Alimpijević za Telegraf: "I psovke sa tribina su privilegija kad igrate protiv Željka i Partizana"

Svaka priča o KK Partizan, iz ovog ili onog ugla, svodi se na Željka Obradovića, takve su i misli srpskog trenera na klupi prvog rivala crno-belih u nokaut fazi Evrokupa, Dušana Alimpijevića

Klub koji je osnovan pre osam godina, da, pre samo osam godina, dosegao je vrhunac svog postojanja, do juče nezamisliv trenutak za sve u klubu - igraće protiv Partizana i Željka Obradovića. 

Zamislite, kao što se tome u neverici sada čude navijači ovog turskog kluba, rival će im biti bivši evropski prvak, ekipa koja je pravila dar-mar po Evroligi, i ono što im je utisak svih utisaka, na drugoj strani biće najveći evropski trener svih vremena.

Preporučujemo

E sa takvom predigrom svi u Bursi, u klubu, u svlačinici, u gradu, navijači, prilaze ovoj utakmici koja će biti odigrana 19. ili 20. aprila u "Areni" pred verovatno punim i najbučnijim tribinama.

I zato, kao što kaže trener Burse Dušan Alimpijević, igranje sa Partizanom i sa Obradovićem za klub kakav je Bursa može da bude samo privilegija i čast - i ništa drugo.

-  Što se tiče Partizana tiče, za naš klub i uopšte kao zajednicu, izuzetna je čast i zadovoljstvo da igramo protiv jednog takvog kluba, protiv najvećeg trenera u istoriji evropske košarke, i mislim da nije mogla da stigne veća nagrada za naš klub, za istorijski plamsan u plej-of - kaže za Telegraf Alimpijević.

Atraktivnije nije moglo u ovoj fazi takmičenja - sa Partizanom u Areni!

- Klub je tek drugu godinu u evropskim takmičenjima, i zamislite da već u drugoj godini imate priliku da igrate protiv Partizana u punoj Areni, i protiv Željka Obradovića! Za nas je to zadovoljstvo, u isto vreme i obaveza. Manje-više, nekako svi ljudi u klubu i naši navijači su i priželjkivali Partizan jer, znate i sami šta Željko Obradović znači u turskoj košaci. On je jedna vrsta obožavanja ovde, i mislim da svih stranih trenera koji su se ikada pojavili na ovim prostorima to je čovek koji ima poštovanje ne samo Fenerbahčeovih, kojih ima 20 miliona, već i čitave Turske. Svi su uzbuđeni zbog toga. Nismo još pričali o Partizanu, pričaćemo kada dođe na red, do tada imamo nekoliko utakmica u domaćem prvenstvu, tri vrlo teške protiv Bašakšehira, Karšijake i Efesa.

Utisak od kojeg se ne može pobeći, koji preovladava ovde - navijači Partizana su mislima već u polufinalu, pa i finalu Evrokupa. Maštaju o finalnoj utakmici u Areni.

- Znate šta, ta vrsta očekivanja su mnogo realnija i opravdanija, nego da, na primer, Bursa razmišlja na takav način. Svi znamo za šta je Partizan pravljen ove godine. Moram da kažem da se Partizan u svojoj prvoj godini sa Željkom trenutno nalazi na drugom mestu u oba takmičenja, u grupi Evrokupa, i u ABA ligi. To je izuzetan rezultat i za svako poštovanje. Ja im čestitam na tome jer je to izuzetno teško u prvoj godini ostvariti. Navijači imaju svoja očekivanja... Sistem takmičenja je takav da daje šansu klubovima poput nas koji su sa možda drugačijim ambicijama. Iz tog razloga je zanimljiviji jer se radi o jednoj utakmici.

Jedna utakmica, ipak, može biti i veliko opterećenje za favorita. Stegne se ruka, a popravnog nema...

