Vredni Bogdan (24) živi za poljoprivredu i basket: Organizuje turnir u svom selu na koji dolaze Beograđani

Bogdan Postolović iz sela Gaj kraj Kovina već šest godina organizuje turnir u 3x3 basketu, koji napreduje iz godine u godinu, uz svesrdnu pomoć oca Dejana

Srbija krajem protekle i početkom tekuće decenije teži da gravitira ka tome da od "zemlje košarke" postane "zemlja basketa". "Orlovi" su po rekordni peti put postali svetski šampioni, dokazavši da nam je u genima igra pod obručima. Bez obzira na veličinu terena i razliku u pravilima. A kako i ne bismo bili šampioni kad put do slave na velikom terenu, ide preko manjeg. Moraš da provodiš sate i sate nadigravajući se sa vršnjacima, starijima ili makar da šutiraš bezbroj ponavljanja u nedogled kako ti se na treningu ili meču popravio svoj status u ekipi. Na basketu se stiče poštovanje.

Preporučujemo

Stereotipna postavka pri pominjanju basketa za osnovu ima grub beton, posađen usred sivih zgrada, prošaran linijama pojedenim od strane zuba vremena i omeđen čeličnom ogradom. Vezuje se za urbanost, hip-hop i ulicu. Srbija odudara od toga. Kod nas svaki ambar, bandera, ograda, stablo ima koš. Volja za basketom egzistira i u malim mestima i selima. Amateri posle napornog rada se okupe popodne u centru sela, na školskom igralištu i u "basketici" vide zabavu, opuštajuću fizičku aktivnost, povod za okupljanje i druženje. Igra se na pobedu, ali ne prljavo. Broji se rezultat i pošteno primi poraz.

Upravo zahvaljujući čistom amaterizmu, energiji i volji je selo Gaj kraj Kovina dobilo svoj turnir u basketu tri na tri. Idejni tvorac je Bogdan Postolović (24), poljoprivrednik i student Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Šest godina unazad (isključujući 2020. zbog korone) mladi Bogdan jedva čeka leto da uz punu pomoć svog oca Dejana krene sa organizacijom turnira "3x3 Gaj". Zahvaljujući širokoj mreži kontakata i poverenju stečenom na osnovu dobrote i iskrenosti vidljive u očima, Bogdan postavlja Gaj na basketašku mapu Srbije. Poljoprivreda je životni poziv. Fakultet obaveza na putu ka usavršavanju. Basket omiljeni hobi i izvor zadovoljstva.

Kako je i sam Bogdan isticao u našem razgovoru sa njim, ustaje se oko 4-5 sati izjutra, ode se na njivu, uveče se spremaju ispiti, a termin za basket uvek mora da se nađe. Posle napornog fizičkog rada na setvi i žetvi kukuruza i pšenice, učenja pod stresom ispitnih rokova, dolazi na red i basket. Iz godine u godinu nove-stare i nove-nove brige: sponzori, vremenski uslovi, prijave ekipa, angažman sudija, papirologija, specijalni gosti, medalje... I iz godine u godinu se sve to obezbedi i digne na viši takmičarski nivo. Ekipe iz prestonice i okolnih većih mesta poput Kovina, Pančeva, Smedereva dolaze da se nadmeću, baš u malom Gaju, tipičnom mirnom banatskom selu.

Otišli smo do Gaja i snimili priču o Bogdanovoj energiji i volji i Dejanovoj podršci. O smelom sinu i ponosnom ocu. Iskrenoj ljubavi prema sportu, druženju, domaćinskom pristupu prema svakome, bez ideje o ikakvom, kako bi naš narod rekao, "ugrađivanju". Razgovarali smo o svakodnevnim poteškoćama u polju, usklađivanju fakultetskih i radnih obaveza za početak, prešavši na samu ideju o pokretanju turnira, poteškoćama sa kojima se Postolovići susreću i benefitima koji taj događaj donosi selu.

Čitavu priču pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)