Vanja Marinković o pijanstvu sa podijuma: "Volim da popijem, ali tako non-stop..."

S. P.
Vreme čitanja: oko 2 min.
Foto: Tanjug/AP / Printscreen/Youtube

Košarkaš Partizana i reprezentativac Srbije Vanja Marinković je gostovao u emisiji na Jutjub kanalu kod Čime Monekea, bivšeg saigrača iz Baskonije, gde je pričao o životu, ali i o iskustvima sa Olimpijskih igara.

Prvenstveno je komentarisao Nikolu Jokića i njegov talenat, kao i specifičan karakter koji mu se jako dopao.

- Njegov talenat je jedinstven. Kada igraš s njim, osećaš da možeš biti sjajan uz njega u timu, bilo u Denveru ili u NBA ligi. Zašto ne u NBA? Počinješ da se pitaš. Ovaj tip jednostavno čini da svi oko njega budu bolji, i stvarno to mislim. Vredan radnik, sjajan momak, izuzetno skroman. Nikad se ne hvali, ne bi rekao da je tri puta MVP i verovatno najbolji igrač na svetu. Neverovatno. I kao košarkaš, on je zaista izvanredan, ima ogroman košarkaški IQ. Njegov talenat se vidi u svemu - od ruku do šuteva i drugih veština. On je jednostavno najbolji.

Potom je prepričao kako je bilo na proslavi, kako je došlo do toga da se napiju do te mere.

- Evo priče. Igrali smo protiv Nemačke za bronzanu medalju. Utakmica je bila u 11 sati. Ujutru. Finale je bilo u 9:30 uveče. Ludilo! Između 11 i 9:30 ništa se nije dešavalo. Ne znam zašto nismo igrali kasnije, recimo u 6. Ali eto, igrali smo u 11, završili, i šta onda? Bilo je 12:45, osvojili smo bronzu, pobedili smo u poslednjoj utakmici na Olimpijadi. I šta sad? Spakuješ torbu i šta dalje? Gledaš finale? Misliš da smo gledali finale? Ne, ne, ne. Naravno, porodica i prijatelji su bili tu, pa smo organizovali nešto unapred. Moja supruga je čak bila jedan od organizatora. Našli smo restoran blizu mesta gde smo odseli, i ne znam kako, ali su našli srpskog pevača! Ludilo. Srbin, profesionalni pevač, koji živi u Parizu, baš u tom kraju. Nemam pojma kako - pričao je Vanja, a onda nastavio:

- I onda smo pili, šta? Od 2 do 10:30. Neverovatno. Volim da pijem, ali ovako bez prestanka... Na ceremoniji si mogao da vidiš, kao da padamo. Mašem svima...

Na kraju je objasnio da su odnosi u timu kao porodični, ali i da tokom cele godine igrači međusobno razgovaraju.

- Kao porodica smo, iskreno. Svi smo manje-više istih godina i zajedno smo već tri leta zaredom. Tokom cele godine ostajemo u kontaktu, stalno imamo video pozive i razgovaramo. Mislim da je to jedan od ključnih razloga zašto igramo dobro. Neverovatno. Naravno, imamo Bogija, imamo Nikolu, imamo tim s najboljim plejmejkerom u Miciću. Imamo sve, odličnu grupu igrača, ali mislim da je najvažnije što smo svi dobra ekipa momaka koja se međusobno voli. Svi smo kao porodica, i mislim da je to jedan od ključnih faktora uspeha - zaključio je Marinković.

(Telegraf.rs)