Pešić krenuo po Jokića, Bogdana i NBA Srbe: Karijev put doneo je zlato u Indijanapolisu, hoće li se ponoviti?

Sadašnji selektor je uvek uspevao da okupi najbolji tim

Selektor reprezentacije Srbije Svetislav Pešić trenutno u Sjedinjenim Američkim Državama razgovara sa potencijalnim reprezentativcima iz NBA lige koji bi trebalo da nastupe na ovogodišnjem Evrobasketu. 

Pešić želi, da, kao i u Indijanapolisu 2002. godine, stvori moćan tim. Tada je dobio veliko "DA" svih NBA igrača koje je želeo, pa je utisak, da i danas upravo on može spoji Jokića, Bogdana i ostale.

Činjenica je - još od Indijanapolisa 2002. godine i zlatne medalje Jugoslavije, nacionalni košarkaški tim nije osvojio najsjajnije odličje na važnom turniru. Ruku na srce, retko smo i imali tim sastavljen od 12 najboljih koji funkcionišu kao celina. Divac, Stojaković, Bodiroga, Gurović, Jarić, Rakočević, Koturović, Radmanović, Drobnjak, Vujanić, Tomašević i Čabarkapa na terenu su sproveli sve ideje "mastermajnda" iz Pirota koji je verovao u uspeh i ubedio ih da mogu. Za početak, svi su se odazvali pozivu.

Posebno se pamti Karijev način komunikacije sa igračima. Anegdote sa Bodirogom, njegov odlazak u Ameriku i pismo Stojakoviću koji je, kasnije, uništavao protivničke odbrane, baš kao što je radio i u dresu Sakramenta. Bilo kako bilo, realnost je, dvadeset godina kasnije nešto drugačija.

Trener profesionalac

Srebro 2009. godine na Evropskom, kao i druga mesta Saše Đorđevića na Svetskom, Evropskom prvenstvu i Olimpijskim igrama 2016. godine predstavljaju veliki uspeh za Srbiju, ali ne dovoljan. "Zemlja košarke" ima kvalitet za više i može više, ali se trud, rad i požrtvovanost svih, uz malo sreće, podrazumevaju kako bi i novi klinci podigli pehar namenjen najboljem. Sa jedne strane, selektor svojim autoritetom i znanjem stvara i vodi tim. Sa druge, igrači mu veruju, dolaze na okupljanja i igraju za svoju zemlju.

Ono što je poslednjih godina bila misaona imenica jeste selektor profesionalac koji će biti posvećen svim aspektima reprezentativne košarke. Rastrzanost između kluba i nacionalnog tima nije donela pravi rezultat ni Saletu, a posebno ne Kokoškovu koji, i pored velikih očekivanja cele nacije, a sigurno i njega samog, nije uspeo da okupi sve Orlove. Pored  Fenerbahčea, koji je tada vodio, i Srbije, sa okrnjenim timom stigao je tek do poraza od Italijana u kvalifikacijama za Olimpijske igre.

Na ovakav ishod, upozorovao je i Pešić koji je, i pre preuzimanja selektorske funkcije, stalno potencirao na razumevanju igrača, ali i selektora koji bi trebalo da bude profesionaloac i potpuno posvećen timu.

- Opterećenje Igrača je veliko, sezone su duge i trebalo bi ih razumeti. Igrače za reprezentaciju imamo, a reprezentaciju nemamo i tek treba da se napravi. Jedan težak posao za Kokoškova, a malo vremena. Ponekad se puvamo i pravimo se važni zahvaljujući prošlosti, ali sadašnjost je drugačija. Za te kvalifikacije, moraćeš dobro da se pripremiš. Italija će doći sa dobrom ekipom i neopterećena jer Srbija je favorit, iako mislim da nije apsolutni favorit.

- Kvalifikacioni turnir je primarni cilj, ne Olimpijske igre koje dolaze posle. Pa 2005. godine smo svi pakovali kofere i igrači su već bili sa medaljom na podijumu u Beogradu, a u Novom Sadu smo poraženi od Francuske. Prema tome, spustiti loptu, dobro se organizovati, držati kontakt sa svim igračima koji dolaze u obzir za reprezentaciju, videti koliko se oni mogu odmoriti i oporaviti da budu dovoljno sveži i motivisani da odigraju turnir koji neće biti lak - istakao je Pešić u jednom od intervjua.

Ispostavilo se, da je posao bio pretežak. Srbija nije igrala na Olimpijskim igrama, Kokoškov je smenjen, a upravo je Pešić pozvan, da posle 20 godina ponovo "vadi kestenje iz vatre".

