Ekskluzivno! Sreli smo legendu Jugoslavije koja je pokorila Manilu '78: "Evo kako smo postali prvaci sveta"

Slovenija zavisi od Luke, Srbija igra odlično za sada na Svetskom prvenstvu i ovo je odličan tim. A, tim je u stvari ono što pobeđuje - kaže legendarni Peter Vilfan za Telegraf

Jugoslavija. Država "naroda i narodnosti", država u kojoj se voleo sport i država u kojoj je košarka predstavljala razlog za ponos. Velikana koji su svoje ime upisali u sranice košarkaške istorije i danas se mnogi sa širokim osmehom na licu rado sećaju, a jedan od njih stigao je i u Manilu na Svetsko prvenstvo u košarci, na isto mesto na kojem se pre 45 godina, čuvene 1978. okitio zlatnom medaljom i obradovao celu naciju. 

Peter Vilfan, pravi šoumen na terenu, kako kažu, potpuno drugačija ličnost van njega, imao je karakter pobednika koji je, na momente umeo da izludi i oduševi sve koji ga okružuju. A, zašto i ne bi? Bio je deo legendarne reprezentativne generacije, igrao sa legendama Kićanovićem, Dalipagićem, Slavnićem, Delibašićem, Ćosićem i ostalima.

Preporučujemo

Gospodina Vilfana, koji je sa samo 21 godinom ostvario svoje snove u Manili i bio najmlađi u timu, srećemo 45 godina kasnije na istom mestu. Odmah je prihvatio poziv za razgovor sa nama i za Telegraf otkrio kako se odlučio da dođe na Filipine.

- Od kada sam razmišljao o tom Svetskom prvenstvu, imao sam želju da dođem ovde, pošto kada smo sa Jugoslavijom pre 45 godina osvojili titulu svetskog prvaka, to mi se činilo kao idealna prilika. Na kraju, sinoć sam došao ovde u Manilu. Mogu samo da kažem da uživam do kraja.

O reprezentacijama Srbije i Slovenije

Počinjemo od onog najaktuelnijeg, Svetskog prvenstva u košarci i reprezentacijama Slovenije i Srbije.

- Srbija igra odlično za sada na Svetskom prvenstvu. Zadnju utakmicu u četvrtfinalu su odigrali fenomenalno, dobro su tempirali formu, spremali se, onaj poraz, od njega uopšte nisu patili zato što su izgubili, nego su samo nastavili. Sada mislim da su u idealnoj situaciji. Ja vidim, sasvim moguće da dođu i do finala.

Posebno ceni Bogdanovića.

- Bogdanovića moramo da spomenemo naravno, imao je onaj jedan crni dan kada je imao trojke 1/13. Kada je takav igrač u pitanju je jasno da će doći i ona prava utakmica. I došla je ova zadnja utakmica. Imate dobru ekipu, fali tu igrača, normalno kada bi bio tu Jokić, bila bi druga priča. Fali još nekih igrača, ali Srbija je uvek imala veliku bazu tih košarkaša. I ovo je odličan tim. A tim je u stvari ono što pobeđuje na Svetskim prvenstvima.

Pešić je stara škola

Vilfan je reči hvale imao i za sleektora Svetislava Pešića.

- Selektor Pešić, bolji čini mi se nego u Nemačkoj. On je stara škola košarke, neki mlađi to ne razumeju, zameraju mu neke poteze. On to radi svoj celi život, trenerski vek. Ne može se očekivati da se to promeni pod stare dane. Međutim, mislim da je shvatio neke stvari u Nemačkoj, to dobro funkcioniše za sada. I tu je rezultat.

