Nemanja Bjelica o kraju karijere: "Oprostio sam se kad sam bio u najboljoj formi, sad radim posao iz snova"

Na početku prethodne sezone Nemanja Bjelica je stigao u Crvenu zvezdu, da još jednom zaigra u klubu koji ga je i trasirao u Evropu. Ipak, neke kockice se nisu poklopile i on nije ni minut proveo u dresu kluba, dok je potom odlučio i da kaže "zbogom" košarci. Sada je u drugoj ulozi, koja mu mnogo više prija. On je sportski direktor u ekipi Bahčešehira.

Nedugo nakon što je odlučio da se oprostio od košarke, Bjelica je dobio poziv od ekipe Bahčešehira gde je trener Dejan Radonjić, da se pridruži njihovoj upravi i postane sportski direktor.

Proslavljeni srpski košarkaš je to oberučke prihvatio, a sada je za Jurohups i govorio o toj odluci. Mogao je da ode u Evroligu, NBA... Ali je odlučio da ipak postane deo ekipe koja se takmiči "tek" u Evrokupu.

- Da, razmišljao sam isto. Ali imao sam mnogo sreće i bio sam zahvalan, pričajući sa svojim bivšim saigračima koji su u penziji o svim tim pričama poput: 'Jednom kad prestaneš da igraš košarku, ljudi će te zaboraviti.' I to je normalno. Nije velika stvar, to je život. Bio sam veoma srećan zbog onoga što sam postigao (kao igrač). Naravno, mogao sam biti mnogo bolji, ali moglo je biti i gore. Tako da sam veoma zahvalan. Sve se desilo slučajno. Dok sam bio u Fenerbahčeu, Bahčešehir je igrao svoje utakmice u Ulker Areni. Upoznao sam neke ljude tamo, ali nisam znao o čemu se radi u ovom klubu. Ovaj klub je zapravo bio pravo ispred mene, ali nikada nisam obraćao pažnju na to. Planirao sam da ostanem u Americi.

Usledilo je pitanje u nekoj od uprava ili..?

- Zapravo, želeo sam da radim u NBA kao trener za razvoj, da budem i na terenu i van njega. Ali ova prilika je posao iz snova. Imajući ovu priliku, još jednom, zahvalan sam i zahvaljujem ovim ljudima ovde na poverenju koje su mi ukazali i onome što pokušavamo da postignemo. Ne mogu to uzeti zdravo za gotovo. Verujem da sam na pravom mestu. Biti u NBA, u Americi, je daleki cilj. Sada sam ovde i potpuno sam fokusiran i super motivisan. Videćemo, nikada ne možeš znati šta će se desiti u životu. Isto kao što se desilo ovde sa ovim timom. Imamo mnogo posla pred nama. Samo treba da budemo strpljivi. Moramo biti posvećeni. Moramo biti dosledni. Moramo verovati u ono što radimo.

Kao viziju tima navodi i to da je cilj da igraju u Evroligi.

- Vrlo je jednostavno. Ako osvojimo Evrokup ove godine, bićemo u Evroligi. Ali kao što sam rekao, moramo biti dosledni, moramo uložiti puno rada. Ne možemo samo otići u Evroligu i reći: ‘Hej, želimo da se takmičimo. Dajte nam vajldkard.’ Moramo to zaslužiti. Moramo zaslužiti poštovanje. Pre svega, moramo poštovati sami sebe. Moramo jednako tretirati sve ljude ovde, moramo poštovati naše protivnike u Evrokupu. Moramo izgledati profesionalno. Moramo izgledati kao košarkaški klub ili košarkaška organizacija. Te male stvari su bitne. Dokle god to radimo i ostajemo dosledni, ljudi će to prepoznati. Ovaj tim želi jednog dana da se takmiči u Evroligi.

Objasnio je Bjelica i to kako su mu pomogli ljudi iz Fenerbahčea i Efesa.

- Da, videćemo. Mislim da će biti teško. Ali sledeće sezone, ako završimo na 12. mestu u ligi, to znači da nismo ništa uradili. Moraćemo da pratimo kriterijume da bismo sledeće sezone ponovo bili u Evrokupu. Za sada, želimo da uradimo sve što je potrebno da budemo dosledni. Kao neko na ovoj poziciji, spreman sam da učim od svih, da slušam sve i razgovaram sa svima. Na primer, razgovarao sam sa Deryom (Yannier, generalni menadžer Fenerbahče Beka). Pričao sam sa Alperom (Yılmaz, generalni direktor Anadolu Efesa), i mnogo nam je pomogao oko našeg tima. Nije morao da nam pomaže, ali je video šta nam je potrebno. Zato je to sjajno. To je više od košarke. Ako su svi timovi na istoj strani, ako poštujemo jedni druge, timove, članove kluba... Mislim da je to veoma važno za rast ove lige. Verujem da ova liga može biti najbolja u Evropi.

Na kraju, on je rekao i kad je bio spreman da kaže zbogom košarci.

- Zapravo, završio sam karijeru kada sam možda bio u najboljoj fizičkoj formi u svom životu i karijeri. Imao sam 35 godina, ali mogao sam još, sigurno još dve godine. Ali, želeo sam da budem iskren prema košarci. Posle osvajanja NBA šampionata sa Golden Stateom, osećao sam da mogu ostati u NBA. Želeo sam da vidim da li mogu još uvek da se takmičim na visokom nivou. Kao što sam rekao, i dalje ne žalim, to je život. Samo sam želeo da budem iskren prema košarci i da budem lojalan. Nisam želeo da budem u situaciji gde sam 50%-50%. Ako ne mogu da doprinesem... Za nas, igrače, moramo znati kada treba da stanemo. Čak i u NBA, nisam bio spreman da igram 10-15 minuta u svojoj glavi. Uvek sam se borio sa tim. Nikada nisam pravio problem zbog toga, uvek sam želeo da igram. Ali ponekad, moraš biti realan. Niko ne pobeđuje vreme. Sve je u redu.

(Telegraf.rs)