Ko su naši zlatni Orlići? Jedan trenirao sa prvim timom Reala, drugi bio golman, a Topić je zvezda generacije
Ove momke ne smemo da izgubimo
Mladi košarkaši Srbije starosti do 18 godina obradovali su nas juče osvojenom zlatnom medaljom na Evropskom prvenstvu u svojoj kategoriji održanom u Nišu, gde su u prepunom "Čairu" u finalnom susretu savladali vršnjake iz Španije rezultatom 81:71.
Time je Srbija stigla do prvog zlata u ovom uzrastu još od 2017. godine kada je generacija predvođena Markom Pecarskim i Nikolom Miškovićem osvojila najsjajnije odličje na Evrobasketu održanom u slovačkoj Bratislavi. I tada, baš kao i juče, Orlići su u finalu bili bolji od Španaca.
Selektor Nenad Stefanović, inače trener FMP-a iz Železnika, sa sobom je poveo mladu i pretalentovanu generaciju na pripreme, predvođenu maestralnim Nikolom Topićem, koji je proglašen i za najkorisnijeg igrača čitavog turnira.
U jednom su apsolutno svi složni - Srbija ovakvu generaciju ne sme da izgubi iz svog vidokruga. Naša zemlja uspela je da posle nekoliko slabijih godina u mlađim kategorijama, posebno pred početak same pandemije koronavirusa, da se koliko-toliko vrati na noge.
Upravo ovo zlato moglo bi da podstakne i neke nove generacije da se late košarkaške lopte, a sa velikom pažnjom pratićemo i razvoj ove generacije i njen put ka seniorima. Ali ko su ti zlatni klinci koji su nam doneli radost i osmeh na lice? Da li su oni vesnici nekih lepih vesti koje bi mogle da nam dođu sa Filipina krajem prve polovine septembra, odnosno da li će ovo biti motivacija i našem "A" timu?
Naravno, na samom čelu ove talentovane srpske generacije je Nikola Topić. MVP takmičenja već tokom prošle sezone privlačio je dosta pažnje nakon svog debitantskog nastupa za seniore Crvene zvezde, posle čega je posle dosta peripetija na kraju završio na pozajmici u OKK Beogradu umesto u FMP-u što je prvobitno bilo ozvaničeno.
Mladi Nikola je pak nastavio da blista za Crvenu zvezdu u juniorskom dresu na AGNT turnirima Evrolige, gde su skauti mahom ostajali bez teksta, a uz njegove sjajne partije, klub je dobio poziv da učestvuje i na završnom turniru koji je održan u Kaunasu. Može se reći da je ovo samo nastavak njegove blistave sezone.
U Užicu su pak posebno ponosni na Bogoljuba Markovića, mladog momka koji je u sportske uplivao sa one druge strane Đetinje, na terenima Fudbalskog kluba Sloboda. Ipak, vrlo brzo je golmanske rukavice zamenio košarkaškom loptom, pa je član najbolje petorke prvenstva vrlo brzo iz dresa užičkih Rosonera otišao u Megin, gde je uspešno nastupao za juniorske kategorije.
Visoki momak od čak 210 centimetara je na ovom prvenstvu imao čak 14,1 poen u proseku, a dobre partije nisu prošle nezapaženo. Sledeće sezone imaće i svoje prvo seniorsko iskustvo u OKK Beogradu u Košarkaškoj ligi Srbije.
Njemu će društvo u OKK Beogradu praviti Andrej Mušicki, još jedan momak koji je proteklih sezona oduševljavao svojim nastupima za mladi tim Mege. Talentovani Mušica, kako ga inače zovu saigrači rođen je u Šapcu, a 2022. godine je već stigao da se okiti titulom prvaka juniorske Evrolige.
Jednog Đorđa Ćurčića pratili smo na tek nedavno završenom Evropskom prvenstvu za igrače do 20 godina, a drugog smo dočekali sa zlatom oko vrata. I jedan i drugi su iz Čačka, a ako se dobro sećate, bili su deo one bizarne utakmice između Borca i Cibone, kada su "osakaćeni" Čačani sa sedam igrača umalo napravili prvoklasnu senzaciju protiv Cibone, a koju je "pokvario" Sven Smajlagić košem za pobedu uz zvuk sirene.
Selektor Stefanović imao je veliko poverenje u momka iz Čačka. U proseku je na terenu bio oko 17 minuta, a njegov doprinos bio je nemerljiv naročito kada je u pitanju kreativa.
Momak koji je posebno oduševio u finalu i pogađao neke nemoguće šuteve je Mitar Bošnjaković. I da stvar bude još neverovatnija, u pitanju je košarkaš koji je godinu dana mlađi od svojih saigrača! I već je deo velikog Real Madrida.
Ne čudi što ga poznati skauting sajtovi stavljaju na prvo mesto u svojoj generaciji iz Srbije (na drugom je Savo Drezgić iz Partizana), a momak iz Novog Sada je već bio pozivan i na treninge prvog tima od strane Ćusa Matea. Šutirao je trojke zajedno sa Mariom Hezonjom, a u školi Kraljevskog kluba očigledno se dobro staraju sa potencijalno velikom zvezdom evropske i svetske košarke.
Čačani se ponose još jednim košarkašem iz svojih redova, pošto je i stameni Pavle Nikolić koji je uglavnom vodio borbe pod obručem takođe uzeo zlatnu medalju. I on je imao dvocifrene proseke (11,1 poen po meču na Evrobasketu), a i on je sa mladim Đorđem Ćurčićem onda umalo srušio Cibonu kada je imao podršku još samo šest saigrača.
Za Borac je nastupao i mladi Matija Milošević, još jedan momak rodom iz Užica koji je odlučio da karijeru nastavi u obližnjem Borcu. To će reći da je ovaj klub imao tri predstavnika, odnosno četvrtinu reprezentacije na ovom Evrobasketu.
Dvojica momaka dolazi iz škole Dinamika. U pitanju su mladi Aleksa Ristić i Ognjen Romić, koji su takođe dali svoj deo doprinosa - prvi na bekovskim, a drugi na poziciji krilnog centra. Dosta više u igri bio je Aleksa, a Dorćolci su još jednom pokazali da im nije stran rad sa mladim igračima i da su upravo oni baza kluba koji se nalazi u Dunavskoj ulici u Beogradu.
Za kraj, tu su još dve velike nade iz Crvene zvezde - Pavle Mišić i Andrej Kostić. Prvi je dobio dosta veću šansu pod palicom Nenada Stefanovića iz jednog logičnog razloga - Andrej je takođe godinu dana mlađi i njegova generacija tek dolazi za 365 dana na isto mesto.
Inače, ono što je interesantno jeste da su Pavla Mišića zvali "malim Mirotićem", a da je i sam prilikom potpisivanja ugovora sa crveno-belima naglasio da mu je Nikola Mirotić veliki uzor i neko na koga se ugledao i sa ljudske i sa košarkaške strane.
Tu je naravno i talentovani košarkaš Mege, Filip Jović. On je takođe igrao savršeno u grupnoj fazi takmičenja, ali se potom povredio na startu grupne faze takmičenja, zbog čega ga nije bilo do finalnog meča.
(Telegraf.rs)