Kako su Zvezda i Partizan obesmislili ABA ligu?

Niko ni da pripreti večitima, postaje jednolično, nema konkurencije za beogradske evroligaše

Sezona košarkaške regionalne lige jedva je prešla polovinu, a već imamo odgovor na pitanje ko će se u finalu boriti za trofej.

Nije da to nismo znali još u začetku sezone, ali tinjala je nada među ljubiteljima košarke da se i van Beograda može oformiti tim kadar da makar oteža večitima sezonu. Da ih preznoji. Naivan je to, ipak, bio rezon. Ni u tragovima nema nikoga ko može kvalitetom da parira najskupocenijim klubovima viđenim na ovim prostorima.

Preporučujemo

Pobede nad večitima smatraju se incidentima.

Jasno je da ne može biti jasnije: ne postoji nijedan scenario po kojem Budućnost ili Cedevita Olimpija mogu do finala, niti može biti senzacije FMP-a (dvostrukog osvajača ABA). O hrvatskim klubovima da i ne govorimo. Na kraju dana, postoji samo dilema koja teži da bude konstanta regionalne košarke - Zvezda ili Partizan.

Jaz između dva najveća srpska kluba i ostalih je na istorijskom maksimumu.

Poslednje tri utakmice Partizana kod kuće u ABA ligi (Zadar, Cibona, MZT) mnogo toga govore o prethodno izrečenom - Obradovićev tim ih je dobio ukupnom razlikom od 115 poena!

Zvezdin uspon je tek priča za sebe. O njemu bruji i Evropa. Iz sadašnje perspektive poraz od Zadra, jedini u ligi, dok je trener bio Jovanović deluje kao naučna fantastika. Sa Ivanovićem na klupi, Kampacom, Vildozom i Nedovićem, čak je i uvek neugodno gostovanje u Morači postalo rutiniranje rivala.

Nema draži, nema uzbuđenja, nema neizvesnosti, nema ko ni da okrzne Zvezdu i Partizan. To je, ukratko, danas regionalno takmičenje. Ostatak lige prestao je i da pokušava da im parira. 

Najbolji srpski klubovi su monopolizovali borbu za trofej. Danas je na delu Zvezdina hegemonija, nekad je bila Partizanova. I tako u krug. Zvezdina silna borba da skine sa trona "večitog" rivala donela je višegodišnje ustoličenje crveno-belih na regionalni pijadestal, onda kada je konačno svrgnut Vujoševićev tim.

Sada to isto pokušava i Partizan sa još jednim jakim adutom na klupi u Željku Obradoviću, i pojačanim budžetom. Ostali, od Vardara do Triglava, su daleko van ove borbe. Ne postoje. Nema ih ni na vidiku. Služe samo kao takmaci za održavanje forme između evroligaških izazova beogradskih klubova.

Postoje pitanja koja se imaju postaviti glede svega navedenog:

Koliko je ovakav odnos snaga i ogromna razlika u kvalitetu između Zvezde i Partizana, naspram ostalih klubova, dobar za samo takmičenje, pa i za same večite?

Zbog čega Hrvatska, koja nastupa sa tri kluba (koji u rukama imaju 5 titula evropskih prvaka), nema preveliki interes da te klubove finansijski bolje podrži?

Zbog čega je državi Srbiji neobično jako stalo da neuporedivo više finansijski podstiče Zvezdu i Partizan, daleko više nego bilo koja država u regionu svoje klubove?

Dalje, apropo poslednjeg pitanja, Srbija je zbog Zvezde i Partizana u vrlo nepovoljnoj poziciji ako se gleda samo finansijski apekt, jer je, usled pobuda vlasti da i jedne i druge namiri, svake godine na duplom trošku.

Beograd je, koliko znamo, jedini grad koji ima takvu situaciju: dva kluba i oba na državnoj grbači.

Ovde dolazimo do momenta kada valja podsetiti na to da su ABA liga i Evroliga, takmičenja od kojih klubovi, osim prestiža, nemaju nikakvu korist. Svaki je na gubitku.

Zvezda i Partizan, kao klubovi sa najvećim budžetom, su, kao takvi, i najveći gubitaši.

Zamislite samo gde bi bili i jedni i drugi da se budžetski novac ne sliva u obe kase...

(Telegraf.rs)