Mlađe selekcije Zvezde krenule sa pripremama, Avramović poručio: "Dolazak ovde je veliki izazov..."

Promenjena je struktura

Mlađe selekcije košarkaško klub Crvena zvezda okupile su se već početkom avgusta i počeli su sa radom u Pioniru, nakon što je ovaj tim doživeo i promene kada je reč o strukturi onih koji rade sa "decom".

Zvezda je dovela novog koordinatora u vidu Dragoljuba Avramovića, dok će mu pomoćnik biti Milan Majstorović.

Preporučujemo

Takođe, tu su još i Stefan Atanacković, Milan Josić, Adam Petrović i Milan Vasović.

Prvi intervju je obavio i Avramović, koji će biti "alfa i omega" u stvaranju novih košarkaša.

- Kao i svakome, tako i meni dolazak u Crvenu zvezdu predstavlja veliki izazov. Svakome ko je na mom mestu ovo je veliki profesionalni izazov. Nadam se da će sve biti kao treba i kako smo zamislili - kaže Avramović.

Šta su prioriteti u mlađim selekcijama?

- Generalno, svi kažu proizvodnja igrača, ali jedno i drugo treba da se prati i kada pričamo o razvoju igrača, i kada pričamo i o rezultatima. Mislim da jedno bez drugog ne može! Naravno, nekada ne možeš ni da pobeđuješ stalno, niti da stalno osvajaš neke titule. I svaka utakmica, svako takmičenja i svaka sezona ima svoju težinu. Svakako mislim da jedno sa drugim treba da ide. Kroz to takmičenje, pobede i poraze, mi njima pravimo i neke navike, stvaramo karakter, sve to ide jedno sa drugim.

Avramović je već čovek o kom se dosta zna u srpskoj košarci, bar među mlađima.

- Nisam baš neko ko ima 80 godina, ali ovo mi je petnaesta sezona, i zaista je veliko zadovoljstvo, jer radim posao koji jako volim. Posebno sa mladim igračima, to su dečaci, kasnije momci, koji se iz meseca u mesec, iz treninga u trening, iz sezone u sezonu, menjaju, koji rastu i sazrevaju. Od dečaka koga ste upoznali sa 12-13 godina, pa kasnije sa 17-18 godina, i kasnije kada se sretnemo, a imaju 20 i neku godinu, tada vidiš da je postao odrastao, porodičan čovek. Rad sa mlađim selekcijama je malo drugačija stvar od treniranja seniorskih igrača. Uz sve to, postoje i te velike promene kod njih, škola, devojke, porodica, sve što utiče na rast i sazrevanje njih kao ljudi. Nije to lak posao, ali je veliko zadovoljstvo.

Pažnja na mlađim kategorijama je uvek dosta velika.

- Zavisi kako ko shvati i prihvata. Lično, ne obraćam pažnju na takve stvari, zaista poštujem neke ljude koji se bave novinarstvom, koji se bave analizom rada u košarci, i mlađih košarkaša i selekcija. Ima mnogo i saveta, viđenja stvari, mišljenja. Sve ih treba čuti, jer samo mudar čovek ne iskoristi priliku da sasluša nekoga i nečiji savet, viđenje…. Po meni, to, sa sve većom prisutnošću medija, ima veći uticaj ima na decu koja sa dolaskom tih medija stiču neku drugu sliku.

O starosnoj granici.

- Baš smo se nedavno u nekom košarkaškom društvu dotakli te teme o starosnoj granici i kako se košarka menja. Pa primera radi, uzmimo visinu nekih bekova, iz vremena kada smo mi igrali košarku. Danas Serhio Ljulj, Jago, igrači koji imaju tu visinu oko 180-185 cm verovatno ne bi prošli u današnjim selekcijama do seniorskh timova, jer nemaju visinu 195-200 cm što je bilo moderno krajem 90tih godina. Ta visinska i ta starosna granica zavise i iz nečijeg ugla gledanja. Šta je to mlad igrač ? U SAD je mlad igrač koji završio koledž sa 22-23 godine, a kod nas mlad igrač se smatra dečak koji ima 17-18 godina, sa 20 već nije mlad igrač? I kod nas taj momak od 20-21 treba da bude mlad igrač, da se tako tretira, i nadam se da će u našoj ligi biti više takvih igrača u rasponu od 19,20 do 22-23 godine. To je ono gde ja vidim prostor za napredak u našoj košarci, rekao je novi trener juniora KK Crvena zvezda i koordinator svih mlađih selekcija našeg kluba.

(Telegraf.rs)