Miljenik Delija se prisetio Partizana i belog Čarlsa Barklija: "Voleo bih da me Zvezda pozove na utakmicu..."

Pred nama je i još jedan večiti derbi između Crvene zvezde i Partizana, ovoga puta u ABA ligi, gde će formalni domaćin biti ekipa crveno-belih. Ove dve ekipe su nedavno igrale i u Evroligi, kada su crno-beli slavili. Pred novi duel se oglasio i Džerod Henderson, nekadašnji miljenik Delija.

Džerod Henderson je neko ko u Srbiji nije proveo baš dugo vremena, ali je ostao u dosta lepom sećanju. On je jedan deo u našoj zemlji proveo kao igrač Hemofarma iz Vršca s kojim je stigao i do finala domaće lige, da bi potom otišao u Grčku i Panionios, gde je i igrao pre Vršca.

Preporučujemo

Tamo dobija otkaz nakon što je uhvaćen da koristi marihuanu, da bi se potom vratio u Srbiju, ali ovoga puta u ekipu Crvene zvezde. Tamo provodi dve godine, dok je u međusezoni otišao u Kolosos sa Rodosa, gde takođe biva otpušten.

Kao igrač Zvezde je postigao 1088 poena na 99 utakmica i bio je najbolji strelac u Superligi Srbije i Crne Gore u sezoni 2004/2005. Uspeo je sa Zvezdom da osvoji i Kup, gde je u polufinalu pobeđen Partizan, a on je postigao 20 poena.

- Te utakmice su nešto posebno i te pobede su mi bile baš drage i sećam ih se i dan-danas. Gledam ponekad klipove sa tih duela i naježim se zbog svega - počeo je Henderson za MozzartSport.

Ostala mu je u sećanju i ekipa Partizana, a jedan igrač posebno.

- Bili su baš jaki na svim pozicijama, igrali su Evroligu, ali jedan čovek.... Beli Čarls Barkli... Brate moj... Ja tebi ne mogu da objasnim kakav je to igrač bio. Kakva je to stena bila. Beli Čarls Barkli... Počivaj u miru, brate moj, velika je to tragedija. On je bio čudesan, Dejan Milojević je bio veliki košarkaš i velika mi je čast što mogu da kažem da sam igrao protiv njega. Sećam se dobro te 2005. godine, došli smo do velike pobede.

Ispričao je Henderson i jednu anegdotu.

- Imam jednu anegdotu koju nikada nisam prepričao u intervjuima. Uvek sam voleo da ranije stignem na utakmice pre svih i da se na miru pripremim. Međutim pred jedan derbi ja sam kasnio, ne mogu da se setim baš iz kog razloga, ali iz kluba su mi dali neku crvenu dačiju da vozim, mislim da je bila dačija i ja jurcam kroz saobraćaj i shvatim da nemam gde da se parkiram i da ću morati na parking iza Pionira. Uspevam ja tu da nađem mesto, ali se već bilo skupilo veliki broj navijača Partizana. Okupirali su me odjednom navijači i kreću da se deru, ali mi je izgledalo kao da se vesele što me vide, a bili su navijači Partizana.

- Prepoznali su me. Čak su hteli i da se slikamo, jedan je u čitavoj euforiji prosuo čitavo pivo na mene, pomislio sam čoveče, šta je ovo... Tu se našao jedan od pomoćnika Duška Vujoševića koji me je uveo u dvoranu. Bila je to samo jedna situacija sa navijačima koji su bili ludi. Na tribinama je bilo svega i svačega, bili smo gađani kovanicama, flašama, bilo je i praznih tribina, ali sve je to bila čar tog vremena.

Otkrio je i da ga je Dule Vujošević izuzetno voleo i cenio.

- Dule me je voleo, poštovao me je iako je bio trener Partizana, a ja igrač Crvene zvezde. Sretali smo se u hodnicima dvorane posle treninga ili utakmica i uvek mi je prilazio i govorio uvek isto: 'Hendersone, biće to dobro'. Stalno je ponavljao, biće to dobro. Na srpskom je govorio. Naravno ja nisam razumeo, pa sam uhvatio Subotića za ruku i on mi je objasnio šta to znači.

Na kraju, on je rekao da bi voleo da dobije poziv Zvezde za neku utakmicu.

- Voleo bih da me Zvezda pozove da dođem na neku utakmicu. Čujem da se sada utakmice igraju u velikoj dvorani. To bi bilo prelepo. Pre dve godine su me pozvali da se vratim u Poljsku, voleo bih isto i u Srbiju da se ponovo derem... Zvezdaaaa ooooo

(Telegraf.rs / MozzartSport)