Kako moćno izgleda Mega: Još jedan Jović za velike stvari, Bogi je "užički" Jokić, a Barać lepak koji ih spaja

Kada kažemo mladost, pomislimo Mega, a kada hoćemo da istaknemo uspeh u poslednjih više od jedne decenije u regionalnoj košarci, ponovo kažemo - Mega. Nekako po tonovima one čuvene pesme Marine Tadić "da bilo nam je mega, mega" izgleda početak nove sezone u ABA ligi za tim koji i u ovoj takmičarskoj godini vodi Marko Barać.

Jer baš "mega, mega" izgleda ova nova Mega koja je sastavljena nakon sezone u kojoj su, podsetimo, Nikola Topić i Nikola Đurišić odabrani na NBA draftu, a Uroš Plavšić kao jedan od najboljih centara ABA lige prešao u redove Crvene zvezde. Za one koji su možda zaboravili, klub je minulog proleća igrao polufinale ABA lige...

Preporučujemo

I ne da se nije desio pad, nego od početka nove sezone u ABA ligi kao da vidimo novi rast u timu Mege. Novi izdanci sjajne "ružičaste" škole ponovo blistaju i Baraćev tim je samo jedan od tri koji do sada nije zabeležio poraz u regionalnom takmičenju uz Partizan i Budućnost iz Podgorice.

Mega je do sada uspela da savlada Krku u Novom Mestu, zatim je bila bolja od odlične ekipe FMP-a na domaćem terenu u Hali sportova "Ranko Žeravica", da bi ovog vikenda stigla možda i najveća pobeda od svih do sada - protiv Dubaija u velelepnoj "Coca Cola Areni".

Bude li Mega uspela da zadrži ovaj nivo igre, ne treba očekivati ništa manje ni u naredna tri kola, gde ekipa Marka Baraća ima sasvim korektan raspored u vidu Mornara kod kuće, Splita u gostima i Igokee kod kuće. Nikoga ne bi trebalo da čudi ukoliko bi "ružičasti" sastav oktobar u ABA ligi završio čak i sa 6-0.

U čemu je tajna ovih sjajnih igara Mege svih ovih godina? Iza svega je zaista težak i mukotrpan rad, pre svega svih klubu, počevši od mlađih kategorija, pa do same organizacije...

Filip Jović - momak iz Bijeljine koji je nezaustavljiv pod košem

Talentovani Filip Jović za sada je jedno od najvećih otkrovenja Mege ove sezone. Već krajem prošle je košarkaš iz Bijeljine uspeo da se probije na veliku scenu, a oni koji prate mlađe kategorije još odranije znaju šta je, kako i na koji način igrao ovaj momak.

Njegova pokretljivost i brzina su nešto što ga izdvaja od svih igrača njegove generacije, a da ne zaboravimo da napomenemo, on je rođen 2005. godine, što će reći da mu je tek 19 godina!

A i tek punoletan, on je na tri utakmice u ABA ligi do sada ove sezone pokazao neverovatnu zrelost u igri uz prosek poena od 16,3 poena uz 4,7 skokova i jednu asistenciju po utakmici. Velika želja, nesporna energija koju poseduje i barem jedno efektno zakucavanje po utakmici su nešto što uvek podiže ekipu u momentima kada deluje teško.

Sa reprezentacijom Srbije je prošlog leta uzeo je zlato prošle godine u Nišu, kada se nažalost povredio na utakmici osmine finala sa Danskom, ali je u grupnoj fazi bio instrumentalan, pre svega u okršaju sa Česima gde je postigao čak 22 poena uz prefektan učinak iz igre - 7/7 za dva i 1/1 za tri poena.

Baš ta njegova raznovrsnost u igri, činjenica da može da pogodi i sa distance, čini ga jednim od najperspektivnijih igrača koje srpska košarka ima u ovom momentu.

Bogoljub Marković - "užički Nikola Jokić"

Sa ponosom u gradu na Đetinji uvek izgovaraju ime i prezime Bogoljuba Markovića. Najtalentovaniji košarkaš koji je izašao iz Užica verovatno i u čitavom 21. veku prošle godine je na već pomenutom Evropskom prvenstvu u Nišu na kojem je naša selekcija osvojila zlatnu medalju imao najbolji indeks korisnosti od 17,1 poena u proseku.

Samo u finalnom meču sa Špancima se Bogiju stegla ruka, a do tada je beležio neke neverovatne partije, gde je postizao i 26 poena, kao što je bio slučaj protiv Slovenije u grupnoj fazi.

Moglo je vrlo lako da se desi da Marković "skrene" na put fudbala, pošto je bio golman u užičkoj Slobodi u mlađim kategorijama, ali je napravio odličnu odluku da se prebaci na košarku i prošao je kroz sve mlađe kategorije Mege do prvog tima u kojem se sada i nalazi.

