Gledali smo bizarnu emisiju na filipinskoj televiziji, a onda su voditeljke počele da pričaju o košarci

Vreme čitanja: oko 2 min.

Očigledno je da je košarka tema broj jedan kada ste na Filipinima

Foto: Telegraf.rs

Pomislite li da kojim slučajem provedete neki trenutak uz televiziju dok ste na Filipinima i čekate početak Svetskog prvenstva, sačekaće vas čitav niz bizarnosti.

Sve izgleda toliko čudno, a sa druge strane jako interesantno prosečnom posetiocu iz Srbije i generalno Evrope, da je prosto teško rečima to objasniti.

Nekako smo navikli da gotovo svaka zemlja na planeti ima i javni televizijski servis. To na Filipinima nećete pronaći, već je tu niz drugih komercijalnih kanala koji imaju frekvenciju.

I prva stvar koja nas je zaprepastila - signala nema tokom noći! Negde posle ponoći program se prekida, a nastavlja se ujutru. Za to vreme (osim par kablovskih kanala) na njihovom mestu stoji znak - no signal.

Kvalitet slike nećete dobiti. Nekako će vas sve podsetiti na detinjstvo, kada smo gledali u čuveni sneg na ekranu, a sam vrhunac sadržaj podseća na osrednje regionalne televizijske stanice u Srbiji.

Naleteli smo i na jedan sportski TV kanal, koji je dva puta "vrteo" reprizu utakmice Makabija iz Haife i Jang Bojsa od pre par dana, a potom se fokusirao na meč Braga - Panatinaikos. Na uživo prenos zaboravite - ovde je sve uglavnom nasnimljeno, osim ako nemate kablovskog operatera.

Foto: Telegraf.rs

Zanimljiva stvar desila se tokom emitovanja programa na televiziji pod nazivom "A22". Naime, jedna emisija se od dečijeg programa vrlo brzo pretvorila u neku vrstu "Zvezdi Granda"'za Filipine, a na kraju se odjednom povela priča o košarci!

Dve voditeljke koje možete videti i na samoj fotografiji odjednom su na tagalog jeziku počele da pričaju o košarci, igračima... Uz par pomešanih reči engleskog mogli ste da koliko-toliko shvatite da je u pitanju razgovor o Mundobasketu.

Filipini su jedan od domaćina zajedno sa Indonezijom i Japanom, dok je vladala pomama za dan otvaranja u "Philippine Areni" u kojoj je bio prisutan rekordan broj gledalaca za jednu košarkašku utakmicu.

Očigledno je da se svi na Filipinima poznaju u košarku, što smo se uverili i u jednom od taksija, a na sve to smo dobili i komentare u dvorani od strane volontera da ličimo na košarkaše.

To nekako i ne čudi. Mi smo poprilično visoka nacija, a naročito ako se uzme u obzir prosek na Filipinima.

Ali sve u svemu, bitno je da Srbija nastavi da ređa pobede na ovom Mundobasketu. Do zlata!

(Telegraf.rs)