Alimpijević za Telegraf o dočeku posle eliminacije Partizana: "Ovo se ne pamti, nezamisliv uspeh"

"Ovo što se dogodilo, pobedu koju smo ostvarili, to je za navijače nešto van kugle zemaljske, vasiona, oni žive trenutno svoj san", prenosi utiske iz prve ruke srpski trener koji je šokirao crno-bele

Euforija je reč koja ne postoji u vokabularu Dušana Alimpijevića, nikad, čak ni posle istorijske pobede nad Partizanom, nad Obradovićevim Partizanom, nad Obradovićevim Partizanom pred 20.000 navijača.

E, to je već nešto, to je odjeknulo, još se priča o tome.

Do narednog velikog rezultata mladog trenera beogradski Evrokup trijumf biće prva stavka u njegovoj biografiji, značajnija od svih dosadašnjih njegovih dostignuća, ali vreme radi za njega - od Alimpijevića tek treba očekivati velika dela. Njegovo vreme kao trenera ne dolazi, ono je došlo.

A pobeda nad Partizanom se imala proslaviti, i slavila se gotovo dva dana, slavi se još - otud i pitanje za našeg sagovornika da li su se slegli utisci posle istorijske večeri u Areni?

- Jesu, slegli su se utisci - mirno priča Alimpijević za Telegraf, ne dopušta da ga obuzme slavljeničko raspoloženje.

Prenosi iz prve ruke "ludilo" koje je zavladalo među navijačima Burse, "po vokaciji" fudbalskim fanaticima pre nego košarkaškim.

- Kad smo sleteli u Tusku mi smo već tada doživeli nešto što nije bilo nikad do sada. Oni su vrlo euforični, emotivni, njima su ovakve stvari, kako da kažem, oni žive za ovakve stvari. Naročito što Bursa ima jednu dobru bazu navijača jer su to fudbalski navijači, a fudbal u ovom trenutku trpi ozbiljne trenutke, bori se bukvalno za opstanak u drugoj ligi. Klub koji je bio šampion (sa Ergićem). Pazite, ne računajući Bešiktaš, Fenerbahče i Galatasaraj koji se konstantno pojavljuju kao šamponi, imate još samo nekolicinu klubova koji su bili prvaci: to su bili Bahščešehir, Bursa i Trabzon, ako se ne varam. I sad zamislite kakav je to momenat za fudbal, i praktično su se navijači "prešaltali" na košarku sa ovim uspesima.

Navijački uragan nije popuštao, kaže Alimpijević, i kad je bilo najteže ove sezone, kad su mnogi mislili da kreće potonuće (posle prodaje trojice igrača), desio se uspon koji je kulminirao u Beogradu.

- Kad smo prodali tri igrača, kad su videli kako se borimo, tad je već krenula euforija. Kad smo od Fenera izgubili utakmicu na jedan šut u gostima, mi smo već sledeću utakmicu imali punu halu iz poštovanja kako se igrači bore.

Doček na aerodromu iza ponoći, nekoliko sati posle velike pobede, bio je samo uvertira za ono što je usledilo sutradan na ulicama, pred halom, u hali, na svakom koraku. Bursa je ludovala zbog uspeha košarkaša.

- Toliko su ovde slični Srbima, imamo mnogo više sličnosti nego što imamo različitosti. Onda i po stilu života, po emocijama, i po toj euforiji - primećuje Alimpijević model ponašanja Turaka kad slave, kad su ludi od sreće, "odnekud" mu je poznat.

- Sačekali su nas prvo na aerodromu, pod punom pratnjom su nas pratili do Burse koja je na nekih sat i dvadeset od aerodroma. Tu smo imali spektakl ispred naše sale za trening. Pitao sam ove moje u klubu da li su imali ovako nešto kad su ulazili iz druge u prvu ligu, kažu mi da ovako nešto nije nikad bilo.... Oko 500 ljudi nam je blokiralo prilaz toj hali. To je stvarno bilo, onako, stvarno spektakl... Na kraju su ušli u salu, oni su nas bukvalno uneli u salu, gde mi nismo ni hteli da uđemo jer smo hteli kući. Zaista lep gest poštovanja.

Ali euforiju na licu Alimpijevića nikad nećete videti.

- Ja generalno euforiju ne volim, nisam neko ko je euforičan, na primer kad su loši rezultati da padam, ili kad je dobro, da sam euforičan. Više verujem u sistem koji daje rezultate na duže staze. Vi možete izgubiti jednu utakmicu, pobediti pet, ali kao nema sistema sve je to kratkotrajno. Ovo što se dogodilo, pobedu koju smo ostvarili, to je za navijače nešto van kugle zemaljske, vasiona, oni žive trenutno svoj san. To je njima neki, kako bih rekao, jedina slamka za koju se hvataju u ovim teškim trenucima, jer mi kao klub trpimo zbog fudbalske strane, a bogami i Turska se bori sa svojim finansijskim momentom. Turska lira je potpuno opala u odnosu na dolar i to narod oseća maksimalno, i onda je ovo tim navijačima neki izlaz, izduvni ventil.

Bivši trener FMP Železnika i Zvezde ne beži od podviga koji je napravljen, ali to je sada ispričana priča, polako pada u arhvu. Idu novi izazovi. Tako mora da se shvata posao koji radi.

