Ekskluzivno iz Los Anđelesa: Telegraf na istorijskoj utakmici Denvera u kojoj je Jokić srušio Lebronove snove

Da se zna: Jokić je bog košarke!

Da li ste nekad čuli kako 20.000 ljudi ćuti?

Postoje trenuci u životu za koje znate da ih nikada nećete zaboraviti, i to znate istog onog momenta kad se dese. Jedan takav je reporter Telegrafa doživeo sinoć u Crypto.com Areni u Los Anđelesu, domu Lejkersa, na istorijskoj utakmici koja je označila:

Preporučujemo

a) cementiranje statusa Nikole Jokića kao najboljeg igrača na svetu i u NBA

b) krah snova Lebrona Džejmsa o još jednoj tituli i verovatnu penziju "kralja" i

c) cementiranje statusa Majkla Džordana kao najboljeg ikad.

A taj momenat? Ovako je to izgledalo: 20.000 uglavnom navijača Lejkersa duboko u 4. četvrtini (2:50 do kraja) urla dok traje napad Denvera pri rezultatu 107:104 za Nagetse. Jokić uzima loptu negde na liniji slobodnih bacanja, ne zna šta će s njom, čuva ga Dejvis, Jokić se okreće, radi svoj čuveni "Sombor shuffle" sa linije za tri poena - i ona ulazi.

I odjednom, umesto urlanja i galame - tišina. Svi su znali da je to taj koš koji je sve odlučio.

Da ponovimo:

Poslao je (verovatno) Lebrona u penziju.

Instalirao Nikolu kao novog gazdu NBA lige (svaka čast Embiidu, ali nije on taj kalibar kao Jokić i Lebron).

Cementirao Džordana kao najboljeg ikad.

To je taj momenat za istoriju košarke i NBA lige, ali i za istoriju srpskog sporta. Nikad pre nijedan Srbin nije bio najbolji na svetu u ovom sportu, i nikad pre nijedan Srbin nije postao najbolji na svetu u svetilištu košarke, areni u kojoj su u proteklih 20 godina titule osvajali Šakil, Kobi, Lebron...

A publika, ma koliko navijala za svog "kralja" Lebrona i Lejkerse, znala je da prepozna veličinu. Ovo ćutanje je bilo nešto najviše nalik aplauzu Zvezdinih navijača kad je Maradona u dresu Barse lobovao golmana na "Marakani" (ko se seća, seća se...)

Nervirao ih je Jokić, verujte na reč, mnogo. Nikako nisu mogli da shvate kako neko ko se realno gega po terenu, ko igra tako prokleto sporo, može da ukroti njihovog Džejmsa, Entonija Džonsona i 20.000 navijača.

"Kakav je bre ovo tim, nazvali su ih po proizvodu od piletine (nuggets)?", pitao se naglas jedan bradonja, ostavši bez boljeg komentara posle jedne bravure našeg centra.

Bilo je i tužnih scena. Jedan vatreni navijač Lejkersa u dresu Lebrona Džejmsa podigao na ramena ćerkicu, koja teško da ima više od 6 meseci, ali i ona na sebi ima dres Lebrona. Ona pojma nema šta se dešava, a tata pustio suzu. Zna da je došao kraj nečemu što je trajalo pola decenije.

Navijači Lejkersa, inače, obožavaju Lebrona. A on se potrudio da ne proda lako kožu. Baš je dao sve od sebe, nije fraza - ostavio je srce na parketu. Čovek je sa 38 godina u prvom poluvremenu razbio najbolji tim u NBA i, verujte, da ima koju godinu manje, gledali bismo petu utakmicu.

Al videlo se čim je počela treća četvrtina da je potrošio sve baterije. Uspevao je do kraja još ponešto da uradi, ali protiv dobro podmazane mašine Nagetsa, na Jokićev pogon, šanse nije bilo.

Moramo iskreno i o Entoniju Dejvisu. Čovek ima nerealan fizički kapacitet i osećaj za igru, ali nema "čuku". Znaju i to navijači Lejkersa, verujte na reč. Sve što se čulo, svih 48 minuta, bilo je "uključi se više u igru" i "zašto si odsutan ponovo, Entoni?"

O Jokiću nećemo u ovom tekstu. Nekad je najbolje priznati poraz i odustati od opisivanja nečega što mora da se vidi, a ne može da se opiše. Ali, verujte, sve se vidi. Videli su svi u dvorani, i znali, da će ovaj čovek izbaciti Lejkerse, i oduvati i Majami u finalu NBA.

Moram da priznam: bacio sam oko na telefon jednog momka u majici Lejkersa (na leđima je imao broj Ostina Rivsa, momka sa bar tri osobine Đinobilija u sebi), i "uhvatio" sam ga kako kuca u Google "Jokic contract".

Šta će, navijači u LA navikli su da u Lejkersima igra najbolji igrač na svetu. Vilt, Džabar, Medžik, Šakil, Kobi, Lebron... Sad već traže novog kralja za dinastiju, i nekako se taj novi kralj ne zove ni Zajon, ni Dža, ni Džoel...

Ali zato par reči o Denveru. Opasna, odlična, opaka mašina. Svako sa svojim manama i vrlinama, ali savršeno uklopljeni, tako da mana jednog "naleže" na vrlinu drugog.

Imate Džamala Marija, koji se vratio posle povrede koja inače često znači kraj NBA karijere, i vratio se jači nego ikad. Ko je gledao dokumentarac o njemu i ćaletu zna da momak ima đavolsku volju, i da nikad, nikad ne odustaje. Savršen Robin za Betmena Jokića.

Imate Majkla Portera, čiji nadimak je bio "Majkl "lopta se završava ovde" Porter", zbog navike da je ne dodaje saigračima kad je dobije, nego da odmah šutira na koš, ali Majkla Portera koji je, sad je već sigurno, postao neko i nešto u odbrani, i pored koga više nije moguće tako lako proći ili šutnuti.

Imate Erona Gordona, "predatora", čoveka sa odrazom od metar i čeličnom odbranom. Pa Koldvel-Poupa, koji se baš dobro osvetio svom bivšem timu. Pa Brusa Brauna, čija uloga u ovoj seriji je bila da "povuče" kad niko drugi neće ili ne može.

I uzeće titulu, prvi put u istoriji. Zapamtite to, prvo ste ovde pročitali.

(K. M./Telegraf.rs)