"Samo da mi je da častim Nikolu burekom...": Deka Steva ne spava zbog Jokića i budi Somborce da gledaju Denver
Deka Stevan ne spava zbog Jokića i Denvera
Ako ste, kojim slučajem, prolazili kroz Sombor duboko u noć, proteklih nedelja, mogli ste da čujete vatreno navijanje za Nikolu Jokića i Denver. Među onima koji u svom "navijačkog stažu" imaju gomilu neprospavanih utakmica zbog jednog od najboljih košarkaša planete je i, verovatno, najstariji navijač tima iz Kolorada, deka Stevan Šegrt.
Dočekuje nas u Somboru, sa širokim osmehom i majicom sa likom Nikole Jokića.
- A, kako ću drugačije? - pita nas, jer se takav rekvizit podrazumeva kada se priča o Nikoli.
U atmosferi koja mu najviše prija, Edukativno centru, deka Stevan nam priča svoju navijački priču. Kaže, za Nikolu zna odavno, a, za Telegraf otkriva i kako je izgledao susret sa njim.
- On je hrana za dušu i telo. Radost, isto kao Đoković. Pratim svetski sport. Znao sam ja za Nikolu i ranije, a onda smo se sreli kada je došao prošle godine. Imao je vremena i slučajno smo se sreli u prodavnici. Ja kao deka njegov ga zamolim za fotografije - počinje u dahu priču gospodin Stevan i dodaje:
- Vidim ga, visok do plafona. On, dečački deluje. Plaća, ja ga zamolim da se upoznamo. On kaže: "Može". Kažem ja njemu: "Nikola, ti si zmaj". Njega je to iznenadilo, jer ga svi zovu Džoker. On me pita da li stvarno to mislim. Rekoh mu:"Da. On je sa svojim dugačkim rukama napravio selfi. Delovao je normalno. Ja kad gledam njega i Đokovića, ja ne vidim pare, već ljudske vrednosti. Oni su pravi ljudi.
Sa Nikolom na burek
Gospodin Stevan nam je otkrio i svoju veliku želju.
- Ako budem sreo Jokića, pozvaću ga na burek, da ga častim. On voli burek, a i ja ga volim isto. Ali, ja da ga častim. Nisu u pitanju pare. On je nahranio dušu i telo nama. Ako se sretnemo, mada, neće on imati vremena - skromno kaže Stevan:
- Zauzet je on. Toliko će ga svi... A, i potrebna mu je porodica, da se odmori, da bude sa svojim konjima, sa životinjama, njegovim miljenicima.
Denver se mora gledati
Sa puno razumevanja Stevan govori o Nikoli, a mečeve ne propušta i ponekad budi svoje prijatelje u Somboru kada igra Denver.
- Počeo sam ja da gledam kad je liga bila, a sad je bilo buđenje u dva sata. Gledao sam ja i druge utakmice, sve. I u polufinalu i u finalu, zbog njega.
- Budim ja njih, znate. Ja pozovem i proverim šta je na ekranu. Oni mi kažu: "Reklame!" kada pogode, onda je to to.
Deka Steva ima i svoje predviđanje.
- Nikola je mlad, najmanje još tri prstena. Samo, ako ostane ova ekipa. E sad, da li će ostati... Kao i naša reprezentacija. Mislim da će sada igrati, patriotski je to.
Poruka za Jokića
Ono što je posebno važno jeste poruka za Nikolu.
- To mi je najteže. Ali, neka ostane tako da se ponaša. I, da igra tako kako je naučio ovde, na livadi. Važno je da ostane takav kakav jeste i da se igra košarke. Jako je važno igrati se. On ne vidi ništa, samo teren i igrače, e to je uspeh.
Sportska bajka
Steva nekoliko puta ponavlja da je važno igrati se. Otkriva da je, uz igru, posebno kod najmlađih važna imaginacija. Tako i sam smišlja zanimljive priče koje priča unucima i deci koja ga rado slušaju. Jedna od njih odnosi se na Novaka i Nikolu. Nama je otkrio deo svoje sportske bajke.
- Osvoji Novak Rolan Garos i pošalje tortu u Srbiju. Imaginarnu, za svu dobru decu u svakom mestu. Ali, ovog puta, zaboravio je da spremi šlag. A, šlag je daleko, na Vimbldonu, daleko. Torta je stigla u ponedeljak - počinje priču i nastavlja:
- Vidi Novak niko nije dirao tortu, nema šlaga. Pre toga 22 puta je donosio. Gleda on, razmišlja... Uzme on telefon, zove Ameriku, Denver: "Nikola, gde si, kako si? Imam problem. Poslao sam tortu za Srbiju, ali nemam šlag. A ti, izgleda imaš sastojke". Nikola pita koji fali, a Novak mu objasni.
Objašnjava nam Steva "tajni sastojak", priča o načinu na koji se njih dvojica dogovaraju kako da obraduju svu decu, a priča je takva da bi po njoj mogao da se snimi pravi dečiji film u kojem bi svi uživali. I, da ne otkrivamo baš sve, kraj je, naravno, srećan.
- Jokić umeša šlag. Otkriću vam. To je bila titula koju je osvojio. Naravno, obradovali su sve, a ta njihova torta koju su napravili, u njoj su svi uživali. To je bila hrana za dušu i telo.
(S. G.)