Polako, di si poš'o?

Čini se da će, jednog dalekog dana, tiho otići tamo gde mu je najlepše i zaboraviti sve o košarci

Koga sve interesuje da li će Nikola Jokić ponovo da bude MVP? Pa, čini se svakog osim samog Nikole Jokića. Američke medije, srpske medije, ostale medije, razne eksperte, košarkaše i bivše košarkaše, ljude iz šou biznisa, ali Nikolu ne. Čovek igra najbolje što može i ne opterećuje se. Nije se opterećivao ni u prošla dva navrata. Jednostavno, on je takav i takav je sasvim kul po svim parametrima.

Čovek je, hladno, primio nagradu prošle godine u svojoj štali u Somboru. Opuštenost na nivou. Nije da je to, kao, neka nagrada za najkorisnijeg igrača u najboljoj košarkaškoj ligi na svetu.

Ne mogu Amerikanci da na najbolji način ustanove karakter Jokića. Nemaju sa čime da ga uporede. Ne znaju oni šta znači biti u srpkom svetu Vojvođanin.

U odnosu na druge Srbe iz različitih regiona, oni gore su sporiji, laganiji na priči i koraku, pitomiji i prijemčiviji od svih nas. To možemo da kažemo kao jasan reper među nama samim, što nam daje poziciju i shvatanje njegovog temperamenta i ophođenja prema tekućim životnim dešavanjima.

U našim očima, Nikola je skoro pa stereotip svega toga.

Kažu da se Vojvođani povampire samo u sezoni svinjokolja, pravljenja kobasica i kulena. No... O tome drugom prilikom.

Američka javnost se živa pojede da napravi sabrana dela "Zašto Jokić zaslužuje ponovo MVP titulu" i "Zašto Jokić ne zaslužuje MVP titulu".

Polarizovano košarkaško društvo može o tome da razglaba koliko mu je volja, ali isticanje Somborca i njegov doprinos trenutnom stanju Denvera je nemerljiv.

Morala je "opozicija" da izađe sa nekim kandidatom protiv tripl-dabl mašine, pa je dosta i trebalo da se uskladi narativ za konačnu odluku.

Džoel Embid.

Uvek sam voleo, pre retoričke seanse, po vojvođanski da izgovorim, onim finim prolongiranim akcentom:

Polaaaaako....

Teško je reći, ali pošteno zaključiti da se centar Filadelfije živ isplakao nad svojom sudbinom u prošle dve godine. Komšijsko dete je dobilo i psa i biciklo, a on ima skoro iste ocene kao mali preko ograde, a nije nagrađen za to.

Sad su se našli razni stričevi i ujaci da časte dete. Negde su možda i u pravu, ali i u dosta toga greše.

U tamošnjem društvu se karta rasizma koristi olako. Osetljivo pitanje i adut za svaku priliku, čini se. Reče jedan prosečni košarkaš da je Jokić MVP samo zato što je belac...

Ček, ček...

Polaaaaako...

Taj pogled prema čitavom životnom spektru u Americi se ogleda kroz američko gledište. Amerikanci misle da su svet, a da ostatak sveta postoji zbog njih.

Njihovi problemi su svetski problemi. Ne shvataju da neke zemlje sa drugih kontinenata ne razumeju tu vrstu "kožne" podele.

Srbi nisu bili robovlasnici i ne mogu se svrstati u taj generalni dvobojni američki koš. Mnogi narodi u Evropi nisu bili okrenuti kolonijalnim trijumfima i osvajanjima.

Niti imamo takvu vrstu bliske istorije, niti smo ikada krenuli put Afrike da naudimo tim ljudima.

Kada se gorenavedena poruka Kendrika Perkinsa pogleda kroz ovu objašnjenu prizmu, zapitamo se, koji je interes da se tako nešto izgovori?

Polaaaaaako...

Ne mogu i nemam snage da se hvatam za svaku bezmislenu izjavu raznih košarkaških znalaca. Nema tu mnogo 'leba, a ni soli.

Trenutna statistika kaže da Embid daje više poena i blokada od Jokića, ali da Nikola ima veći procenat kod pogođenih šuteva, kod ubačenih dvojki i trojki, kod asistencija i skokova.

I onda dođe Tviter vojnik i zapita se, kako je to Srbin i dalje glavni kandidat za MVP titulu iako je njegov tim u seriji od četiri poraza?

Koliko ovo površno zvuči svakome ko se iole razume u narandžastu loptu.

Znate šta?

Ne branim ja ovde Jokića. Nije potrebno njemu da ga neko brani. On to pokazuje na terenu.

I da ne dobije taj orden kojem je objektivno najbliži, nikome ništa.

Nepravda bez velikih konsekvenci. Reklo bi se, ima već dva naslova, i da taj treći ne dođe, sve je u redu.

Polaaaaako...

Što bi rekao jedan moj rođak: "Polaaako, di si poš'o, pa niko te ne vija? Čekaće sokače...".

Jokića nije briga ko šta kaže o njemu, a i kada ga je briga, onda se dobro našali sa tim.

Igraj se, Nikola, doći će i ono najbitnije.

Mada, verujem da ti je tvoj konj mnogo bitniji od bilo kakvog prstena. Tako stvari izgledaju, lagani derane.

Takav si čovek, izgleda.

Polaaaaaako...

Pa, di ste pošli?

Neka, imaće još da se uživa u ovim nenormalnim brojkama koje su za njega postale normalne.

Uživajte dok je još tu, i sa trećom MVP titulom i bez nje. Ima vremena, polaaaaako, i za titule i za Mundobasket.

Da donese, deder, i Srbiji nešto. Onako, polako, u svom stilu.

Znaju oni sa severa kako i polako da stignu na vreme.

Uživajte u ovoj eri, uživajte, jer jednog dana ćete se samo sećati ovih brojki dok on bude kraj svoje ergele u tom Somboru.

Daleko jeste, ali bolje je sada opomenuti.

Jer, čini se da će tiho otići tamo gde mu je najlepše i zaboraviti sve o košarci.

"Gospodo draga, on je nestao bez traga i to celoj priči daje čudan ton.

Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli, jednog tipa što je bio isti on".

(Telegraf.rs)