Druga mladost Stefana Markovića

Markovićevi poeni i asistencije slave se kao golovi. Ne zato što su retki, već zato što dolaze od onog ko je u poznim igračkim godinama poželeo da ispuni dečački san da zaigra za voljeni klub. Ko se neizmerno daje klubu. Zbog toga što je vojnik Zvezde. Zato što sa istom energijom maše peškirom na klupi i prevodi napade i igra odbranu na terenu - zato je Stefan pri vrhu liste najomiljenjjih igrača

Nemanja Nedović je, bez dileme, majstor, lider, Vildoza onaj zbog kog se kupuje karta, spektakularan talenat. Lazić, Kuzmić, Mitrović, Dobrić su kao četiri brata srasla jedan uz drugog, znaju i kad žmure kud će koji u svakom trenutku, na mig rade akcije. Postali su inventar u klubu. Lazarević ih sada već fino prati, svi zajedno dišu kao jedan. Čast i svima ostalima pod komandom Ivanovića, ali, utisak je, niko tako kao Stefan Marković ne pobuđuje najdublju i najčistiju navijačku sreću.

Priznaće i zvezdaši, poseban je doživljaj kada Pefi smesti trojku i visoko digne tri prsta, kad pripremi akciju i proigra, kad spoji saigrače sa košem. Neobično lepa simpatija navijača prema Markoviću rodila se od trojke koja je pokrenula seriju u petoj utakmici finala prošlosezonskog plej-ofa, kojom je Zvezda nanela konačan udarac Partizanu.

Preporučujemo

Od tada, deluje da se Markovićevi poeni i asistencije slave kao golovi. Ne zato što su retki, već zato što dolaze od onog ko je u poznim igračkim godinama poželeo da ispuni dečački san da zaigra za voljeni klub, i ispunio ga je. Ko se neizmerno daje klubu. Zbog toga što je vojnik Zvezde. Zato što sa istom energijom maše peškirom na klupi i prevodi napade i igra odbranu na terenu. Zbog neverovatnu motivacije sa kojom igra za crveno-bele, zbog važnih poena, asistencija - zato je Stefan pri vrhu liste najomiljenjjih igrača.

Takav svoj status samo je utvrdio na poslednje dve evroligaške utakmice. Njegov učinak, u momentu kada niko od njega ne očekuje da pravi velike stvari, a sada ih pravi, ne može se ignorisati.

Marković protiv Real Madrida: 5 poena, 6 skokova, 7 asistencija, za 33:43 minuta

Marković protiv Monaka: 9 poena (3/4 za tri), 8 asistencija, za 23:43 minuta

Pričamo o igraču koji će u aprilu napuniti 35 godina. Za plejmejkera, lepih 35 godina.

Pefiju se dešava sve što se desi svakom ili skoro svakom plejmejkeru koji uđe u zrele igračke godine. Dobija na kvalitetu, na iskustvu, postaje mudriji, donosi bolje odluke i to radi sa mnogo sigurnosti i rutine. Saigrači mu veruju, a i trener, i to ne bilo koji, već onaj koji mnogo zna - ima puno poverenje u njega.

Iako je Markoviću bila namenjena uloga "bekap" plejmejkera i manja minutaža za ovu sezonu usled sile pojačanja, povrede Ivanovića, Vildoze, te Kampacov "zamrznut" status nenadano su izbacile Pefija u prvi plan, mada je i od samog starta sezone dobijao dovoljno prostora da se pokaže. No, statistički, danas izgleda bolje nego ikad ove sezone.

Priliku koja mu se ukazala prigrabio je kako se samo poželeti moglo, i savršeno se uklopio u igru koju je besprekorno namestio crnogorski strateg.

Stefan Marković doživljava drugu mladost u Zvezdi.

Primetićete i ovo, osmeh mu ne silazi sa lica, veseo je dok igra, dok gleda Zvezdu i saigrače, dok sluša i gleda tribine. Živi san! Savršen je komad Zvezdine slagalice. Oseća se sjajno i zbog sebe i zbog ekipe, zbog navijača, zbog pobeda i euforije koja iz kola u kolo raste kao kvasac.

Čekajući poslednjih sezona da Miloš Teodosić konačno obuče crveno-beli dres, navijači Zvezde dočekali su Markovića.

Danas, posle svega što je Pefi dao, ne verujemo da se bilo koji zvezdaš žali što je tako ispalo.

(Telegraf.rs)