Srpsko čudovište menja košarku: Kakav tekst o Nikoli Jokiću

Sjajan tekst američkog novinara posvećen Jokiću

Nikola Jokić iz dana u dan pomera granice košarke i najjače košarkaške lige na svetu (NBA), a sve je više onih koji sa divljenjem posmatraju magiju srpskog diva.

Među njima je i američki novinar, Korbin Smit, koji je na neverovatan i slikovit način, biranim rečima govorio o prvoj zvezdi Denver Nagetsa. Opisao je svoje viđenje visokih igrača, uz detaljnu analizu srpskog košarkaša.

Preporučujemo

Istakao je Smit da svetska populacija visoke igrače obično vidi kao simbol moći i snage, koji će surovo dominirati pored protivnika. Ipak, kada se pojave igrači poput Nikole Jokića, pogled na igru je totalno drugačiji. Veština, snaga, suptilnost, intelekt - birane reči kojima se u tekstu govori o Jokiću.

Kada se nađeš "rame uz rame" sa legendama ovog sporta, znaš da si veliki igrač, a upravo sa legendarnim košarkašima uporedili su našeg Nikolu. Bil Volton, Arvidas Sabonis, Mark Gasol, Šakil Onil i Vilt Čemberlejn, samo su neka od legendarnih imena, uz koja je stajalo ime Nikole Jokića.

- U toj močvari, izniklo je džinovsko srpsko čudovište. On je visok. On je širok. Nije tradicionalno mišičav, nesposoban da skače tako visoko, ali je prirodno svestan svega što se dešava oko njega - njegove magične ruke spremne su da udišu, driblaju, da "pucaju" na otvorenog čoveka, bilo da se radi o dodavanju preko celog terena ili jednostavno negde gde nisu defanzivci. Na neki način, Nikola Jokić je potomak Sabonisa, Voltona, svakog krupnog čoveka koji je ikad nekoeme "slomio" mozak sjajem, naizgled nemogućeg pasa prkoseći novom poretku.

- Ali, na mnogo drugih načina, jednostavno nema presedana za ono što je Jokić postigao u poslednje dve MVP sezone. Njegova veština i njegova vizija su toliko neverovatne, da zahtevaju da Nagetsi igraju skoro svaki posed preko njega, pretvarajuči relativno neatletskog, prizemnog centra u motor za totalni napad, za razliku od bilo koga ko je ikada igrao igru pre njega. On je onaj bljesak sjajnog dodavanja preko pola terena, koji bi Mark Gasol doneo u igru Grizlija u sredini sezone, koja se proteže tokom čitave karijere.

- Takođe, toliko je drugačiji od bilo kog košarkaša koji je ikada kročio na NBA teren. Gledati ga kako se ističe je kao da je marsovski lovac na ljude došao na Zemlju, pročitao jednu ili dve knjige koje su opisivale košarku, a da je nikada nije gledao, transformisao se u veliko, čvrsto telo i potom dominirao, iz noći u noć, sa potpunim razumevanjem "stvarnosti" i skoro nikakvim razumevanjem "košarke" kakvu su ljudi igrali poslednjih četrdesetak godina.

- Priče o Jokćevom ranijem životu i karijeri nemaju smisla. U mladosti nije igrao za veliki klub, kao većina evropskih sportskih zvezda. Spavao je u Srbiji kada je draftovan, duboko u drugom krugu, dok je ESPN puštao reklamu za Tako Bel. Nakon što je igrao na Najk "Hoop" Samitu 214. godine, jedan skaut je pohvalio njegov dodir, IQ, radnu etiku, ali ga je i osudio na "niski rast" zbog njegovog zapanjujućeg nedostatka sirovog atletskog talenta.

- Previše zdepast, nedovoljno brz, čak i ako je izuzetno nadaren. Posle četvorostrukog poraza od Blejzersa u plej-ofu, ušao je u bolju formu, ali ne u konvencionalnu formu profesionalnog sportiste, i, kako se ispostavilo, to je bilo dovoljno da njegovu bizarnu genijalnost dovede do punog sjaja. Odmah se istakao kao najbolji centar u ligi, i osvojio je dve uzastopne MVP nagrade, pišući rezultate koji su vas šokirali.

- Čak i dok se ovo dešavalo, bilo je čudno, jer je bilo kao da gledam Tototro kako se igra: Magičan, voljen od sve dece, koji stvara ni iz čega, a istovremeno je stalno na ivici da odspava. Kao studiju slučaja, pogledajte utakmicu protiv Sakramenta prošle sezone. Uvek govore velikim ljudima da ne skaču previše u odbrani, da dopuste svojoj veličini da jedu prostor, ali mislim da se niko drugi u ligi ne suočava sa manjim igračem koji pokušava da postigne koš preko njega, samo bi... stajao tamo i pustio loptu da mu udari u ruke.

- Onda, uzima loptu i petlja, dribla niz teren, sve dok momak kojeg je blokirao pokušava da sghvati šta se dešava oko njega. Zatim, bez ikakvog razloga, osim moći čiste besmislice koja mu teče kroz vene, baci pas bez gledanja igraču koji je kampovao ispod koša, tačno gde treba. Tri događaja, koja bi samo on pomislio da uradi, dešavaju se jedan za drugim, u savršenom, neprekidnoim nizu.

- U Jokićevim rukama i nogama, košark ae iz noći u noć pretvara u nešto potpuno drugačije i čudno. Dramatični blok koji štedi igru, ličeći na šamar krilom džinovskog pingvina. Okreti se dešavaju uspšoreno, i završavaju se sa stopalima pričvršćenim za pod. Jedini konvencionalni moderni aspekt njegove igre je njegov šut za tri poena, koji je: A) rečenica koja bi zvučala suludo pre desetak godina, i B) još uvek čudna, jer ne skače kada šutira, leteći kadrat u lice svakom šuterskom treneru.

- Oh, da li ste znali da je Jokić džokej? Vrhunac trka konja kao sporta, dogodio se u Americi početkom 20. veka. Ništa što ova osoba živi, igra, radi se ne čita kao normalno u modernom svetu. On je čudo, bez presedana, najčudniji košarkaški velikian u istoriji igre, "sui generis" sportista, čije samo postojanje sugeriše da tek treba da vidimo evoluciju koju igra može da pretrpi u budućnosti. Bog ga blagoslovio i sve nas koji uživamo u njegovoj svetlosti - stoji u tekstu.

Nema sumnje da je Jokić zasenio čitavu planetu svojim suvim talentom, ali čini se da i dalje nije pokazao sve što može.

(Telegraf.rs)