- Svako ko bi rekao da na ovo može da ostane ravnodušan, nije istina. Niko to ne može. Međutim, ako će meni stajati kao jedina stavka da sam kao trener sa Bursom pobedio Parrtizan pred 20.000 ljudi, onda će to značiti da sam neuspešan trener u nekoj budućnosti. Znaš kako ja gledam na takve stvari, na ovo što se desilo: to je bio takav jedan momenat, takav je bio dan, tako smo se spremili. Danas kada bismo odigrali možda bi Partizan pobedio 20 razlike. To niko ne zna i niko to ne može da garantuje.

Oslušnuo je Alimpijević crno-beli navijački eho posle utakmice, nisu mu jasne teške reči i kritike kojima nema kraja na račun igrača Partizana. Jednostavno, ne razume.

- To je košarka. Mislim, naravno da smo zadovoljni, ali posle utakmice, slušajući ljude, bio sam razočaran jer se potrvdilo da naš mentalitet, čini mi se da mu oporavka nema... Skloni smo da sve dižemo u nebesa i kad nešto nije ni blizu toga, a bogami i da osudimo odmah ono što nije za osudu. Praktično urnišemo to - secira srpski mentalitet trener Burse.

Svi koji su gledali utakmicu ni tri dana posle, niti će nadalje moći da shvate kako je Partizan uspeo da izgubi, i kako je Bursa na kraju odnela pobedu iz pakla Arene. Potpuno neverovatan sled događaja u samoj završnici ostaće duboko urezan u memoriji navijača oba kluba.

- Takve stvari se dešavaju, to je živa igra, to je neiskustvo mlađih igrača. Oni nisu imali ovakvih utakmica u svojim karijerama. Koliko su imali ovakih utakmica? Da imaju jednu utakmicu, četvrtfinale, pred 20.000 ljudi. Ne treba osuđivati nikoga, takve stvari se dešavaju, i takve utakmice su lekcije, ali nažalost neke lekcije su bolne, neke manje bolne, neke nisu... Ova, pretpostavljam, može biti bolna, ali činjenica je da su greške sastavni deo odrastanja i sazrevanja ljudi kao igrača.

Alimpijević je svestan da je obradovao većinski deo navijačkog korpusa u Srbiji, onaj kojem je pobeda Burse bila jednako draga kao da je Zvezda pobedila. Crveno-belim fanovima je utoliko draži poraz večitog rivala jer je stigao od ruke bivšeg trenera Zvezde. Provejavaju komentari na društvenim mrežama da je ovo pobeda koja će izbrisati "onaj njegov poraz" u finalu ABA protiv Budućnosti.

- Ljudi su osporavali sve što sam ja tada radio u Crvenoj zvezdi i sa kojim sam timom to radio, ne videvši ništa dalje u budućnosti, i veruj mi da se nikad nisam trudio bilo šta da objašnjavam. Stvarno me nije zanimalo da objašnjavam jer sam video da nije postojala spremnost da se razume. Crvena zvezda ima fantastičnog trenera koji pravi rezultate sa klubom i apsolutno mi nije bilo na pameti da razmišljam da li sam ja obradovao Crvenu zvezdu (pobeom nad Partizaom), nego sam razmišljao o svom klubu u kojem sam trenutno i da obradujemo svoje navijače, kao što i jesmo. Posvećen sam obavezama Burse i Bursinim navijačima.

Zvezda i Bursa - poređenje rada u oba kluba?

- Vidi, to je nešto potpuno drugačije, i koncept i sve, zato što vi kada ste u Zvezdi ili Partizanu jedino merilo uspeha je samo da li ste šampion ili niste, da li si uzeo Kup ili nisi, da li si uzeo ABA ligu ili nisi. Jurimo svi da se uđe u Evroligu, a onda se u Evroligi takmičimo koje godine ćemo imati za jednu pobedu više ili manje u odnosu na prethodnu, a u isto vreme te pobede nisu dovoljne za plej-of. Tu postoji jedna potpuna kontradikcija, o kojoj ja niti želim da pričam niti je vreme da pričam. Ali ono što jeste činjenica je da su to dva potpuno različita koncepta (rad u Bursi i Zvezdi ili Partizanu).

Bursa će novi evropski iskorak tražiti protiv još jednog ABA tima, zahuktale Cedevite - eto prilike za još jedan gostujući podvig. A svi su bili ubeđeni u četvrtfinalni duel Partizana i Cedeveite Olimpije...

- Naravno, svi su očekivali Partizan. Nije postojao čovek koji nije očekivao Partizan. Ljudi (iz Cedevite) su rezervisali karte za Beograd, za utakmicu. Znaš kako, opet nam je olakšavajuća okolnost što ni u jednoj utakmici ne ulazimo kao favoriti. Mi idemo tamo rasterećeno, a ono što je dobro za mene je što odlično poznajem ekipu, jako cenim i poštujem rad Jurija (Golemca) sa kojm sam i privatno dobar. Radi fantastično posao ove godine, i ono što je neka moja najkraća analiza vezana za njih jeste to da je to po meni jedan od najboljih napadačkih potencijala Evrokupa. Meni ta ekipa deluje da je sposobna svakome da da 100 poena ako se ne spremiš baš baš dobro. I ako se spremiš dobro, njima onda mora da bude nešto lošiji dan, a ti ne smeš da se opuštaš ni sekunde. Takav utisak ostavljaju. Kakvo napadačko oružje imaju, mogu da ugroze i glavne favorite - sipa pohvale Alimpijević na račun narednog rivala.

(Telegraf.rs)