Priča koja će oduševiti Grobare, o Partizanu, moćnim tetovažama, EL i NBA: "Crno-bela zastava raste na meni"
Porodica je reč koja na najbolji način definiše njega i njegov život. Veran je i odan, a, pored toga što je rođen u SAD, ne zaboravlja svoje poreklo iz Južnog Sudana. Za Karlika Džonsa, novog plejmejkera Partizana, porodica nije samo krug najbližih sa kojima deli svaki trenutak van parketa. To su saigrači, trener, i svaki od navijača kluba za koji nastupa. To je i njegov Južni Sudan. Posvećen, uvek nasmejan, i spreman da se suoči sa svakim izazovom, Džons je i simbol skromnosti, a ujedno i najveće pojačanje crno-belih za novu sezonu.
Iako je imao priliku da zaigra u NBA ligi, odlučio je da dođe u Beograd i postane deo tima sa velikim ambicijama. Unuk, suprug, otac, saigrač, prijatelj – Karlik Džons je mnogo više od košarkaša, a to je potvrdio i u razgovoru za Telegraf pred start nove sezone Evrolige.
Dočekuje nas sa širokim osmehom, a čvrst stisak ruke odmah otkriva njegovu srdačnost i spremnost da otvoreno govori o bilo kojoj temi. Ogrnut zastavom Partizana, koju ne ispušta ni na trenutak, Džons jasno pokazuje koliko mu znači prilika koja mu je data.
Ta zastava, kako nam objašnjava, nije samo simbol kluba, već i njegovog neizmernog motiva da opravda poverenje koje su mu ukazali – uprava, saigrači, ali i navijači crno-belih, koje je za kratko vreme zavoleo.
- Svi su me dočekali raširenih ruku. Osećam se blagoslovenim. Imam sve što mi je potrebno da se ovde osećam prijatno. Sve je više nego sjajno. Puno sam jeo dobre hrane. Morsku hranu, srpsku hranu, ima puno sjajnih ljudi ovde. Mislio sam da će jezička barijera biti problem za mene, ali mnogi ljudi ovde govore engleski. Kao što rekoh, sviđa mi se, drugačija je. Došao sam u Srbiju sa otvorenim umom - počinje priču Karlik, a onda nastavlja o navijačima:
- Navijači, obožavam navijače. Svi su veoma srdačni i poržavaju nas svuda. Poznaju košarku kao igru. Čak i kada šetam napolju ili sam u tržnom centru, viču: "Napred, Partizan" - kaže u dahu.
NBA i Partizan - Najbolja odluka
Novi plejmejker Partizana, nastupao je sa uspehom u G ligi, gde je stekao priznanja MVP-a i najboljeg strelca. Imao je kratkoročne ugovore sa NBA timovima poput Dalas Maveriksa, Čikago Bulsa i Denvera, a posle sjajne sezone, mogao je da potpiše i ozbiljniji ugovor u najjačoj ligi sveta. Ipak, odlučio je da se priključi crno-belima. Još jednom, Karik ponavlja da niti u jednom momentu nije zažalio što se nije odlučio za NBA, već za Srbiju.
- Ne žalim ni malo zbog svoje odluke. San svake osobe u jednom trenutku je bio da bude u NBA. Imao sam priliku da živim taj san, ali trenutno u svojoj karijeri radim ono što je najbolje za mene. Koja je najbolja situacija. I Partizan je ta situacija. Volim da budem tamo gde me vole. Volim da budem tamo gde me žele onoliko mnogo koliko ja želim da budem tamo. I trenutno je to ovde. Uživam, trener je sjajan, suigrači su sjajni. Sjajan je grad u kojem sam - ističe Džons.
Momenat koji će oduševiti Grobare
Tokom prvih nekoliko minuta razgovora, osim širokog osmeha, plejmejker crno-belih iz ruku ne ispušta omiljeni rekvizit, kojim je i ogrnut. naravno, reč je o zastavi Partizana, koju, kako kaže, ne ispušta iz ruku.
- Crno-belo čoveče. Zastava. Velika je. Kao što rekoh, došao sam u ovo mesto sa otvorenim umom, i... - kaže Džouns ponosno i razvija zastavu za sve navijače.
