Veliki intervju Nikole Jovića, od sumnje, košmara i NBA finala do školske diplome: "Moja Srbija mi je pomogla"

Nikola Jović govorio je o tome kako je završio školu dan posle dolaska sa Svetskog prvenstva, sumirao je utiske iz Manile, a otkrio je i kako mu je reprezentacija pomogla i šta očekuje od sledeće sezone u Majamiju

Iza srpskog košarkaša Nikole Jovića je godina iz snova. Naime, Jović je godinu proveo u Majamiju gde je igrao finale NBA lige protiv Denvera i Nikole Jokića, potom je sa reprezentacijom Srbije osvojio srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u košarci, a sada je završio i srendju školu i mirno može da se posveti obavezama koje ga očekuju u sezoni koja dolazi.

Tako, Nikola je u opširnom intervjuu za Majami Herald govorio o svemu što je prošao od dolaska u NBA, a sumirao je i utiske iz Manile.

- Početna ideja je bila da odem u Srbiju i pomognem timu koliko god mogu. Stvarno sam želeo da vidim gde se trenutno nalazim, koliko sam dobar u odnosu na naše momke jer sam odrastao gledajući ih i često sam razmišljao da želim da budem kao oni. Zato sam stvarno želeo da vidim gde se trenutno nalazim u poređenju sa njima. Naravno, potpuno sam se posvetio radu i pokušaju da napredujem. Ispalo je odlično. Igrao sam puno, što mislim da niko nije očekivao da ću toliko igrati i imati takvu ulogu. Ali trener je verovao u mene i uradio sam neke sjajne stvari za tim, pa sam se osećao sjajno. Zaista je bilo važno za mene da samo nastavim da igram.

U ulozi startera za Srbiju, Jović je prosečno beležio 10,1 poen, tri skoka i 2,6 asistencija po utakmici uz šut iz igre od 56,6 posto i 11 od 26 van linije za tri poena tokom Svetskog prvenstva na Filipinima. Ipak, košmar koji je imao zbog povrede je zaboravljen.

- Osećam se odlično. Moja povreda leđa nije bila nimalo laka. Morao sam da se suočim s njom i van terena. Bila je zaista ozbiljna. Jednostavno nisam mogao više. Ali sada se osećam odlično. Nisam propustio nijedan trening sa reprezentacijom, igrao sam sve utakmice."

Mnogi su komentarisali da je Jović dodao masu.

- Mislim da sam prošle godine kad sam došao na pripreme imao 98 kilograma. Mislim da sam sada na 106. Bio sam čak 109 na kraju prošle sezone. Ali naravno, izgubio sam težinu ovog leta jer sam puno igrao.

Napredak je vidljiv

Jović je prokomentarisao i segment igre koji je poboljšao.

- Rekao bih da je to definitivno moj šut za tri poena. Samo sam stekao više samopouzdanja u njega. Uvek sam znao da sam dobar šuter. Samo sam osećao da mi treba samopouzdanja. Moja reprezentacija mi je puno pomogla. Govorili su mi da svaki put kad sam otvoren, da šutiram. Stvarno sam prihvatio tu ulogu spot-šutera ili kako god želite da je nazovete. Stvarno sam šutirao sa visokim procentom. Nadam se da će to moći da se prenese i ovde kako bih mogao da ga šutiram sa još višim procentom.

- Kroz celu prošlu godinu, radio sam sa trenerima Hita na svojoj mehanici i usklađivanju svega. Stvarno želim da im se zahvalim na tome jer su oni bili ti koji su zapravo pokušavali da učine moj šut savršenim. Bio sam povređen i nisam igrao puno, pa to nisam osećao u igri. Prvi put kad sam dobio priliku, zaista sam znao da mogu da šutiram i bio sam samo pun samopouzdanja. Radio sam puno na šutu ove godine iako niko ne zna i niko ne vidi koliko puno radim.

Samopozdanje stečeno za novu sezonu

Jović je svestan da će ove godine imati važnu ulogu u timu Majamija.

- Sigurno, sigurno. Uveren sam da sam spremniji. Spremniji mentalno i fizički. I šut će mi puno pomoći. Imamo sjajne igrače koji dominiraju pod košem kao što su Džimi Batler i Bem Adebajo. Ako dobijete otvoren šut za tri poena, žele da ga pogode. Zato imamo igrače poput Maks Strosa i Gejb Vinsenta, Dankana Robinsona, Kej-Lava (Kevina Lovea) koji uvek pogađaju šuteve i trebalo je da budu sjajni da bismo bili gde smo bili prošle godine. To nam je potrebno i to je nešto na čemu pokušavam da stalno razmišljam i budem spreman i pun samopouzdanja. Jer kad ga dobijem, znam da žele da ga pogodim.

Spolstra i Jović

Jovića su potom novinari Heralda pitali da prokomentariše susret sa Spolstrom, trenerom Majamija, na Filipinima.

- Gledao je četvrtfinale i polufinale. Bio je blizu naše klupe. Kad sam se okrenuo i video ga, bio sam jednostavno srećan. Nakon gotovo svake utakmice, slao bi mi poruku o svojim razmišljanjima i samo mi govorio da nastavim. Osećao sam tu povezanost, iako ga možda nisam svaki dan viđao.

Šta je naučio ovog leta?

Jović je svestan svog napretka.

- Osećam da sam, kada smo ove godine stigli do finala sa Hitom, možda sumnjao u sebe. Mogu li dostići taj nivo? Mogu li igrati protiv najjače konkurencije na svetu? Igranje na Svetskom kupu i dolazak do finala pokazalo mi je da zaista mogu da igram u velikim utakmicama, na velikim turnirima. Stekao sam više samopouzdanja. Znam da mogu da igram, a to je verovatno najvažnija stvar koju sam naučio o sebi. Uvek imate sumnje i ljudi će sumnjati u vas. Svi ponekad sumnjaju u sebe i ja sam uvek sumnjao u to da li sam dovoljno dobar da igram u ovakvom okruženju i kada vas toliko ljudi gleda. Osećam se spremnim da nešto postignem nakon ovog leta.

Da li je naporna predsezona pomogla da se odvratite od spekulacija o trgovini sa Džejmijem Lilardom koje su se odnosile na Hit?

- Da, pomogla mi je sigurno. Samo se koncentrišete na druge stvari. Bio sam toliko fokusiran na košarku tamo da nisam imao vremena da razmišljam o tome šta će se dogoditi. To je posao. Ono što se dogodi, dogodi se. Ali naravno, sada kada sam [u Majamiju] i više ljudi priča o tome, to je drugačije nego kada sam bio tamo i samo igrao i bio u igri sve vreme.

Diploma je stigla

Na samom kraju razgovorao, Jović je otkrio i neke zanimljive detalje i novine. Naime, zavrpšio je srednju školu.

- Da, jesam. Baš kad sam se vratio sa Svetskog kupa. Imali smo veliku proslavu za Svetski kup. Dan nakon toga sam otišao u školu da završim. Bilo je praktično dva dana nakon što se Svetski kup završio. Diplomiranje sam potom proslavio uz ručak sa porodicom. A, diplomu imam na telefonu - zaključio je Jović.

(Telegraf.rs)