Analiza pripremnog perioda: Da li je Srbija spremna za medalju na Mundobasketu?

Nakon 5 pripremnih mečeva košarkaške reprezentacije Srbije imamo jasnu sliku šta možemo da očekujemo

Početak priprema nije prošao u dobroj noti za naše košarkaše. Otkaze nosioca reprezentacije Nikole Jokića, Vasilija Micića i izuzetno bitnih Kalinića, Lučića i Marjanovića javnost nije dobro podnela. Nakon toga objavljeno je da na Mundobasketu neće prisustvovati ni Jaramaz, Pokuševski, Bjelica, a od ranije je iz nacionalnog tima sklonjen Miloš Teodosić. Poslednji otkaz u sred priprema bio je Nemanja Nedović koji je istakao da nije spreman i da želi da radi na sebi tokom ovog leta.

Svi ti otkazi broje 10 igrača, 2 vrhunske petorke bez kojih je naš tim ostao i čije je odustvo gotovo nemoguće nadomestiti. Takva situacija naterala je selektora Svetislava Pešća da se prilagođava i izabere najbolje od onoga što je ostalo, pa je odlučio da tim popuni na sledeći način:

Preporučujemo

Plejmejkeri: Stefan Jović, Aleksa Avramović

Bekovi: Bogdan Bogdanović, Marko Gudurić, Vanja Marinković

Krila: Ognjen Dobrić, Dejan Davidovac, Aleksa Radanov

Krilni centri: Nikola Jović, Filip Petrušev, Boriša Simanić

Centri: Nikola Milutinov, Dušan Ristić

Od navedenih 13 igrača selektor će morati da izabere jednog koga neće voditi u Manilu, a na osnovu viđenog možemo zaključiti da će to biti Aleksa Radanov koji je dobio najmanje prostora u pripremnom periodu.

Kada se zaboravi ko je otkazao i sa distance pogleda ko će igrati za nacionalni tim, sa sigurnošću možemo reći da imamo konkurentnu selekciju, ali i da nismo favoriti za osvajanje medalje. Ipak, ko je pratio rad selektora Pešića zna šta je umeo da uradi i sa manjim timovima. Ne smemo zaboraviti njegove uspehe pre svega sa mlađim timovima Jugoslavije sa kojima je uzeo zlata od 1985. do 1987. godine, potom uspehe sa nacionalnim timom Nemačke sa kojom je slavio na Evrobasketu 1993., a onda i zlata sa Srbijom na Evrobasketu 2001., i Mundobasketu 2002. godine.

Broj košarkaša koji je prošao njegovu školu i sistem rada nije mali, bio je jedan od zaslužnih za razvoj, još od mlađih kategorija, zlatnih momaka iz Indijanapolisa. Postavio je temelje Nemačke košarke koja je danas jedna od najboljih, postavio je temelje Crvene zvezde kakvu danas znamo i to su neki od faktora da je reč o treneru koji vrlo dobro zna svoj posao i ono bitniji za nas, zna šta želi od tima koji je selektovao ovo leto.

Selektora Pešića od ranih dana karakteriše sistem brze košarke, sa dosta igre u tranziciji, a deluje da će selekcija Srbije imati baš takav sastav ove godine, tim koji će moći da ispuni njegove zahteve. Igra koju smo videli u toku pripremnog perioda imala je obrise sa pravilima tranzicione brze košarke. Naravno, pripreme nisu pokazatelj završnog produkta, ali su naznaka onoga što možemo očekivati kada prvenstvo krene.

Prvo su odigrane dve utakmice iza zatvorenih vrata, protiv BiH i Poljske, a nakon toga učestvovali u Akropolis kupu gde smo se susreli sa Grcima i Italijanima. Utakmica protiv Grčke je bila odlična prilika da se igrači podsete jedni na druge, da neke osnovne ideje i planove probaju protiv kvalitetnijeg protivnika i da se pokažu neki prvi nedostaci koji su bili očigledni pre svega u fazi odbrane, a onda i u fazi napada. Taj meč je odigran u nešto drugom sastavu, u odsustvu Stefana Jovića koji, kako će se kasnije ispostaviti predstavlja bitan deo ovog tima.