Potom, objašnjava i šta njemu lično znači zastava kluba za koji nastupa:
- Zastava "raste" na meni. Razumem da sam još uvek prilično nov, ali raste na meni. Kao što rekoh, ovaj klub mi pokazuje puno ljubavi i pokazuje mi poštovanje za ono što donosim timu. Svi navijači i svi ljudi koji su uložili u mene, pokušavam to da im uzvratim.
Karlik van košarke
Kada ne nije na košrkaškom terenu, ume dobro da se zabavi, i to, sa najbližima.
- Oh, čoveče, ja sam samo kul, opušten tip. Provodim vreme sa porodicom, sa svojim sinom. Igram video igre, provodim vreme sa porodicom kod kuće. Samo se opuštam. Ne volim da radim previše zbog košarke, ali van, ja sam samo kul, opušten tip. Volim da radim razne stvari. Kada je bilo toplo, otišao sam na reku, na šetalište. To je avanturistički momenat. Odveo sam sina u zoološki vrt. Znaš, volim da radim po malo od svega. To sam ja. Ja sam društven tip.
Tetovaže
Kada se govori o karliku Džonsu, tetovaže su neizostavni deo njegove ličnosti. "Išaran" je brojnim simbolima, a jedan natpis mu je posebno drag, zbog bake.
- Koja je moja omiljena tetovaža? Verovatno natpis. Imam dva natpisa. Ali ovo je jedna od mojih omiljenih, koju ja i moja baka uvek pominjemo. To je "Onome kome je mnogo dato, od njega se mnogo traži." To samo znači da, koliko god si blagosloven i koliko god ti je dato, dolazi sa više odgovornosti. I, znaš, svaki put kada razgovaram sa svojom bakom, ona mi to kaže na kraju razgovora.
Tu je i košarkaška lopta na desnom ramenu.
-Kao što rekoh, volim tetovaže. Odlučio sam da to istetoviram. Imao sam puno tetovaža pre ove, ali nijedna nije bila o košarci. Košarka je deo mog života. Tako da sam jednostavno hteo da stavim tetovažu i pokušao sam da stavim, znaš, grad Sinsinati, odakle sam rodom.
O Južnom Sudanu
Džons je rođen u Sinsinatiju i odrastao u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je imao mnogo bolje uslove za razvoj od svojih sunarodnika u Južnom Sudanu. U zemlji koja je nekada bila zahvaćena ratom, košarka se igra drugačije, na ulicama, aigračima iznad glava lete "slepi miševi i orlovi". Sve to dodatno oslikava realnost te afričke zemlje koja je nastupala na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama.
- Pa, Južni Sudan je rastuća zemlja. Bili smo jedna od nezavisnih zemalja koja se brzo kvalifikovala za Olimpijadu i koliko smo brzo postigli šta smo postigli. Ali, znaš, uslovi u Južnom Sudanu nisu kao svuda. Veliki pozdrav Luol Dengu i onome što je učinio i kako je pomogao zemlji. Čoveče, neverovatno je šta je uradio. Dajem mu puno pohvala za sve što je učinio za mene. I samo mi je drago što smo kao porodica. Kao što rekoh, jedna stvar koju ćete često čuti o meni je porodica. I to je kultura koju imamo. I, znaš, to je važno. Južni Sudan nema puno resursa, nema mnogo zatvorenih terena. Tako da često, momci igraju napolju, na otvorenim terenima, na "vrućim" terenima. Možeš li zamisliti da igraš na terenu dok ti iznad glave lete slepi miševi, orlovi? To je drugačije. Ali imamo puno poštovanja prema onome što su ti momci uradili i onome što smo postigli na Olimpijadi i Svetskom prvenstvu.
- Pričam o mojim saigračima, oni su prošli kroz to. Imao sam sreće da odrasnem većinom u Americi i da imam te lepe uslove, dok mnogi od mojih saigrača nisu. To me je još više navelo da poštujem njihov trud jer nisu uvek imali sve to.
Luol Deng o Srbiji
Šta ti je Luol Deng rekao o Srbiji pre prvog meča?
