Luka Brajković za Telegraf: "Jokić mi je idol, protiv Milutinova je najteže igrati, na Rodosu je sjajno"

Reprezentativac Austrije koji ima srpske korene za Telegraf Sport pričao je o aktuelnoj sezoni u Grčkoj, igrama protiv Panatinaikosa i Olimpijakosa, nastupima u Španiji i na koledžu...

Fenomenalnu sezonu igra Luka Brajković u Grčkoj. Momak koji nastupa za košarkašku reprezentaciju Austrije, a koji vuče korene iz Srbije pokazao se kao jedan od lidera ekipe Kolososa sa Rodosa, koja se iznenađujuće domogla mesta među šest najboljih timova u tamošnjem prvenstvu.

Kolosos je iza sebe ostavio ekipe poput AEK-a iz Atine i PAOK-a, a Luka je na proseku od 13,9 poena ove sezone uz 6,4 skokova i 0,8 asistencija. To ga svrstava i sam vrh šampionata Grčke.

Preporučujemo

Zapravo, Luka je drugi najkorisniji igrač čitavog prvenstva sa ostvarenih 419 indeksnih poena u ligaškom delu, a ispred njega se našao samo prvotimac Olimpijakosa, Alek Piters. Nedavno je protiv Panatinaikosa postigao 14 poena uz pet skokova, dok je u meču sa Promiteasom bio još impresivniji sa 18 poena i devet uhvaćenih lopti.

Sjajni Luka je odvojio svoje vreme da porazgovara za Telegraf Sport o aktuelnoj sezoni, ali i nastupima u Španiji, na koledžu, za reprezentaciju Austrije, kao i o tome ko mu je bio idol tokom odrastanja.

"Za ekipu je Top 6 veliki uspeh, protiv Milutinova je bilo najteže, stalno pratim i gledam šta mogu da 'pokupim' od njega"

• Koliko si zadovoljan nastupima ove sezone za Kolosos sa Rodosa? Deluje da je ovo po brojkama tvoja najbolja godina do sada...

- Zadovoljan sam i individualno i kada se gleda ekipa. Za Rodos je uspeh da igra u Top 6 ispred velikih ekipa kao što su AEK ili PAOK. Najverovatnije ćemo u plej-ofu sada igrati protiv Peristerija, to će biti interesantna serija. Dobili smo ih kući, oni su nas dobili tamo. Videćemo šta će biti. Jedini problem ove sezone je bio kada sam igrao za reprezentaciju Austrije, kada sam povredio rebro. Bilo mi je teško, nisam mogao da sedim i da se borim za Top 6 ovde u Grčkoj. Igrao sam sa bolom, a kada si centar onda je sve u kontakt igri. Svaki udarac boli i protiv Promiteasa sam pre tri sedmice ponovo primio udarac na isto mesto i onda je sve moralo ponovo ispočetka. Protiv Panatinaikosa mi je bila prva utakmica gde sam se posle tog perioda ponovo osećao da sam na 100% mogućnosti.

• Koliko ti znači to što često igraš protiv ekipa poput Olimpijakosa i Panatinaikosa, koje nastupaju i u Evroligi? Da li si možda ispratio i večite rivale ove sezone?

- To mnogo znači. Ja takođe pratim dosta Evroligu, a Panatinaikos i Olimpijakos su među najboljim ekipama u Evropi. Želim da pokažem da mogu da igram na tom najvećem nivou. Teška je sezona bila za Zvezdu i Partizan, ali ne mogu da pričam mnogo o njima, jer nisam igrao protiv njih. Gledao sam ih samo putem televizije. O Olimpijakosu i Panatinaikosu mogu da kažem dosta više.

• Protiv kojeg igrača ili tima ti je bio najveći izazov da igraš ove sezone?

- Meni je najteže bilo da igram protiv Nikole Milutinova. Dva puta sam igrao protiv Olimpijakosa i oba puta mi je bilo teško. Ogroman je, jači je od mene i bilo je baš teško. Ima brutalnu tehniku i svaki put kada igram protiv njega, kao da jedan korak kasnim. Mogu dosta da učim, ja ga dosta i pratim i gledam šta mogu da "pokupim" od njega. Kada Milutinov nije tu, onda je tu Fol na terenu, tako da protiv njih nije bilo lako igrati.

• Bio si deo i All Star utakmice, dobio si ogroman broj glasova publike i postigao si 25 poena. Kakav je bio osećaj?

- All Star utakmica je bila interesantna. Atmosfera je bila brutalna, hala je bila puna. To je više meč za navijače, ne igra se odbrana, ali bilo je kul. Pogodio sam osam trojki i to je zaista bilo sjajno, Kada sam bio na koledžu, ja sam samo šutirao trojke, imao sam preko 40% uspešnosti. Sada kada sam u Evropi, tražim formu i načine gde mogu da šutiram trojke. Igra je drugačija, ali nadam se da ću i taj deo igre da pokažem tokom svoje karijere.

"Sa Lukovićem se stalno čujem, dosta pričamo, on mi je bio kao mentor u Breoganu" 

• Pre Kolososa si nastupao u Španiji za Breogan. Tamo je bila kolonija igrača sa naših prostora poput Nemanje Nenadića, Marka Lukovića... Koliko su ti pomogli da se adaptiraš na evropski stil košarke posle koledža?

- Da, kako da ne. Pogotovo sa Markom Lukovićem se čujem, dosta pričamo. Bio mi je kao mentor u Breogranu. Značilo mi je puno što su bili tamo, usmerili su me kako se igra košarka u Evropi i dobro je što sam ih imao pored sebe.

