Revolucija! Evroliga uvela seleri-kep kao u NBA, evo šta to znači za Zvezdu i Partizan

Evroliga je zvanično najavila implementaciju novih standarda za konkurentnost, poznatih kao "Competitive Balance Standards (CBS)", koji će unaprediti postojeće propise o finansijskoj stabilnosti i fer pleju (FSFPR).

Ove nove mere, koje stupa na snagu od sezone 2025/26, imaju za cilj da poboljšaju finansijsku održivost, promovišu konkurentnost, spreče neprihvatljive prakse i povećaju transparentnost među klubovima koji učestvuju, dok istovremeno usklađuju ciljeve svih zainteresovanih strana.

Preporučujemo

Prvi koraci ka ravnoteži u Evroligi

Novi propisi predstavljeni su u septembru i obezbeđuju jednaku naknadu svim klubovima na osnovu zajedničkih prihoda. Ovaj okvir uvodi strukturisan sistem kompenzacija kako bi održao finansijsku ravnotežu, uz harmonizovanje uticaja različitih poreskih modela koji postoje u ligama, vrednujući indikatore na neto iznosima. Sezona 2025/26 predstavlja prvi korak u progresivnoj implementaciji ovih pravila, koja će biti potpuno primenjena do 2027/28. godine.

Ključne finansijske regulative

CBS će uvesti "Average Licensed Clubs Defined Revenues" (ALCDR), što predstavlja zbir prihoda koji klubovi ostvaruju tokom tri sezone (uključujući prihode od utakmica, komercijalne prihode i druge izvore). ALCDR će biti osnov za određivanje gornjih granica i minimalnih iznosa koje klubovi moraju potrošiti na plate svojih igrača.

Za sezonu 2025/26, prosečni prihodi od licenciranih klubova (ALCDR) iznosiće 19.489.944 evra. Na osnovu ovih prihoda, biće definisani sledeći nivoi plata:

Nizak nivo plata (LRL): 30 odsto od ALCDR, što iznosi 5.846.983 evra za licencirane klubove. Za klubove sa "wildcard" pozivnicom, među kojima su i Crvena zvezda i Partizan, 24 odsto (4.677.587 evra), a za klubove iz Eurokupa 21 odsto (4.092.888 evra).

Osnovni nivo plata (BRL): Ovaj nivo označava minimalnu neto vrednost koju klubovi mogu potrošiti na plate svojih registrovanih igrača, izuzev specijalnih kategorija igrača. Za sezonu 2025/26, osnovni nivo plata će iznositi 7.795.978 evra, međutim, kako je niži od minimalnog, iznos će biti postavljen na 8.000.000 evra.

Visoki nivo plata (HRL): Biće primenjen počevši od 2027/28. godine i definisaće maksimalni iznos koji klubovi mogu potrošiti na plate igrača, uključujući ključne igrače, dok izuzima određene kategorije.

A u tu grupu igrača ne spadaju:

- Dvojica najplaćenijih igrača (Anchor Players)

- U23 igrači

- Igrači sa dugoročnim povredama (minimum dvomesečna pauza se računa)

- Igrači koji su proveli barem tri godine u klubu (Extended Tenure Players), nebitno da li u tom mandatu ili u više njih. Njima se u ovih 40 odsto neće obračunavati 25 odsto od plate.

- Cela plata “Medium Range-Exception“ igrača. To je igrač koji će moći da ima platu u visini od sedam do osam odsto od Bazičnog nivoa plate, dakle oko 600.000 evra. On će smeti da potpiše ugovor na godinu ili maksimalno dve, a moći će da ga dovede samo klub koji nije prebacio BRL (bazični nivo plate) ili HRL (o tome kasnije)

Kompenzacija za konkurentnost (CBC)

Kako bi se obezbedila finansijska ravnoteža, Evroliga će od 2025. godine uvesti i sistem kompenzacije za konkurentnost. Ovaj sistem redistribuira sredstva koja prikupljaju klubovi koji premaše osnovne finansijske limite (BRL i HRL).

Prikupljeni iznos će biti ravnomerno podeljen među klubovima koji poštuju nova pravila. Tokom prelaznog perioda, CBC će se primenjivati samo na klubove koji premašuju osnovni nivo plata (BRL), dok će visoki nivo plata (HRL) biti neograničen kako bi se olakšala prilagodba novim regulativama.

Cilj ovih novih pravila je ne samo da obezbede veću finansijsku ravnotežu u okviru Evrolige, već i da doprinesu razvoju takmičenja koje je pravi izazov za sve timove, uz transparentnost i fer uslove za sve učesnike.

(Telegraf.rs)