Pešić se dotakao Nikole Jokića: "Svi padaju u nesvest kad ga izmenim, govore mi da li sam normalan..."

Selektor košarkaške reprezentacije Srbije, Svetislav Pešić bio je jutros gost Visoke sportske i zdravstvene škole na Banovom brdu u Beogradu, gde je studentima, budućim trenerskim nadama održao dugačko i izuzetno korisno predavanje.

Između ostalog je istakao da ne pripada ni grupi autoritativnih, a ni fleksibilnih trenera i da je uspeo da se promeni vremenom, jer je takav i čitav njegov život.

Preporučujemo

- Postoje dve vrste trenera - autoritativni i fleksibilni. Da li ćeš da pripadaš jednoj ili drugoj grupi, to zavisi od tvoje ličnosti. Neko hoće da bude baš da bude glasan, ali ne može, jer nije takva osoba i obrnuto. Treba da budeš onakav kakav si i da se tako i ponašaš i da tako razvijaš sebe i na kraju krajeva i ljude oko sebe. I jedna i druga grupa, pobeđuju i gube, ne možeš da gledaš ti sad te grupe i da pokušavaš možda nekim svojim autoritetom da dolaziš do rezultata ili da budeš fleksibilniji. To je vrlo teško. Ako mene pitate kojoj grupi pripadam i ako vam je to važno, ja ne pripadam nijednoj grupi, zato što sam ja razumeo u međuvremenu jezik igrača i moja empatija za razliku od početka moje karijere, pre 20 godina, se poboljšala, ali je vrlo važno da se kaže da je ja imam pre i posle treninga, za vreme treninga je nemam. Promenio sam i prilagodio svoj odnos prema igračima, osobama sa kojima radim. Život se menja, promenio sam se i ja.

Dodao je da nema prečice do uspeha i da je na kraju disciplina vodilja ka rezultatu.

- Biti uspešan ne znači biti specijalan. Treba biti dosledan, odlučan, uporan i spreman za naporan rad. Nema prečice do uspeha. Tako da, nemojte da se zanosite da sam ja postao trener na visokom nivou, ali bez doslednosti u ono što veruješ, za sve sam spreman, možemo da razgovaramo o svemu, ali ja u ovo verujem što radim. To sam ja. Ono što je za sportiste važno jeste disciplina, ona nije baš popularna, to nije nikakva kazna, ona menja loše navike i stvara nove dobre navike. Tako disciplinu treba prihvatiti. Nije disciplina da dolaziš svaki dan na trening, ali ako prepustiš disciplini da te vodi kroz proces tvoje karijere, to govorim i za nas trenere, ja mislim da ćeš pobediti na kraju.

Potom je dobio pitanje kako je to uspeo da napravi takvu atmosferu među igračima na Olimpijskim igrama u Parizu, a posebno pred meč sa Amerikancima, o čemu je selektor detaljno pričao.

- Prvo, nikakvu atmosferu mi tu nismo imali, šta to znači? Da se mi ljubimo i grlimo? To što se priča da smo imali odličnu atmosferu ne znam šta se podrazumeva, mislim da smo mi pre svega dobro igrali i kvalitetno. Imali smo mi dobru atmosferu i na Evropskom prvenstvu, pa smo izgubili, pa su rekli da smo imali lošu. To je slično kao i kada dođeš na pres konferenciju i kada izgubiš utakmicu, onda deset minuta objašnjavaš poraz, onaj ko pobedi, nema šta da objašnjava. Posle vidiš komentare u novinama generalno, a ne ulazi se u dubinu svega, jer nemaju vremena, ni znanja. Kaže "dobro je rekao, ali trener nije dovoljno motivisao ekipu i zato su izgubili". Posle objašnjava ko je bolestan, napravili su greške, da nisam na vreme uzeo tajmaut... Njih to ne zanima, on na kraju saopšti da je sve dobro rekao, ali da nije motivisao ekipu. A ko motiviše trenera? Pusti atmosferu, to je jedno, a rad je drugo, to je proces koji se ne vidi, on se vidi na terenu. Jesi li pobedio ili nisi, to se vidi. Ja sam uvek za proces, više volim kada pobedimo, ali mi ne smeta ni poraz. Što se tiče same pripreme, mi smo se pripremali, ne samo za tu utakmicu, spremali smo se mnogo ranije, pripremaš sam sebe, šta bi ti za kratko vreme mogao da uradiš. Bile su tu i pripremne utakmice, ti tada analiziraš, pripremaš se za potencijalnog protivnika, mi smo u Abu Dabiju videli šta su oni, videli smo, ali nismo znali sve. Dok ti to ne doživiš i ne vidiš sam kroz takmičenje, kroz direktan duel, za vrhunske stvari moraš da doživiš protivnika i njegove slabosti. Ta utakmica protiv Amerikanaca je bila dosta dobro pripremljena, mi smo na nekim utakmicama igrali vrste odbrane koje nismo upotrebljavali. Da li ih je to iznenadilo? Ja ne verujem, uvek gledam da to budu novine, ne bih želeo da iznenadim sebe. Kao 'ajde da pripremimo iznenađenje, a onda sami sebe iznenadimo. Nismo dovoljno na tome radili.

Dotakao se i Nikole Jokića i njegovog odnosa prema reprezentaciji i koliko je on zapravo njen važan segment.

- Znamo kako da igramo sa Jokićem, bez Jokića. Svi padaju u nesvest kada ja izmenim Jokića, kažu da li si normalan, najbolji igrač, ti ga menjaš. Evo i sad je najbolji igrač sveta, to se apsolutno slažem. Jedan igrač može da napravi ekipu, jedan igrač može i da raz***e ekipu, da izvinete. On je timski igrač, to ste mogli da vidite, on dolazi prvi na trening i zadnji ode sa treninga - podvukao je selektor Pešić.

Za kraj, selektor je otkrio i zanimljivu anegdotu, gde ističe da igrači ne propuštaju zajednički doručak i da je Srbija jedina koja grupno odlazi na prvi dnevni obrok.

- Imamo situacije, ja ću vam reći da ljudi ne idu na doručak zajedno... Nekome to nije važno, meni jeste. Veliki je restoran, svi obučeni u majici, igrači stoje na recepciji i kad svi dođu, zajedno idemo u restoran, svi na doručak. Ove ostale ekipe, neko dođe, većina ni ne doručkuje, trener im je rekao da su slobodni do 11h. Onda naravno dolaze igrači iz NBA, iz klubova, evo ja živim u hotelu, tamo dolaze i Olimpijakos i Efes, svi... Ja dođem ujutru, nema nigde nikog od igrača, niko ne doručkuje. A mi - svi zajedno doručkujemo. Sad, nije to pitanje discipline, pa eto ja sam navikao da ne doručkujem. Neko kaže da inače ne doručkuje, jasno mi je, ti ne moraš, pa onda "znam, ali"... Ti proceni, ako imaš potrebu, ti doručkuj, ali mi se ne skupljamo na doručku, samo zbog toga, nego da se vidimo, možda ima trener nešto da kaže, da vidimo ima li problema, nema, da li ima predloga. Neko kaže da oni ne doručkuju, oni su oni, a mi smo mi. Tako da, ta hemija, ti odnosi, to su procesi koji su važni, da bi na kraju kada kažem da lopta treba da dođe tamo, da ona i dođe na kraju tamo.

(Telegraf.rs)