Boban Marjanović pričao o ulozi u Feneru i poručio: "Želim da budem dobar saigrač, ali i da usrećujem decu"
Jedno od najvećih, ali i najneočekivanijih transfera ovog leta je dolazak Bobana Marjanovića u Fenerbahče. Gorostasni centar je došao u Istanbul i jednostavno, zapalio je društvene mreže zbog samog uticaja koji ima u toj sferi.
Jasno je svima i kolika je zapravo zvezda Boban Marjanović, o čemu govori činjenica i da je bio jedna od glavnih faca na medija deju koji je imao i dosta posla.
Preporučujemo
Potvrđeno: Nebojša Čović kandidat za predsednika KSS
Evroliga pitala pojačanje Partizana koja mu je omiljena navijačka pesma, on spomenuo fudbal
On je bio i gost emisije "40+" na Fenerbahče TV-u, gde je govorio o novoj sezoni, dok je zbijao i šale.
- Veoma sam dobro, veoma sam uzbuđen. Mislim da sam igrao protiv Fenerbahčea na nekom turniru, i atmosfera je bila prelepa. Igrali smo i finale Evropskog prvenstva i izgubili od Slovenije. Zato poznajem salu i atmosferu. Takođe sam veoma srećan što su uspeli da naprave dres po meri mog tela.
Dotakao se i svojih epizoda u NBA ligi.
- Igrao sam u mnogo timova, kao što ste pomenuli, ali imao sam nova iskustva u svakom od njih. Grad, tim, organizacija i treneri su bili veoma dobri i posebni, tako da su svi timovi u kojima sam igrao ostavili lepe uspomene i iskustva za mene.
Istakao je Bobi i da je pričao sa Markom Gudurićem, Bogdanom Bogdanovićem, te svojim menadžerom Miškom Ražnatovićem pre dolaska u klub.
Istakao je Bobi i da je srećan zbog toga što će raditi sa Šarunasom Jasikevičijusom.
- On je sjajna osoba kao igrač, a i sada je kao trener. Veoma sam srećan što ću raditi sa Šarunasom. Ponekad igrači i treneri nisu na istoj talasnoj dužini, ali je važno da su na zajedničkom mestu.
Potom, dotakao se i svoje uloge.
- Uvek se trudim da budem najbolji saigrač i volim da pričam, jer imam iskustvo, želim da moji saigrači imaju koristi od toga. Moja visina, moje znanje, ukratko, volim da to delim i to ne samo na klupi, već i u svlačionici. Van terena mi je važno da usrećim decu, posebno onu zainteresovanu za košarku i sport. Kad sam ja bio dete, poznati košarkaši su dolazili u kamp, onda bi mi dotakli ruku i ja je nisam prao ruku dva dana. Imao sam dečju sreću koju i dalje volim.
(Telegraf.rs)