Sugrađani ga odmilošte zovu "užičkim Nikolom Jokićem", pošto njegov stil igre umnogome podseća na našeg najboljeg košarkaša, a prošle sezone je Bogoljub bio prijavljen i za NBA draft, sa kojeg se ipak povukao, kako bi sačuvao šansu za ovo leto. Mnogi ga vide među pikovima prve runde...

Agilnost, odličan prvi korak i brzina su glavni njegovi kvalitet, a pored toga se ističe i velika nesebičnost. Svaki meč do sada u ABA ligi je Marković završavao sa dvocifrenim indeksom u ABA ligi (prosek od 14,3 poena), tako da će i on baš kao i Jović biti glavna uzdanica Mege ove sezone.

Kosta Kondić - najiskusniji igrač "mlade" Mege

Možda pomalo paradoksalno, igrač koji je rođen 2001. godine najiskusniji je i drugi po starosti u Megi ove sezone. Kosta Kondić bio je junak pobede Mege u Dubaiju, u svim mogućim ulogama u tom poslednjem minutu utakmice.

Na kraju su ta tri pogođena slobodna bacanja u poslednjoj sekundi bila prelomna da Mega napravi brejk na terenu na kojem se neće mnogo ekipa "naigrati" ove sezone. Već od prve utakmice Kondić je pokazao liderstvo, sa 12 ubačenih poena protiv Krke, zatim čak 20 protiv ekipe FMP-a i na kraju 16 protiv Dubaija ovog vikenda.

Ponikao je Kondić u Igokei, stasavao je u ABA 2 ligi u ekipi Borca iz Banjaluke, a zatim se vratio u Laktaše odakle je postao jedan od prvih pojačanja Mege ove sezone. I pokazalo se da budno oko nije prevarilo Marka Baraća.

Ostaje da se vidi da li Kosta može da nastavi da igra u istom ritmu i u nastavku sezone, a ako to bude slučaj, on bi mogao da bude "novi" Stefan Miljenović, koji je napravio pravi "bum" prošle sezone, a koji još nije ni upisao minute u novoj, jer se oporavlja od teške povrede koju je zadobio krajem prethodne.

Mihailo Petrović - od Partizana, preko OKK Beograda do "efikasnog" šutera u Megi

Da ne zaboravimo i Mihaila Petrovića, koji je put do Mege pronašao preko OKK Beograda, koji već godinama unazad ima odličnu saradnju sa "ružičastim" klubom i u kojem su se između ostalog razigravali i svi već pomenuti talenti od Nikole Topića, pa uostalom i preko Bogoljuba Markovića i Filipa Jovića, koji su glavne i udarne igle kluba ove sezone.

Veliku ulogu je imao među Klonferima Petrović, koji je inače ponikao u mlađim kategorijama Partizana, a potom nastupao i za ekipu Borca u ABA ligi, gde se zadržao samo godinu dana, posle čega je pronašao ponovo svoj uzlazni put u dvorani u naselju Braće Jerković.

Nikada se Petrović nije plašio da preuzme odgovornost na sebe kada se utakmica lomila, pa iako nekad činio greške, pokazao je da ta neustrašivost nije neutemeljena.

Do sada je na tri utakmice imao prosek od 14,3 poena po meču uz indeks korisnosti od 17,7, a Barać mu očigledno i te kako veruje, pošto prosečno na terenu provodi preko 25 minuta na terenu.

Marko Barać - jedan od najperspektivnijih trenera koje Srbija ima

I na kraju krajeva, poslednji delić slagalice - trener Marko Barać. Strateg Mege pokazuje da odlično ume da radi sa mladim nadama "ružičastog" tima i da je pravi naslednik Dejana Milojevića, koji nažalost više nije sa nama.

U vremenima kada se sve više govori o tome kako Srbija "nema" nećemo reći mlade, ali nove trenere, Barać se trudi da ih iz meča u meč demantuje i dokazuje da je jedan od najperspektivnijih koje Srbija ima.

Rezultati su uvek ti koji govore za trenera, a Barać ih ima. Polufinale ABA lige prošle sezone, tri pobede do sada u ABA ligi...

Oni koji prate srpsku košarku nešto duže, setiće ga se sa klupe Beovuka, radio je i u timu Mladosti iz Zemuna, a kao asistent je pomagao u nacionalnom timu Srbije 2012. godine kada smo na Eurobasketu U18 uzeli bronzu, potom godinu dana kasnije na Svetskom prvenstvu U19 kada smo došli do srebra i na kraju na Eurobasketu U20 u Grčkoj 2014. godine kada je naš tim došao do bronze.

Ne treba naravno izostaviti ni ostale košarkaše Mege - Andriju Jelavića, Marka Vukčevića, Džeka Kajila, Urbana Kronflića, Aleksu Milenkovića, Sergeja Macuru, Iliju Milijaševića, Mihaila Milutinovića, Dušana Tanaskovića i Timoteja Maloveca.

Svi oni zaslužni su za to što je Mega tu gde ponovo jeste i na mestu na kojem i zaslužuje da bude - u vrhu regionalne košarke.

(Telegraf.rs)