Luka Aksentijević, zlatni Orlić iz Gruzije: "Vratili smo Srbiju tamo gde i pripada, ovo mi je oduvek bio san"

Mladi reprezentativac Srbije i košarkaš Slobode iz Užica pričao je o utiscima iz Gruzije, nastupima za tim iz grada sa Đetinje i planovima za budućnost

Košarkaška reprezentacija Srbije starosti do 20 godina obradovala nas je prethodnog vikenda osvajanjem zlatne medalje na Evropskom prvenstvu Divizije B u Tbilisiju. Samim tim, Orlići su se vratili među najbolje reprezentacije Starog kontinenta, predvođeni selektorom Vladom Jovanovićem.

Gruzija je tako imala priliku da čuje himnu "Bože Pravde", koju su naši sjajni mladi momci otpevali sa dosta ponosa i emocija. Mihailo Bošković proglašen je za najkorisnijeg igrača šampionata, uvršten je u najbolju petorku, a još jedan igrač iz senke se istakao kao važan šraf našeg tima.

Preporučujemo

U pitanju je mladi košarkaš Slobode iz Užica, Luka Aksentijević kojem je ovo ujedno bilo prvo leto u reprezentativnom dresu. Sjajne igre u ekipi grada sa Đetinje, naročito u mlađim kategorijama, preporučile su ga za poziv u državnu selekciju. Ovaj zlatni Orlić odvojio je svoje vreme i za Telegraf Sport dao je kratak osvrt na usheh u Gruziji, svojim dosadašnjim iskustvima, ali i planovima za budućnost.

"Vratili smo Srbiju u Diviziju A, gde i pripada! Trener je rekao da treba da budemo tu jedan za drugog i u pobedi i u porazu"

• Sada kada si se vratio nazad za Srbiju i kad su se slegli utisci, kako se osećaš posle osvojenog Evropskog prvenstva Divizije B u Gruziji?

- Sigurno je da je ovo bilo jedno lepo iskustvo za mene, gde smo uspeli da donesemo zlatnu medalju i vratili Srbiju u "A" diviziju gde i pripada.

• Da li ste možda ti i momci osećali neki određeni pritisak pred početak turnira, s obzirom na to da je Srbija bila jedan od favorita da osvoji turnir i vrati se u Diviziju A?

- Nismo osećali neki pritisak, jer smo od prvog dana imali dobru hemiju u ekipi gde smo verovali jedan drugom i kroz treninge smo sve više i više počeli da se razumemo kroz igru. Trener nam je rekao da treba samo da igramo i da tu budemo jedan za drugog i kada izgubimo i kada pobedimo.

• Delovalo je, barem preko prenosa, da je energija u timu bila sjajna. Je li stvarno bilo tako? Kako se tebi sve to činilo, jesi li možda znao neke od saigrača od ranije?

- Energija u ekipi je bila stvarno odlična i druženje je bilo super, kako na terenu tako i van njega. Poznavao sam neke igrače od ranije, svi su super momci.

• Iako smo završili turnir neporaženi, mora da je postojala neka utakmica koja vam je bila naročito teška. Za koji meč bi to rekao i zbog čega?

- Vodili smo se kao favoriti i taj stav smo nametnuli na početku prvenstva gde smo dobili dve utakmice sa velikom razlikom. Kada je došla treća utakmica sa Finskom, odigrali smo egal i na kraju uspeli da je prelomimo. Najteža utakmica nam je bilo četvrfinale sa Letoncima gde su i oni bili smatrani za favorite. Otvorili smo dobro taj meč i završili poluvreme sa 15 poena razlike. Nekim našim greškama i dekoncentracijom uveli smo utakmicu u egal, uz našu borbu smo na kraju pobedili.

• Tokom turnira, dobijao si dobru minutažu i pokazao si sasvim korektan nivo igre. Jesi li ti zadovoljan turnirom, ali i prošlom sezonom uopšte?

- Minutažu je određivao trener i bio sam tu koliko je on smatrao da treba da budem. Ja sam iskorišćavao to maksimalno i trudio sam se da budem konstatno fokusiran na zadatke koje nam je zadavao. Veoma sam zadovoljan turnirom i momcima, jer smo uspeli da vratimo Srbiju u "A" diviziju.

