Srbija "preuzima" ABA ligu: Nikada jači domaći timovi prave novi poredak, večiti imaju težak zadatak!

Košarkaška sezona samo što nije počela, a kvalitetnu košarku ćemo i naredne sezone gledati na malim ekranima, ali i terenima širom regiona. Svake godine govori se o najavama kako je ABA liga jača nego ikad, međutim, ove sezone zaista deluje tako.

Večiti su sastavili neke nove timove, koji odišu svežinom i neverovatnim kvalitetom, ali nisu jedini. Naprotiv, pored standardnih "gorostasa", sada imamo i jedan Dubai, koji bi trebalo da promeni košarkašku sliku regionalnog takmičenja, osim toga što će uneti svežinu sa svojim domaćim terenom, putovanjima i ostalim stvarima.

Preporučujemo

Liga je posle dugo vremena roširena za još dva tima, od čega je jedan malopre spomenuti Dubai, dok je drugi tim srpski predstavnik, ekipa Spartaka iz Subotice, grada koji je u poslednje vreme "poludeo" za košarkom, dok uprava grada radi sve na tome da motiviše svoje građane da svoje slobodno vreme posvete tome.

Pošto postoji puno noviteta napravićemo jedan jako kratak serijal od dva teksta, gde ćemo obraditi pre svega domaće, a potom i ostale klubove po regionu. Današnja tema je fokus na ono što nam donois Srbija.

Crvena zvezda

Nakon jedne godine pauze crveno-beli imaće priliku ponovo da brane trofej, koji su svojim kvalitetnim igrama u završnici prethodne sezone zaradili. Ipak, naspram sebe će imati daleko opasnije i ozbiljnije rivale, koji imaju iste ambicije.

Prethodna godina je za Zvezdu bila ona u kojoj je bilo potrebno napraviti konsolidaciju, te probrati u velikoj selekciji igrača "šta valja", pa samim tim pokušati napraviti dobar rezultat, a onda i "očistiti redove" od viška i ta mesta popuniti kvalitetnijim zamenama.

Za sada crveno-beli uspeli su to delimično dobro da odrade, sa zarezom na poziciji krilnog centra, koji i dalje deluje nepotpuno, ali za ambicije u drugom takmičenju. Ovako kako sada timovi deluju, reklo bi se da je i ovaj sastav dovoljan za napad na trofej ABA lige.

Ipak, potrebno je istaći šta je Zvezda uradila za ovaj kratak period tokom leta. Drastično su pojačali svoju poziciju plejmejkera dovođenjem Kodija Milera-Mekintajera, ali i održali stabilnost zadržavanjem Jaga dos Santosa, koji je bio na pragu potpisivanja sa ruskim timom.

Teodosić tu donosi jedno iskustvo, koje je važno za ovakvo takmičenje, ali mnogo važnije za momente kada se lomi, a što se pokazalo i prethodne sezone. Neretko je bio čovek spasa. Ipak, smatra se da će ove sezone više biti mentor, nego važan deo igračkog sastava.

Pozicija beka je drastično ojačana dovođenjem Ajzee Kenana, koji je tu dodao ekstra kvalitet na šutu, ali i prenosu lopte i sekundarnoj organizaciji napada. Na jednog tako kvalitetnog igrača uspeli su da zadrže Nedovića, a Lazić će biti ključan za mir u svlačionici i određene defanzivne zadatke koje mu Sferopulos nametne.

Ako u obzir uzmemo to da je Kalinić u ovoj razmeri snaga krilni centar, Zvezda je zamenu Hange našla u fantastičnom Ognjenu Dobriću koji igra sa nikad većim samopouzdanjem. Rokas je ostao, a Andrej Kostić bi trebalo kroz region da dobije jaču ulogu, sada kada mu je vreme da stekne određene igračke kvalitete.

Pozicija krilnog centra je bila možda i najkritičnija, što je i dalje ostala, jer se smatra u javnosti da i dalje fali neko ko bi bio startna četvorka. Ipak, Tompson je zamenjen Daumom, a Davidovac je neko ko bi trebalo da uzme poziciju Daliboru Iliću. U ovoj konstalaciji snaga, ako gledamo prvih 15 igrača, Kalinić bi trebalo da bude ta četvorka.

Sa druge strane, pozicija centra je ostala skoro ista. Izuzetno lošeg Majka Tobija zamenili su perspektivnim Urošem Plavšićem, koji bez ikakve sumnje može naredne sezone postati velika udarna snaga Zvezde. Na sigurnost koju donose Mitrović i Bolomboj takav potez je imao jako puno smisla.

Partizan

Crno-beli su imali nešto drugačiji pristup, nekim igračima su ugovori isticali, a neki nisu uspeli da ispune očekivanja ili su pokvarili neke dogovore i planove, pa su se tako odlučili na potez da promene gotovo ceo tim za narednu sezonu.

Za sada smo mogli da vidimo na pripremnim mečevima da je plan bio da se pravi polivalentan i izuzetno atletski sposoban i talentovan tim, koji može defanzivno napraviti revoluciju u odnosu na sve što smo prethodne tri godine gledali.

Ipak, uspeli su da naprave i takvu selekciju u napadu, da se konačno zna ko vodi glavnu reč, dok se zna ko može služiti kao ispomoć, a ko će biti čisti igrač uloge. Prema tome, jasno je da će lider Partizana i pokretač svega naredne sezone biti Karlik Džons, reprezentativac Južnog Sudana.

Lundberg je neko ko bi mogao doneti u nekoj meri ulogu Dante Eksuma na neki svoj način, dok je Sterling Braun solidna zamena za Džejmsa Nanelija. Još uvek se traži konkretno mesto Nilikini, iako on deluje veoma dobro na terenu, ali i Duanu Vašingtonu, koji za sada deluje kao da nije siguran u potpunosti šta je njegov zadatak.