Ako neko može, može Kari

Poslednji selektor koji je našoj zemlji doneo zlato poveo je Srbiju u kvalifikacije za Svetsko prvenstvo koje se igra sledeće godine. Posle dve pobede i jednog poraza, u društvu Dragana Tarlaća, krenuo je put Sjedinjenih Američkih Država na preliminarne razgovore sa Bogdanom Bogdanovićem, Nikolom Jokićem, Nemanjom Bjelicom, Aleksejem Pokuševskim, Bobijem Marjanovićem i potencijalnim reprezentativcem Sašom Stefanovićem.

Pešić ništa ne radi slučajno, a prvu reakciju pokazao je Jokić. Posle meča sa Oklahomom na konferenciji za novinare, Somborac je otkrio da se video sa selektorom, što je svakako pozitivna vest.

- Bili smo već. Bili smo na večeri, družili smo se i sve je bilo kako treba. Kažu da smo bili dobri domaćini - rekao je Jokić na konferenciji za novinare i posebno istakao i dolazak Tarlaća koji je "njegov Mačvanin, iz Riđice".

Dejan Bodiroga je svojevremeno rekao Pešiću da ne mora da dolazi u Atinu, ako ga jedino zanima da li će igrati, jer sigurno može da računa na njega. Tada je Pešić odlučio da Bodiroga bude kapiten. Slična situacija bi mogla da se dogodi sa Bogdanom Bogdanovićem koji nikada nije dovodio svoj reprezentativni status u pitanje. I Boban Marjanović je naraspolaganju i više puta u poslednje vreme je isticao da je tu ako može da pomogne i da jedva čeka okupljanje.

Situacija sa Nemanjom Bjelicom i Aleksejem Pokuševskim je nešto drugačija. Bjelica igra solidnu sezonu za Golden Stejt Voriorse i spada u red veterana. Uz to, posle kvalifikacija za Olimpijske igre i neuspeha sa Italijom, doveo je svoj reprezentativni status u pitanje i najavio kraj kada je reč o reprezentaciji.

Sa druge strane, Aleksej Pokuševski je starter u Oklahomi, mlad je, ali je "odjavio" Kokoškova prošle godine sa argumentom da želi da se "pripremi" za narednu sezonu. Biće zanimljivo, kako će reagovati na Karijev dolazak.

KARIJEV PUT

Uzimajući u obzir "istoriju", očekuje se da Pešić koristeći svoje metode na terenu i van njega, i pored brojnih prepreka, stvori respektabilan i konkurentan tim. Malo je poznato kakvu je komunikaciju imao sa najboljim našim šuterom te generacije Peđom Stojakovićem.  As Sakramenta to vreme , nije bio zadovoljan prethodnim statusom u nacionalnom timu.

- Kad sam bio kod Peđe Stojakovića u Americi rekao mi je otprilike da mu je drago što sam ja selektor, ali da nije siguran da će igrati, jer nije bio zadovoljan prethodnim tretmanom u reprezentaciji - rekao je Pešić u intervjuu za današnju Politiku. A onda je Pešić odlučio da Peđi napiše pismo.

- Celu noć uoči povratka iz Amerike pisao sam pismo za njega. To pismo sam ostavio njegovom prijatelju koji me je odvezao na aerodrom. Da ne otkrivan detalje pisma, uglavnom, čim sam stigao u Evropu, Peđa me je pozvao i rekao mi: 'Možeš sto odsto da računaš na mene!'. Reći ću samo to da sam mu u tom pismu, pored ostalog, rekao da ćemo najverovatnije biti prvaci Evrope i sveta i da su to velika priznanja za jednog igrača, kao i da nisam siguran da će on ikada osvojiti NBA, jer je to vrlo teško - rekao je Pešić.

Bilo da igraju u Evropi ili NBA, igrači bi trebalo da veruju selektoru. "Karijev put" doneo je u više navrata zlato, pa bi možda i ovaj odlazak "preko bare" mogao da ima isti ishod. Još jedna anegdota o kojoj je Pešić pričao u brojnim intervjuima to i dokazuje:

- Bili smo na pripremama i završili smo večeru kada sam se popeo u sobu da ostavim stvari i pripremim se na ćaskanje sa saradnicima. Izašao sam na terasu i čujem razgovor reprezentativaca. Oni mene ne vide - počeo je Pešić priču:

- Jedan od njih, neću mu pomenuti ime, žali se. ''Ovo nikako ne ide. Ja ne mogu igrati ovakvu Karijevu odbranu. Istrošim se i nema me nigde u napadu''. I drugi košarkaši se slažu s njim. Moram da kažem da to nisu bili oni najbolji, nego prosečni. S njima je uvek najteže.

I dok su se oni domunđavali, jedan od njih se oglasio i rekao Stojakoviću: ''Pa dobro, Peđa! Zašto ti nećeš ništa da kažeš?''. Stojaković ih je samo pogledao i rekao: ''Šta ima da pričamo! Samo jedan put postoji do titule prvaka sveta, a to je Karijev put!'

(Telegraf.rs)