Mitar Bošnjaković - I srce, i ruke, i glas

Vreme čitanja: oko 2 min.
Foto: ABA liga - Dragana Stjepanović

Lavovski, srčano i za svaku loptu. Kao da je 101. utakmica, a ne evroligaški derbi pred preko 20.000 navijača u Areni protiv jednog velikana kakav je Barselona. Ali svako ko samo malo bolje poznaje Mitra Bošnjakovića će vam reći isto - to je on.

On je dokaz da se vredan rad, trud i napor uvek nagrade. Baš Mitar je juče na treningu Partizana, koji je skraćen zbog hladnoće u Areni, jedini ostao na parketu kako bi nastavio da vežba. Za njega nema prepreke.

Ali vratimo se još desetak godina unazad, u Novi Sad, na trening Košarkaškog kluba "Star" kada su svi treneri bili u čudu zbog vanserijskog talenta koji im se pojavio pred očima.

- Moji omiljeni igrači su Bogdanović i Bjelica, a omiljeni tim je Fenerbahče, jer tamo ima mnogo Srba - poručio je tada vrlo simpatično Bošnjaković.

Nije danas preko puta bio Fenerbahče, niti se tamo Mitar kalio, već upravo u Španiji u dresu Real Madrida, najvećeg Barseoninog rivala. Stekao je veliku odgovornost, pa i predanost, da bi letos na mala vrata, dok se još sa Srbijom borio na Evropskom prvenstvu do 18 godina, došao u Partizan.

Nije ga tada htelo, povredio se u polufinalnom meču sa Izraelom dok je isto tako "ginuo" za Srbiju. Ali se na kraju i to isplatilo, okitio se srebrnom medaljom sa momcima.

Nije ga htelo ni nekoliko puta na početku ove sezone u dresu Partizana zbog manjih povreda, pa i bolesti koju je imao tokom prethodne sedmice.

Ali mic po mic, prvo protiv Krke, onda protiv FMP-a u Železniku sticao je poverenje.

Baš tada posle meča protiv Pantera nam je rekao nešto što se baš od njega i očekuje. Jer, kao što smo rekli, Mitar je jednostavno - takav.

- Spreman sam da istrpim kritiku. Koga ću da slušam, ako neću njega (Obradovića, prim. aut). Šta god mi kaže Željko, ja ću ga poslušati.

Slična priča i na početku sezone, kada je Mitru na Medija deju, stidljivo tek poneko prišao da popriča sa njim.

- Najveći evropski trener, stvarno motivacija velika, spreman sam da treniram za njega jako puno. Poručio mi je da vredno radim i da treniram i to je to.

I baš zbog svega navedenog ništa nije slučajno.

Ni ukradene lopte, ni onakva borba u odbrani Mitra Bošnjakovića večeras protiv Barselone.

On je to zaslužio. On je - i srce, i ruke, a i glas.

(Telegraf.rs)