Pored Karlika, napravljena su još dva dodatka, koja mogu biti potpuni okretači sezone Partizana na dobro, a to su Tajrik Džons i Ajzak Bonga. Obojica mogu da pruže jako puno na obe strane terena, Tajrik nešto više u napadu, dok je Bonga sve i svja u Partizanovoj odbrani.

Iskustvo Brendona Dejvisa, atletika Pokuševskog, stil igre Ajzee Majka, ali i mladost i glad Balše Koprivice su samo dobar dodatak na sve što je prethodno spomenuto, dok tu imamo i glad ostalih domaćih i regionalnih igrača da u sistemu napreduju i minute dobijaju prevashodno hroz regionalno takmičenje.

Mega

Ružičasti će i naredne sezone raditi na tome da razvijaju mlade igrače. Opet će najmlađi sastav u regionalnoj ligi, ali ovog puta sa promenjenim ulogama nekih igrača kako to u ekipi Mege obično i biva promenom ciklusa.

Trener Marko Barać će naredne sezone imati priliku da postavi neke nove lidere ekipe nakon odlaska Đurišića, Plavšića i Topića, pa se tako očekuje daleko veća uloga i minutaža za Jelavića, Markovića, Filipa Jovića i Miljenovića kada se vrati iz teške povrede kolena.

Ekipa je ponovo većinski sačinjena od srpske i dece iz regiona, ali ovog puta će jedini stranac, malo dalje od Balkana biti nemački internacionalac Džek Kajil.

Najstariji član tima je 2001. godište, odnosno imaće 23 godine, dok će najmlađi imati tek 18 godina, a reč je o Urbanu Krofliču. Barać će svakako u imperativu izgradnje igrača imati rezultatski motiv koliko prvi cilj dozvoli, ali nema nikakve sumnje da će biti svakome neprijatan rival.

FMP

Klub iz Železnika se trenutno nalazi u jednom veoma interesantnom periodu, kada su napravili velike promene u mlađim kategorijama, gde su kao važnu ličnost doveli Slobodana Klipu, koji je napravio izvanrednu priču sa Zvezdom u prethodnoj deceniji.

To će im dati veliku bazu za sve što će seniori dalje raditi, a nije bilo "napeto" samo u mlađim kategorijama... FMP je prethodne sezone dužnosti razrešio izvanrednog Nenada Stefanovića, koji je svju karijeru nastavio u Igokei, pa je bilo aktivno dok se nije našlo pravo trenersko rešenje - Saša Nikitović.

Pošto će posle nekog vremena pokazati ozbiljne ambicije u Ligi šampiona, uspeli su da naprave veoma respektabilan tim sačinjen od nekoliko različitih profila igrača. Tu je nekoliko veoma iskusnih, prekaljenih momaka, ali postoji kvalitet i od mlađih momaka.

Možda najzvučnije pojačanje tima je Stefan Lazarević iz Crvene zvezde, ali ne sme se propustiti izvanredan potpis Filipa Barne iz Spartaka, ili Danila Tasića iz Borca. Na Rebeca, Robertsa, Simovića, Šaranovića, Kuzmića i Voju Stojanovića to će biti izvanredna pojačanja, ne samo sa košarkaškog aspekta, već i u izgradnji neke timske hemije, koja može biti veoma važna.

Borac Čačak

Saša Ocokoljić je odlučio da napravi hrabar potez i napravi reforme u Čačku, te promeni dobar deo tima. Ekipu je napustilo devet igrača, dok je došlo isto toliko.

Odlučili su se na neke sigurne opcije, pa su tako doveli prekaljenog Gagića, Jošila, Marka Pavićevića iz FMP-a, ali i drugog igrača iz Lijetkabelisa - Diante Boldvina. Poznat domaćoj publici biće i Paulius Valinskas, koji je u par navrata odigrao izvanredne mečeve za FMP.

Napravljen je dobar balans mladosti i iskustva u Borcu, ali bez neke velike ambicije u Evropi, već sa velikom željom da se napravi solidan rezultat i potencijalno ulazak u najboljih osam u regionalnom takmičenju.

Spartak Subotica

Na kraju ostaje ekipa Spartaka, koja možda i nema najlošiji tim, ali su novi i imaju veliki zadatak da se aklimatizuju na prilike u regionu i pokušaju da pokažu već od prve sezone da im je tu mesto.

Kako bi to ostvarili odlučili su se za neke veoma "popularne poteze", a jedan od njih je dovođenje iskusnih abaligaških igrača kao što su Nemanja Gordić, Marko Tejić, Danilo Nikolić, pa čak i nešto mlađi Matej Rudan i Luka Cerovina.

Osim toga, dovedena su tri stranca, Rasir Bolton, Devon Denijels i Kaza Kadžami-Kin. Ne sme se zaboraviti i Dušan Miletić, koji je pokazao da može da igra veoma kvalitetnu košarku u Španiji, što ne bi trebalo da bude problem da se prenese i u regionu.

Utisak je dobar!

Srbija je postala ozbiljno zainteresovana za košarku, vidimo da su ulaganja velika, interesovanje postoji, kako od države, tako i od privatnih investitora. Ambicije imaju svi, naravno ne svi iste, ali niko nije došao samo da bi se tu pojavio.

Ovoliki broj timova odaje utisak da je Srbija spremna na to da formira domaće takmičenje u koje može da doda još 4-6 timova što iz ABA 2 lige, što iz KLS, a da samom tom tranzicijom ne bi izgubili gotovo ništa.

Košarkaški centri su ponovo u Srbiji i to treba da raduje, kao i kvalitet košarke koju ćemo doneti regionu naredne sezone ABA lige.

(Telegraf.rs)