Da li su Zvezdini snovi u Evroligi raspršeni zbog ljubavnih jada ključnog igrača?

Ne treba osuđivati Argentinca, ali se postavlja pitanje šta bi bilo da je Zvezda imala onog Vildozu koji je harao u začetku dolaska u klub

Košarkaši Crvene zvezde uhvatili su novi zamah u Evroligi, ponovo su živi, dve pobede udahnule su toliko potrebno sampouzdanje pred poslednja tri kola - ali da li su stigle kasno?

Još ima nade za crveno-bele, male su, ali ih ima, istina sada su one svedene na puku teoriju i konstantno osluškivanje rezultata sa drugih terena. Previše je kombinatorike, previše ekipa koje moraju "da igraju" za Zvezdu i otud će prolaz među osam najboljih u Evropi biti malo čudo, ako se desi.

Preporučujemo

A sve, baš sve je moglo biti bolje, srećnije i drugačije da su, na primer, sudije videle gaženje aut linije Mirotića, da se nisu desili stromoglavi i neobjašnjivi padovi kao protiv Bajerna i Panatinaikosa, da nije bilo šokantnog poraza od Žalgirisa, i još je mnogo pitanja "šta bi bilo, da je bilo", ali možda je više od svega - zvuči šašavo, ali je tako - sunovratu Zvezde u ključnom delu sezone doprineo ljubavni brodolom Luke Vildoze.

Argentinac je u jednom trenutku sezone totalno potonuo. Nestao. Nije bilo osmeha na njegovom licu, ugasio se, a to se i te kako odrazilo i na njegove igre, a kada on nije svoj, Zvezdi je malo puta ove sezone bilo pomoći.

Čaršijske priče su se pokazale kao istinite, Vildoza je raskinuo sa devojkom, i to je ono što je, izgleda, više od bilo kakve taktike trenera uticalo na to da Zvezda ne bude na nivou na kojem je bila sa srećnim i ispunjenim Vildozom. Setite se samo njegovog osmeha dok šutira slobodna bacanja u jednoj od utakmica u "Pioniru". Kez od "uva do uva", hala mu kliče, on u srećnoj vezi, Zvezda pobeđuje... I onda - puf! Nestala je magija, nestao je osmeh, a ni pobede Zvezde više nisu bile toliko učestale. Usledili su sivi dani za Luku.

Teško je bilo igrati u tom stanju, kada ti misli lutaju, kada nisi prisutan, a moraš da opravdaš epitet jednog od lidera tima. Teško breme se sručilo na miljenika navijača.

Konačno, iskra nade se desila. Sam Vildoza je, pomalo i neočekivano, "otvorio dušu" o svemu kroz šta je prošao, o bolu, neposredno posle meča sa Valensijom. Priznao je! Raskid sa devojkom teško mu je pao. Ljudski, iz srca, se otvorio, ali sa osmehom koji daje nadu i njemu, i ekipi, i zvezdašima, da će od meča sa Valensijom gledati "starog" Vildozu. Da će sve biti kao pre. Da će u nastavku sezone "voditi ljubav" sa loptom, saigračima i navijačima.

Jedna ljubav je prošla, druga će doći...

- Igrao sam dobro, ne zbog trojki, ali vratio sam se svom ritmu. Pobeđujemo kao tim, gubimo kao tim - rekao je posle meča sa Valensijom Argentinac. 

I onda, pravo niotkuda, samo mu je naišlo iz duše:

- Kako sam rekao ranije, imao sam neke probleme u privatnom životu, bio sam tužan, svi znaju o tome, znaju koliko mi je značila, zato me i boli. Ali vraćam se u ritam, vraćam se u život, srećan sam opet - rekao je Vildoza, a osmeh koji mu se istog momenta pojavio dok je izgovarao teške reči, može da znači da je ono najgore sada iza njega.

Priznao je, svađao se sa svima, bio je van sebe. Rastrojen. Dekoncentrisan. Fokus mu je bio daleko od košarke. Ekipa je trpela. Klub je trpeo. Neko će reći da ovakve stvari profesionalac ne bi smeo sebi da dozvoli, da mora bez obzira na sve biti 100 posto posvećen, ali mi ovde pričamo o čoveku kao i svakom, satkanom od emocija, od krvi i mesa...

- Kada imaš probleme u životu, tvoje samopouzdanje je loše. Razmišljaš o životu, ego i ponos su tu... Sve to sam reflektovao na parket. Svađao sam se sa svima, sa Duškom, sa saigračima, sa novinarima, sa svima... Sada sam dobar, izvinjavam se ako sam rekao nešto, ja sam Luka opet - poručio je Vildoza.

(Telegraf.rs)