Slovenija i uticaj Luke Dončića

- Pa dobro, Slovenija zavisi od Luke, tu moramo biti realni. Da nema Luke, pitanje je da li bi bili na Svetskom prvenstvu, a kamo li i kako bi igrali. Moramo biti zadovoljni među osam, za malu Sloveniju je to uspeh. Danas smo izgubili od Kanade, imali dobro poluvreme, postigli 50 poena, ali previše primili. Na kraju je ponestalo snage, malo i znanja, Boga mi moram da kažem - ovo što rade sudije na ovom Svetskom prvenstvu je stvarno strašno. To ne shvatam. Ja razumem da je to Svetsko prvenstvo i da onda moraju dobiti šansu sudije iz zemalja gde se ne igra vrhunska košarka. Kad dođu ove prave utakmice, treba da sude oni najbolji. Oni (igrači, prim. aut) su vrhunski profesionalci, zvezde, a ispada da im sude neki amateri.

Može li da se ponovi za Srbiju?

Vilfan ističe da bi Srbija mogla da ponovi uspeh i dođe do medalje.

- Istorija se često ponavlja. Ko zna, jako teško će biti sa Amerikancima. Oni jesu izgubili tu jednu utakmicu. Prvo se mora dobiti Kanada, teško će mnogo biti i sa njima. Ako prođu Kanadu, Amerikanci su bili upozoreni protiv Litvanije. Oni imaju mnoge zvezde, nisu sad to one zvezde najveće, ali hoće da igraju odbranu, da se bore, da poprave ono što im se desilo 2019. godine, tako da ostaju glavni favoriti.

Manila 1978

Vilfan je odigrao 121 nastup za Jugoslaviju između 1977. i 1983. godine, što ga čini trećim slovenačkim igračem po broju utakmica za bivšu državu. Igrao je na pet međunarodnih turnira: FIBA Svetsko prvenstvo 1978, Evropsko prvenstvo u košarci 1979, Evropsko prvenstvo u košarci 1981, Svetsko prvenstvo 1982. i Evropsko prvenstvo u košarci 1983. godine. Osvojio je jednu zlatnu i jednu bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu, a po jednu srebrnu i bronzanu na Evropskom prvenstvu.

Na sam pomen te čuvene ekipe, bude se emocije i nižu anegdote...

- Uspomena ima toliko, da je to neverovatno. Ja sam pre 14-15 godina u Sloveniji objavio svoju autobiografiju, gde sam o tome dosta govorio. Ta sećanja su mi ostala, sada se bude nova, ali ono što uvek prvo moram da kažem: Ono je bio fenomenalan uspeh. Kada god govorim o košarci, slovenačkoj košarci, jugoslovenskoj, onda uvek moram da spomenem pet igrača koji su svetske zvezde bili, velikani košarke, a to su Slavnić, Kićanović, Delibašić, Dalipagić i Ćosić. Mi svi ostali pomogli smo, dali smo što smo mogli, ja sam bio najmlađi. I dobio dosta prilike u Manili i mislim da sam je dosta dobro iskoristio. Bez njih ne bi ništa bilo isto.

I danas su u kontaktu...

- Čujem se sa Rašom Radovanovićem, Kićanovića tu i tamo čujem, on je i dalje valjda u Trstu, Dalipagića viđam u Beogradu. Ostale retko, jedino ako se dešava nešto vezano za košarku. Prvo što se kaže kada se sretnemo kažemo "pa dobro, gde si ti" i onda se pogledamo i počinjemo da ocenjujemo kako izgledamo. Onda krenu uspomene, ako imamo vremena da sednemo i naveče se družimo.

U čuvenoj Manili bilo je mnogo anegdota, a jedna se posebno izdvaja.

- Te anegdote... Ono slavlje koje smo imali kada smo osvojili titulu svetskog prvaka, to je bilo neviđeno. Imali smo tada jednu parolu, šta god ti se desi, šta god ti bilo ko iz ekipe i okolo ekipe napravi, ne smeš da se ljutiš. Znam u hotelu gde smo bili da su bile fontane, neki putevi između njih, a Slavnić je rekao da ih preskočimo, da ne idemo oko njih. A na kraju Krstović skače, zaleti se i upadne u vodu.

Svi za jednog, jedan za sve.

- Zato smo i bili svetski prvaci.

(Telegraf.rs)