"Prvi put sam obukao dres reprezentacije, što mi je bio san... Najveći je da zaigram za prvi tim i donesem neku od medalja"

• Tebi je ovo bio prvi put da oblačiš dres Srbije. Jesi li bio iznenađen kada su te pozvali? Nadaš li se da ćeš jednog dana igrati i u seniorskom timu?

- Prvi put sam obukao dres reprezentacije i to mi je oduvek bio san… Prošle godine sam bio sa reprezentacijom U19, gde sam ispao iz odabira na samom kraju. Imao sam to neko iskustvo, koje mi je pomoglo ove godine, i to dosta. Bio sam malo iznenađen pozivom, jer sam smatrao da sam imao malo lošiju sezonu i da nisam bio primećen.

- Svakim danom ću sve više i više pokušavati da napredujem i da radim na sebi i da se trudim. Jer, ipak mi je najveći san da zaigram za prvi tim reprezentacije i da donesem medalju sa nekog od prvenstava.

• Imao si priliku da tokom turnira sarađuješ sa Vladom Jovanovićem, koji je prethodno imao dosta iskustva sa mladim igračima u FMP-u i Ciboni. Koliko ti je to značilo i šta bi rekao o radu sa njim ovih par nedelja?

- Mislim da je stvarno odličan trener i mnogo mi se svideo rad sa njim i ovo celokupno iskustvo. Pogotovo sada, kada smo saznali da je postao i novi trener Crvene Zvezde, može se reći da je to stvarno velika stvar.

"Počeo sam da igram košarku sa društvom, kada sam bio mlađi, to mi je samo bila igra i zabava"

• Sad malo i od Slobodi… Tu si već nekoliko godina, bio si među mlađim selekcijama, igrao si i za A tim, čak i u ABA 2 ligi. Kako se tebi čini boravak u Užicu?

-  Za Užice mogu da kažem da je za mene ono označilo neki preokret u životu, gde sam se i usmerio samo ka košarci, jer dolazim iz manjeg grada, gde sam uspeo sa saigračima od prve godine dolaska, pa do prolaska kroz mlađe kategorije da ostavarimo neke zapažene rezultate. Jedan od dražih uspeha jeste osvajanje drugog mesta u Roda Juniorskoj ligi. U prvi tim sam priključen kao stariji kadet i dosta mi je značio taj prelazak, jer sam svake godine napredovao i trudio se da budem bolji. Sve u svemu, jako mi je drago što sam došao u Užice!

• Kako je zapravo uopšte došlo do toga da zaigraš u Slobodi? Jesi li kada si bio mlađi možda trenirao neki drugi sport ili si odmah krenuo sa košarkom?

- U Slobodu me je doveo trener Branko Knežević, koji me je poznavao od ranije od nekih reprezentativnih treninga u regionu. Te godine je Sloboda odlučila da pokrene mlađe selekcije i tako smo došli do toga da dodjem u klub. Pošto se u mojoj porodici ranije niko nije bavio sportom, uz svoje društvo sam počeo da treniram u rodnom gradu i to je bio i jedini sport koji sam trenirao.

• Užice je jedan od retkih gradova gde uvek ima publike na tribinama tokom mečeva u nekom solidnom broju. Je li ti to prija, kako se osećaš kada igraš u Velikom Parku?

- Korona je dosta toga poremetila, ali kad sam došao u Užice, na tribinama je stvarno bio veliki broj navijača i navijanje je bilo odlično, gde dan-danas pamtim neke utakmice. Svi vole da igraju pred publikom, pogotovo kada ima dosta publike i to igračima naravno daje jos veći stimulans i energiju.

• Prošle godine tu je bio Oliver Popović, sledeće sezone će tu biti Velimir Gašić. Misliš li da Sloboda opet može da se izbori za plasman u ABA 2?

- Treba samo da damo svoj maksimum i nadam se da će rezultati doći na svoje mesto.

• Za kraj, da li si možda imao nekog idola kada si bio mlađi i šta planiraš u nekoj daljoj budućnosti? Da li planiraš da gradiš karijeru u ABA ligi ili želiš negde preko?

- Kao mali nisam imao idola. Košarka mi je bila samo igra i zabava, a ja sam je tim putem zavoleo. Kao manji uopšte nisam ni pratio sport. Planovi za sada su mi samo da napredujem što više i radim na sebi. Time se nadam da mogu da postignem što više u svojoj košarkaškoj karijeri.

(Telegraf.rs)