- Samo da su ovi momci zajedno već dugo. Oni su elitna grupa momaka koji su zajedno već dugo i dobro se druže i igraju. I, znaš, moraćemo da budemo spremni. Mislim da su nas stvarno nadmašili na Svetskom prvenstvu i izvukli najbolje iz nas. Kao što rekoh, bili su sjajan tim. A na Olimpijadi, mislim da smo bili spremniji za njih. Stvarno smo želeli tu pobedu. Na nesreću, nije ispalo dobro za nas, ali mislim da je to bila sjajna utakmica. Naravno, osim rezultata, ako bih mogao nešto da promenim, naravno. Ali, čoveče, odigrali smo najbolje što smo mogli i takmičili se na najbolji način.
Nastup protiv Srbije i omiljeni igrači
Kako se osećaš igrajući protiv Srbije i koji su ti omiljeni srpski igrači?
- Pa, imam samo dvojicu, čoveče. Vanja i Jokić. Jokić, on je poseban. Bio je mnogo toga da se skautira, na mnogo toga da se obrati pažnja. Čak i Bogdanović. Veliko poštovanje za njega. I za celokupni tim. Ti momci su dobro igrali zajedno. Zaslužili su pobedu. Da mogu da se vratim i igram ponovo, uradio bih to. Ali, to su bila sjajna iskustva. I sada igram sa Vanjom. Da, u Srbiji. Ludo je. Uživam.
O Borišinoj povredi
Boriša Simanić na meču protiv Južnog Sudana na Svetskom prvenstvu doživeo je povredu koja je na kraju bila mnogo, mnogo teža nego što je na prvi pogled izgledalo. Dobio je udarac u predelu bubrega i zbog toga je morao da ide na čak dve operacije, na kojima mu je odstranjen jedan bubreg. Tragedija u timu Srbije je teško pala i celom timu Južnog Sudana. Karlik opisuje i šta se dešavalo u timu posle meča sa Srbijom.
- Znate, iskreno, svi smo se loše osećali. Znate, čovek, košarka kao igra okuplja toliko mnogo ljudi. Da, želite da pobedite u igri, da, želite da se takmičite, želite, znate, da budete šampioni i tako dalje, ali naše zdravlje je sve i ne želimo da vidimo nikoga kako pada tako.
- Za nas je to bilo teško jer nikada ne bismo želeli da se nešto tako desi. I želeli smo, znate, da srpski navijači razumeju da to nikada nije bio naš cilj. Znate, moj saigrač je nešto uradio. Osetio se loše. I ponoviću to ovde opet, kao, znate, puno ljubavi prema njemu. To nikada nisu bile naše namere. Nikada nismo želeli da se nešto tako desi. Nismo prljav tim ili prljavi igrači. To je jednostavno tako kako su se stvari odvijale.
Ali, znate, drago mi je da je dobro i da nije ništa ozbiljnije od toga. Da, biće zabavno videti ga ponovo kako igra.
Euroleague Fantasy petorka
Moram da vas pitam za kraj ovog intervjua.
Da li igraš EuroLeague Fantasy?
- Ne, ne igram. Ne igram EuroLeague Fantasy. Pokušavam da se držim podalje od toga. Da li mislim da je to kul? Da, 100 odsto. Znate, to uključuje navijače, uključuje ljude koji znaju...
Više od 300.000 prošle godine je igralo.
- Da, to je impresivno i to je kul. Ali ja lično nisam ušao u to. Video sam postove o tome da sam tamo. Mislim da sam video da vredim nešto 13.5 ili 4 ili nešto tako. I kažu da je to iznenađujuće kao jedan od najskupljih. Ja. Čoveče, to je prilično cool kada vidiš.
Karlik je sve iznenadio svojom startnom petorkom za Euroleague Fantasy. - Imam puno poštovanja prema momcima širom EuroLeague, ali ako me pitaš, to će biti pet igrača Partizana. To je samo moja lojalnost prema mojim saigračima. Imam poštovanje prema svakom timu, svakom igraču u ovoj ligi. Ako me pitaš, to će biti pet igrača Partizana.
Poruka za navijače:
- Svim navijačima Partizana, volimo vas, cenimo vas. Nastavite da punite ove dvorane, nastavite da nas podržavate i nadamo se da ćemo pobediti puno utakmica i učiniti vas ponosnim.
(Telegraf.rs)