Provera protiv Italijana delovala je kao odlična prilika da pokažemo da nismo zaboravili na ono rano izbacivanje iz prošlog Evrobasketa, međutim ishod je mnoge razočarao. Poraz rezultatom 89:88 dodatno je demotivisao navijače, ali sve što smo videli na toj utakmici odličan je pokazatelj da nema razloga za brigu. Pre svega odigrali smo sa daleko slabijim timom nego prošle sezone, a opet smo uspeli da vodimo dobar deo utakmice i na kraju da izgubimo na jednu loptu, promašajem Bogdanovića za pobedu. Stiče se utisak da smo lakše uspeli da se nosimo sa njihovim niskim igračima i pozicionim napadima gde svi počinju van linije za tri poena, a potom kretnjama razbijaju protivnika.

Utakmice protiv Portorika i Kine su bile odlična prilika da radimo na kontranapadima, dok smo protiv selekcije Brazila vežbali pozicionu igru, skoro u potpunosti isključivši igru u tranziciji.

Sve u svemu, stekao se utisak da nijedan protivnik u pripremama nije nepobediv, ali ne sme se zaboraviti činjenica da smo izbegli najteže protivnike. Uvek se postavlja to pitanje, koliko je pametno igrati protiv slabijih ili direktnih protivnika. Koliko je dobro biti u slabijoj grupi i slično. Svakako vreme će pokazati, ali jasno je da ćemo videti drastično drugačiju igru Srbije nego što smo navikli prethodnih godina.

Za sada je jasno da je lider tima Bogdan Bogdanović. Deluje da mu uloga dobro leži i da je spreman da da svoj maksimum. Kombinacija njega i Stefana Jovića na terenu deluje ubitačno. Obojica mogu pokrenuti napad i obojica imaju određenu dozu lucidnosti na svoj način, Bogdan odličnim kretnjama od lopte i osećajem za koš, a Jović vizijom da razigra i uposli saigrače.

Videli smo fantastičnu igru Nikole Jovića koji je gladan dokazivanja i kao mlad igrač, još uvek nedovoljno jasnih kvaliteta, spreman da maksimalno odradi svaku ulogu koju mu Pešić nametne. Upravo će mlađi Jović biti iks faktor našeg tima, što se pokazalo na ovim pripremama. Timovi su često skupljali sa njega, kako bi zaustavili ostale igrače i na taj način bi Jović dobijao sav prostor ovog sveta da pokaže svoj talenat.

Nikola Milutinov se etablirao kao apsolutno najdominantniji igrač u timu, sa centarske pozicije. Njegov doprinos, pre svega u odbrani, pokazao se kao nezamenjiv protiv Brazila, a dominacija u reketu u fazi napada je nešto što je potrebno protiv svake ekipe.

Ne sme se zaboraviti na Aleksu Avramovića i njegovu odbranu na lopti. Pritisak koji vrši na prenosu lopte i organizaciji napada protivnika biće važan u opstrukciji igre svakog protivnika. Brze odluke u kontranapadima i odlični prodori nakon pika u pozicionim napadima odlično su iznenađenje protiv bilo koje selekcije.

Marko Gudurić bi mogao da bude lider druge petorke u izostanku kreacije Stefana Jovića. Treba naravno navesti značaj Vanje Marinkovića, Ognjena Dobrića i Petruševa koji mogu biti opasni iz senke na mnogo različitih načina kako u tranciziji, tako i šutem.

Srbija se u grupi B nalazi sa Jušnim Sudanom, Portorikom i Kinom. Očekuje se prolazak grupe sa prve pozicije, a dalje se ukrštamo za grupom A gde se nalaze Italija, Dominikana, Filipini i Angola. Ukoliko Italija opravda status favorita u grupi Srbija će gledati između Filipina, za koje igra Džordan Klarkson i Dominikane za koju prvi put nastupa Karl Entoni Tauns. Nakon naše grupe pravi se druga gde će konkurencija biti daleko opasnija.

Prvenstvo počinje 25. avgusta, a naš nacionalni tim prvu utakmicu igra protiv selekcije Aleksandra Đorđevića 26. avgusta u 14. časova, a prenos ćete moći da gledate na RTS1.

(Telegraf.rs)