- Svi znamo da u takvim utakmicama sa trenerom kao što je Željko Obradović svaka vrsta iznenađenja se svodi na minimum. Draž ovog tipa takmičenja je upravo to da je to jedna utakmica u kojoj, naravno, prednost ima domaći tim, i to nekad ume da bude prednost, mada nekad to ume da bude i pritisak. Za nas je, kao što sam i rekao, s obzirom da smo već ispunili očekivanja plasmanom u doigravanje i ostvarili ambicije - uživanje.

Ni  prodaja trojice igrača (Alerik Frimen u CSKA, Egemen Guven u Efes, Entoni Braun u Makabi Rišon), Bursa nije posustala, i zato je ovaj rezultat sam po sebi ogroman uspeh. Meč sa Partizanom dođe kao nagrada za sve dosad ostavreno u Evropi. Ima li prostora za senzaciju?

- Nema tu senzacije, suviše tu ima ozbiljnosti i svaka vrsta iznenađenja se svodi na minimum. Imamo dovoljno vremena da gledamo jedni druge šta smo igrali, da popravimo određene stvari. Znate šta, to je jedna utakmica, Željko neće prepustiti ni najmanje šanse da dozvoli iznenađenje. To je dobar tim sa karakternim igračima, sa jako izraženom voljom, sa energijom, sa dva igrača koji su lideri po svojim pozicijama (Panter i Ledej), sa dobro upakovanim ulogama. Sve što im se dešava ove godine nije slučajno.

Ima li mana ovaj Partizan?

- Svaki čovek ima mana, nisam još u karijeri video savršenog igrača i savršen tim. Svakako da ima, kao što ga ima i moj tim, a pitanje je samo ko će više iskoristiti mane onog drugog.

Idealna ste osoba da igračima najvernije što se može preneste šta ih čeka u Areni. Ko to može bolje od nekoga ko je to već prošao sijaset puta, ko zna, ko je to osetio.

- Pazite, ko god kaže da može da spremi tim za ambijent koji ga čeka protiv Partizana ili Crvene zvezde, taj laže. To mora da se doživi, to su stvari koje, koliko god vi pričate o njima, one moraju da se dožive na nekom svom ličnom iskustvu - poručuje Alimpijević i dodaje:

- Smatram da je ovakva vrsta pritiska zapravo privilegija. Privilegija je doživeti taj huk sa tribina, i kritiku, i zvižduke, možda i psovanje. Ako mene pitate, privilegija je imati takvu vrstu pritiska, za to živimo, trenirali smo za to. Iskren da budem, ako smo već propustili šansu da odemo na Andoru, ako smo morali da biramo između Metropolitena i Partizana, naravno da je za moj tim, za sve nas u tom košarkaškom smislu, lepše da odemo na Partizan nego na neki tamo Metropolitan. Ne kažem za Francuze "neki tamo" jer ih potcenjujem, već zbog toga šta sve sa sobom nosi meč sa Partizanom. Mi već pričamo o tome, danas imate internet i tamo se sve može videti, igrači znaju šta ih čeka, znaju šta u Srbiji znači sport i košarka kao najpopularniji sport. Znaju da 7 miliona ljudi živi za sport. Znaju da će biti puna Arena, znaju kako to izgleda...

Poseban izazov je pobediti Željka Obradovića, ali Alimpčijević ne vidi na taj način novi meč protiv najvećeg među najvećima.

- Nemam ja motiv da se pokazujem protv Željka. Niko od nas iz branše to ne gleda na tajnačin, ne samo zbog prevelikog poštovanja koje gajimo prema Željku, već zato što i nije realno da se pokazuje protiv njega. Za svakog trenera koji počinje karijeru, ako treba da zamisli da će u nekom takmičenju, u nekoj fazi igrati protiv Željka Obradovića, sigurno da će mu biti za ponos. Ostaće mu zapisan taj momenat u sećanju, o kojem će moći da priča i da razmišlja. Za svakog normalnog čoveka duel sa Željkom je motivacija za budućnost, jer ako si u nekom momentu karijere stigao da igraš protiv Željka Obradovića, to znači da si na pravom putu . poentirao je Alimpijević.

(Telegraf.rs)