• Da li postoji neka velika razlika u nastupima u Španiji i u Grčkoj? Kakav stil košarke se tamo forsira?

- Ima malih razlika. U Grčkoj se malo igra više fizički. U Španiji se igra malo brže. Takođe, u Grčkoj je prvih šest ekipa dosta jako, a ove dole ispod nisu na nivou ovih što su gore. U Španiji to nije tako, sve ekipe su dobre i nema lakih utakmica. Mislim da je u Španiji takođe pritisak u Breogranu bio veći - svaki meč moraš da dobiješ da ne bi otišao u drugu ligu. Na Rodosu smo krenuli okej, tako da nismo imali taj pritisak. U Breoganu mi je bila "ruki" sezona, a na koledžu taktika nije bila u fokusu. U ACB ligi, koja je najjača u Evropi, posle prve greške ideš na klupu, što nikada nije lako za mladog igrača.

• Kako je uopšte došlo do toga da odeš na Dejvidson na koledž?

- Kada sam bio u Austriji, igrao sam u drugoj ligi. Razmišljao sam šta da radim, bio sam i u Megi da vidim kako je tamo, ali sam na kraju otišao na Dejvidson. Igrao sam za reprezentaciju do 18 godina, tada mi se javio trener sa koledža, bio sam u poseti kampusu i oduševio sam se. Samim tim sam želeo da idem i da igram tamo.

• Imao si fenomenalne brojke na koledžu, svake sezone si završavao kao dvocifren u proseku... Da li si se možda nadao i da će te neko posle svega toga odabrali na NBA draftu?

- Jedini problem na koledžu je taj što sam igrao u Atlantic 10 konferenciji. Ona jeste jako dobra, ali nije među najboljih šest. Ako imaš ove brojke u nekoj od tih šest konferencija, onda imaš jako dobre šanse na Draftu, ali ja sam znao pošto sam izašao iz Atlantic divizije da će to biti teško.

"Jokića gledam stalno, on mi je idol! Volim kako analizira igru na terenu, moram to da radim bolje kao on"

• Mnogo puta si već bio deo reprezentacije Austrije. Kako je sve tebi izgledalo kada si dobio taj prvi poziv?

- Prvi poziv sam primio kada sam igrao u Breoganu. Tamo sam igrao sedam minuta u proseku, kada je stigao taj poziv i igrao sam protiv Hrvatske i Poljske. Dobro sam odigrao te utakmice, tako da mi je to pomoglo na samopouzdanju. Mečevi u mladoj reprezentaciji su mi pomogli za poziv za koledž, jer skoro svi skauti gledaju te utakmice.

• Da li je možda bilo poziva da nastupaš i za Srbiju? Koliko često dolaziš u Beograd?

- Ne, kada sam bio mlad nikada nije bilo poziva da nastupam za Srbiju. Kada sam igrao na koledžu nikada pre nisam bio u Srbiji, jer tada dobijamo samo tri sedmice pauze. Ali posle sezone u Španiji sam bio dva i po meseca u Beogradu. Bila je to teška sezona, nisam imao puno samopouzdanja i tražio sam trenera tamo. Našao sam Gorana Stefanovića u Beogradu na Vračaru i on mi je promenio karijeru. Radili smo dva puta dnevno po sat i po vremena celog leta i puno mi je pomogao da igram na ovako visokom nivou.

• Jesi li možda imao nekog idola tokom odrastanja kada su u pitanju igrači? Da li bi možda svoj stil igre uporedio sa nekim od njih?

- Ja sam uvek voleo da gledam NBA ligu i stalno sam gledao sve igrače, pogotovo na lou-poustu. Gledao sam Hakima Olajdžuvona, Luisa Skolu... Gledao sam Krstića, bilo je tu milion košarkaša, a sada je to Jokić. Ja ga sada gledam stalno i on mi je idol.

• A da li si od Jokića uspeo da pokupiš neku "foru"?

- To je malo teško (smeh), on ima 50 kilograma više od mene, ne mogu da igram kao on, ali volim kako on analizira igru na terenu i to moram bolje da radim kao on.

"Kao mali sam bio golman, uvek su mi govorili da igram košarku, jer sam bio najviši"

• Jesi li u mladosti možda trenirao neki drugi sport i kako je uopšte došlo do toga da kreneš da se baviš košarkom profesionalno?

- Da, da, ja sam igrao fudbal i bio sam golman, ali bilo mi je toliko dosadno. Uvek sam bio najveći. Stalno su mi govorili da idem da igram košarku i na kraju sam to i uradio. U Austriji svi igraju fudbal.

• Da li možda u slobodno vreme imaš neki hobi koji voliš da praktikuješ?

- Trenutno na Rodosu obožavam da idem na plažu. To je najbolja stvar, svaki dan je super na Rodosu. Generalno volim da idem sa drugarima na kafu, večeru. Volim taj socijalni aspekt košarke.

• Tokom leta si promenio i broj, pa umesto 35 nosiš 7. Da li postoji neki razlog?

- Da, ima razlog. Promenio sam dosta stvari prošlog leta. Hteo sam da pređem sa 35 na 7 kao neki znak za promenu.

• Za kraj, da li možeš otkriti kakvi su tvoji planovi za budućnost?

- Iskreno ne znam gde ću da igram, ali znam da ću igrati dosta bolje sledeće sezone. Prošle godine nisam igrao puno u Španiji, a to mi je bila prva godina na visokom nivou. Možda još sa taktičkim stvarima ne stojim najbolje, ali baš zato mislim da mogu mnogo toga da naučim, da igram puno bolje. Samo mi to nedostaje u tom smislu budem puno bolji i da budem kompletan igrač.

(Telegraf.rs)