Gledali smo bizarnu emisiju na filipinskoj televiziji, a onda su voditeljke počele da pričaju o košarci
Očigledno je da je košarka tema broj jedan kada ste na Filipinima
Pomislite li da kojim slučajem provedete neki trenutak uz televiziju dok ste na Filipinima i čekate početak Svetskog prvenstva, sačekaće vas čitav niz bizarnosti.
Sve izgleda toliko čudno, a sa druge strane jako interesantno prosečnom posetiocu iz Srbije i generalno Evrope, da je prosto teško rečima to objasniti.
Nekako smo navikli da gotovo svaka zemlja na planeti ima i javni televizijski servis. To na Filipinima nećete pronaći, već je tu niz drugih komercijalnih kanala koji imaju frekvenciju.
I prva stvar koja nas je zaprepastila - signala nema tokom noći! Negde posle ponoći program se prekida, a nastavlja se ujutru. Za to vreme (osim par kablovskih kanala) na njihovom mestu stoji znak - no signal.
Kvalitet slike nećete dobiti. Nekako će vas sve podsetiti na detinjstvo, kada smo gledali u čuveni sneg na ekranu, a sam vrhunac sadržaj podseća na osrednje regionalne televizijske stanice u Srbiji.
Naleteli smo i na jedan sportski TV kanal, koji je dva puta "vrteo" reprizu utakmice Makabija iz Haife i Jang Bojsa od pre par dana, a potom se fokusirao na meč Braga - Panatinaikos. Na uživo prenos zaboravite - ovde je sve uglavnom nasnimljeno, osim ako nemate kablovskog operatera.
Zanimljiva stvar desila se tokom emitovanja programa na televiziji pod nazivom "A22". Naime, jedna emisija se od dečijeg programa vrlo brzo pretvorila u neku vrstu "Zvezdi Granda"'za Filipine, a na kraju se odjednom povela priča o košarci!
Dve voditeljke koje možete videti i na samoj fotografiji odjednom su na tagalog jeziku počele da pričaju o košarci, igračima... Uz par pomešanih reči engleskog mogli ste da koliko-toliko shvatite da je u pitanju razgovor o Mundobasketu.
Filipini su jedan od domaćina zajedno sa Indonezijom i Japanom, dok je vladala pomama za dan otvaranja u "Philippine Areni" u kojoj je bio prisutan rekordan broj gledalaca za jednu košarkašku utakmicu.
Očigledno je da se svi na Filipinima poznaju u košarku, što smo se uverili i u jednom od taksija, a na sve to smo dobili i komentare u dvorani od strane volontera da ličimo na košarkaše.
To nekako i ne čudi. Mi smo poprilično visoka nacija, a naročito ako se uzme u obzir prosek na Filipinima.
Ali sve u svemu, bitno je da Srbija nastavi da ređa pobede na ovom Mundobasketu. Do zlata!
(Telegraf.rs)