"Nemoguće je ne napraviti grešku na utakmici": Penzioner Lamonika o teškom izazovu arbitara

Itaijan je na krjau sezone završio sa aktivnim suđenjem i otišao u legendu, a u opširnom intervjuu govorio je o problematici i izazovima sa kojiam se danas susreću sudije

Naredna evroligaška sezona biće siromašnija za ikonu ovog takmičenja, čuvenog košarkaškog arbitra Luiđija Lamoniku (57) koji je na kraju minule takmičarske godine "okačio pištaljku u klin". I tako sa sobom odneo neverovatnu karijeru tokom koje je izgradio sebe kao jednog od najcenjenijih košarkaških sudija čija dugovečnost je sama po sebi potvrda njegovog ogromnog kvaliteta i znanja. I takvog ćemo ga pamtiti.

A pamtićemo i to da nije bio najomiljeniji u ovom kraju Evrope, njegove odluke često su nailazile na negodovanje, nervozu i dovodile do tenzija, ali kako i sam kaže u opširnom intervjuu za "Marku" u kojem je prošao kroz gotovo čitavu svoju karijeru - nemoguće je da sudija odsudi meč bez greške.

Preporučujemo

- Najvažnije je da naučimo iz tih grešaka. To je elementarni deo svakog sudijskog posla, da vidi gde je pogrešio, da analizira i shvati zbog čega je pogrešio. Znamo svi da je nemoguće da sudija vodi utakmicu bez greške, ali je jako važno, i ključno, da shvati da je pogrešio, i kada to shvati da vidi zbog čega je došlo do greške - kaže Italijan, kome je njegova država 2019. godine dodelila Orden časti za zasluge koje je dao za italiju.

Sudijski "hleb" nije lak, a Lamonika kaže da je stvar ličnog usavrašavanja, kao i u svakom poslu, da li će u tome biti bolji s vremenom.

- Postoji niz situacija koje se ponavljaju (u košarci), ako ne uvek, onda veoma često, i stoga kada se nađemo u toj situaciji koja se ponavlja moramo reagovati kako bismo izbegli ponavljanje iste greške. Daću vam primer, igrača koji promašuje slobodna bacanja: ako taj igrač ne ubaci 100, 200 ili 300 slobodnih bacanja dnevno, njegov procenat će uvek ostati isti. Slično tome, kada mi pogrešimo, moramo da radimo na tome da bismo pokušali da razumemo zašto smo pogrešili. Na to može uticati naš položaj na terenu u datom momentu ili činjenica da ne gledamo tamo gde bi trebalo. Verovatno pratimo loptu kada je daleko i propuštamo ono što se dešava izbliza. To su stvari koje sudija mora da vidi mnogo puta.

Na pitanje "Marke" zbog čega se onda sudijske greške toliko kritikuju, Laonika odgovara:

- Zbog toga što je najlakše kritikovati sudiju, a mi nemamo način da se zaštitimo. Ostali akteri to mogu. Igrači nas ponekad kritikuju u medijima, kao i treneri, a navijači to rade na društvenim mrežama i pišu šta god požele. Ali to je sve deo igre. Mnogo puta je najlakše kritikovati sudije. Na taj način ti koji kritikuju prebacuju odgovornost na treću stranu kako bi opravdali poraz svog tima. To rade i kada je jasno da sudije nisu uticale na ishod utakmice. A mi grešimo često, i to je istina. Mi prvi uočavamo greške kada se vidimo na televiziji ili tokom same utakmice. Ponekad uspemo da promenimo signal, sada zahvaljujući gledanju snimka imamo mnogo mogućnosti da promenimo svoju odluku. Ali mnogo puta to ili ne možemo ili ne želimo da promenimo. Nije lako priznati grešku. Za mladog sudiju to je još teže. Onaj sa više iskustva razume kada je vreme da prizna grešku tokom meča.

Lamonika je profesionalnu karijeru sudije počeo davne 1993. godine, u Italiji je sudio do 2016, a u Evroligi sve do minule sezone. U tom ogromnom vremenskom rasponu sudio je utakmica ni sam ne zna broj...

- Ne znam ni sam, nisam brojao mada sam poslednjih meseci pokušao da izbrojim i mislim da sam sudio na oko 3000 utakmica. Otpriliek 700 u Seriji A, u Evroligi oko 450, i u FIBA takmičenjima je bilo mnogo mečeva, najviše ustvari zbog letnjih turnira. Sveukupno gledano, ako uzmem u obzir Seriju B i A2 ligu, mislim da sam delio pravdu na oko 3000 mečeva.

(Telegraf.rs)