Dokle će isfrustrirani navijači vređati porodice igrača?!

Navijačka kultura? Deo navijačkog folklora? Oni su prvi započeli? Što provocira, znao je šta ga čeka?

Deluje da je pravdanje postalo takmičenje u iznošenju glupih izgovora. Neki se takmiče ko će izbaciti gluplji...

Preporučujemo

Ali za neka dela opravdanje ne postoji, koliko god ono zvučalo pametno u prvom trenutku.

Hajde da kažemo da vređanje nekog igrača na ličnoj osnovi možemo razumeti (iako lično ne mogu da shvatim potrebu za tim)...

Kako se dođe u to stanje uma da se sa igrača pređe na njegovu ženu, ćerku, majku, sina, unuka, unuku ili bilo koga ko nema baš nikakve veze sa tim događajem.

Kako narod koji se naziva nebeskim dozvoli sebi da uradi tako nešto?

Nebeski? U čemu?

Ali da se ostavimo tih "kliše priča", priča o junaštvu i časti na kojoj su mlađi i stariji odrastali. Da sklonimo po strani i priču o veri, koja je celim svojim bićem protiv toga, pa da sagledamo situaciju objektivno.

Prošlih decenija smo bili svedoci brojnih uvreda na račun mnogih sportskih ličnosti u svetu sporta, toliko njih da se na prstima dveju ruka ne može izbrojati.

Međutim, hajde da pogledamo neke najskorije primere.

Videli smo uvredljivo skandiranje na račun žene Miloša Teodosića, Jelisavete. Kada postavite jednostavno pitanje "zašto" slede besmisleni odgovori i niz uvreda, a ne zna se koja od njih manje ima veze sa samom Jelisavetom.

Nebojša Čović, odnosno njegova žena Vesna na udaru su navijača Partizana godinama unazad, a izgovori za to vraćaju na period poslednje godine Duška Vujoševića u Partizanu.

"Kako su oni mogli da vređaju žene Saše Pavlovića i Novice Veličkovića?!"

U pravu su i nisu u pravu...

I ranije su mogle da se čuju brojne uvrede na račun spomenute dvojice, skandalozne i apsolutno neprihvatljive!

Koga god da pitate ono jednostavno pitanje "zašto", uvek je odgovor isti, ali ne preterano pametan...

"Kako ONI mogu, a MI ne?".

Koji ONI? Koji MI?

Koje su to strane?

Je l' se OPET to Srbi dele?

Sjajno...

Ne smemo zaboraviti ni uvrede na račun majki Ratka Varde i Aleksandra Džikića, na račun Željka Obradovića, Duška Vujoševića i apsolutno svakog ko je doživeo šikaniranje prethodnih godina i decenija.

Ovo što se desilo na utakmici Zvezde i Budućnosti je samo vrhunac gluposti mase koja još jednom dokazuje da su ovi narodi sve dalje od statusa "nebeskog", a tek daleko od Boga.

Voleti svoj tim je prelepo, želeti da najveći rival izgubi iz rezultatskih razloga je legitimno, a mrzeti? Kako to drugačije okarakterisati nego kao čisto zlo.

A neki ljudi o sebi mnogo visoko misle, dok se sitno ponašaju i čine.

I ta pravila ABA lige...

Prvo, drugo, treće upozorenje... Kakva bre upozorenja kao da ljudi ne znaju šta smeju, a šta ne smeju da rade.

Prva uvreda - prazni tribine.

Pa onaj koji voli tim istinski neće dozvoliti sebi da mu čini štetu, a neka se klubovi bore sa onima koji ga ne vole već koriste gužvu da neprimetno iskale lične frustracije.

Ovom zlu se mora stati na kraj, a ako ljudi toliko svesti nemaju, onda oni koji donose odluke stvari moraju postaviti potpuno drugačije.

A za kraj - "nismo isti".

Obe strane baš vole da govore to, ali...

Očigledno jesmo, a očigledno to nije dobro.

(Telegraf.rs)