Najlepša voditeljka Evrolige oduševljena Zvezdom, Partizanom i derbijem: "Pogledala sam na sat i rekla - već?"

Jedna od najlepših novinarki Evrolige, Deniz Aksoj bila je ovih dana gošća Srbije, gde je mogla da uživa u kvalitetnoj košarci i prisustvovala je večitom derbiju između Partizana i Crvene zvezde. Osim toga, iz Košarkaške lige Srbije ugostili su simpatičnu Turkinju, koja je čak dala i opširan intervju za zvanični sajtu domaćeg prvenstva.

Pričala je Deniz o mnogim temama, ali je pre svega istakla koliko zapravo voli Srbiju i naš narod, pa je na samom početku obraćanja svima poželela sve najbolje i na srpskom jeziku.

Preporučujemo

- Odlično sam, u Srbiji sam, u Beogradu, ne zmam kako da opišem osećanje koje imam prema ovoj zemlji. To je tako već godinama, nije odskora. Prvi put sam došla ovde pre sedam godina zbog košarke i zaljubila sam se, jer su energija i ljudi sjajni. Ljudi iz Srbije, Turske, svi smo balkanski narod. Osećam da smo isti, kao da sam kući. Ne zovem porodicu, mamu, da mi nedostaje da odem kući. Mislim da, nedostaje mi moja zemlja, ali osećam kao da sam kući - rekla je Aksoj.

A onda je usledilo i logično pitanje kako se to osetila na večitom derbiju između Crvene zvezde i Partizana.

- Bilo je neverovatno. Ušla sam, bili smo zajedno, ušla sam i čujem navijanje. I onda sam pogledala na sat i videla da je 60 minuta do utakmice. Već sada? Prvi utisak je bilo da je bilo bučno, da je tu velika energija, osećate međusobnu hemiju među ljudima. Ne razumem reči, ali razumem ljubav i pasiju koju imaju navijači. Ne samo od navijača Zvezde, nego sam isto osetila i od navijača Partizana, jer smo bili ispod njih. Ista je energija, imali su tu strast i nadu. Mnogo mi se to svidelo, bilo je 10/10!

Pokušala je da uporedi atmosferu koja vlada u Srbiji sa utakmicama u Turskoj, ali i Grčkoj.

- Da, mogu da uporedim. Želim da dodam tu i grčke navijače. Za mene, moja zemlja je po navijačima broj jedan, mi volimo naše timove srcem, uradićemo sve da naš tim pobedi protiv protivnika. Osećam da Srbi imaju isti taj osećaj, kada odrastamo na ovoj teritoriji, u Grčkoj, Turskoj, eks-Jugoslaviji... Imamo istu pasiju kao i prošle generacije, kao da je to deo DNK. Dajem primer, moj otac je bio navijač Partizana, biću to i ja. I moje dete će onda biti navijač Partizana. Zato postoji ta strast, ona prenosi svu nadu. To je način života, navijati i skandirati za tim koji voliš i od kojeg očekuješ pobede. Odeš da spavaš, ali kažeš, moj tim je pobedio.

Otkrila je Deniz Aksoj konačno i kako je to postala košarkaška novinarka i to u Evroligi.

- Vrlo dobro pitanje. Košarka je ljubav mog života. Ispričaću dugu priču. Moj otac je bio doktor Efes Pilsena, kako sam odrastala, uvek sam bila u Mertešu, to je deo Istanbula. I moja majka je bila doktorka, tako da kada god sam bila sa ocem, bila sam u centru Efes Pilsena. Imala sam samo dve godine. Zamislite dete koje gleda Kaspera Kambalu i ostale. Misliš, ovi ljudi su visoki, to te prosto obuzme. Hoćeš da postaneš košarkašica. Bila sam bek, ali ne dovoljno. Volela sam da pričam, da pitam pitanja i odlučila sam da studiram medije na Univerzitetu. Kada sam završila studije, to sam odlučila da radim. Ovo je moj posao, ali i ljubav mog života.

Kako je to zapravo biti ženski sportski novinar na terenu gde su uglavnom svi muškarci?

- Volim i ovo pitanje, nije teško. Prvo pravilo je da znate koja je vaša vrednost. Tu ste gde jeste zbog svog znanja. Imate dve noge, ruke, fizički izgled na terenu, nije važno šta će muškarci misliti, reći, da li će vam on reći da se ne razumete. Osmeh? Potezi? Svako ima svoje mišljenje, ali ako živiš prema tome, nećeš uraditi ništa. Živim prema svom mišljenju, znanju, postupcima. Volim i znam ovu igru. Žene koje su uspešne u ovom biznisu, kao što si ti, Ljiljana, ja, sve smo uspešne jer imamo znanje. Razumemo igru, sebe same i imamo hrabrost da izađemo na teren sa znanjem. Nije teško.

(Telegraf.rs)