Srpski trener u Indoneziji vodi najluđi košarkaški tim: Dobili produžetak sa 0:2, igrali na manje od 100 poena

Miloš Pejić je oličenje poruke da "život piše romane"

Egzotično, egzotičnije, najegzotičnije. Malo je ljudi koji prate košarkaška dešavanja van Evrope i Amerike, a još manje onih koji su nekim slučajem oči bacili na Indoneziju, koja takođe može da se pohvali svojim nacionalnim prvenstvom, koje je uveliko u jeku.

I sve bi to bilo potpuno normalno da Srbija nema svojeg predstavnika, odnosno predstavnike u ovoj zemlji. Jednog na čelu nacionalne reprezentacije, a drugog na mestu trenera jedne od ekipa koje se takmiče u IBL-u, kako glasi skraćenica za nacionalnu ligu Indonezije.

Preporučujemo

Prvi je Rajko Toroman, koji od 2019. godine radi kao selektor Indonežana, a drugi je Miloš Pejić koji je godinu dana kasnije došao na mesto trenera tima Indonesia Patriots. Koncept je osmišljen tako da se među Patriotama razvijaju mlađi i talentovani igrači iz ove zemlje, a dva trenera međusobno sarađuju na pravljenju državnog tima.

Pejić je inače pre odlaska u Indoneziju bio trener Sloge, Borca iz Banjaluke, FMP-a, Vršca, Lovćena i Bosne. Nakon toga je imao kratak izlet u Gruziju gde je vodio Veru Tbilisi, a potom se ustalio na jugoistoku Azije gde je prvo imao iskustvo u ekipi Satrija Muda.

Liga ove sezone broji 16 ekipa koje su podeljene u Belu i Crvenu grupu. Pobednici će proći direktno u polufinale, a drugoplasirana i trećeplasirana ekipa idu u četvrtfinale. Patriote imaju minimalne šanse da se domognu završnice, ali ih to nije sprečilo da prirede neke krajnje bizarne rezultate.

Poslednji u nizu desio se na današnjem meču protiv ekipe Pacifik Cezar iz Surabaje, koji je nakon 40 minuta završen rezultatom 66:66. Konačan rezultat - 66:68, što će reći da su Patriote slavile protiv Cezara sa potpuno ludih i bizarnih 0:2 u produžetku?!

Ne, nije reč ni o kakvom zlatnom košu. Igralo se punih pet minuta i košarkaši gostujuće ekipe jedini su uspeli da poentiraju, negde na oko tri i po minuta do kraja dodatka. Sve ostalo su bili promašaji, čak i sa linije za slobodna bacanja. Može se reći - nezabeležen slučaj u modernoj košarci.

Ali nije to jedini "čudan" rezultat, ako gledamo košarku iz naše perspektive. Retke su utakmice u kojima su protivnici Patriota zajedno sa njima umeli da prebace 130 poena, ali zato su česte bile utakmice kada nije bilo ni 100 poena za četiri četvrtine košarke.

Tako su nedavno Pejićevi momci bili u ne baš pohvalnoj seriji u kojoj su četiri uzastopne utakmice bile završene sa 100 ili manje poena. Protiv Bima Perkasa Jogjakarte je tako bilo 60:37 za konačni trijumf, sa Tangerang Houksima je rezultat bio 52:43 za protivnike, a protiv Satrija Mude 47:46 za Patriote, da bi protiv Bumi Bornea bilo 51:43 ponovo za rivale. Ipak, kao što se može videti - i na taj način su došle dve pobede.

Kako je i sam Rajko Toroman u jednom intervjuu za Sport Klub naglasio, problem kod Indonežana predstavlja visina, ali i talenat koji nažalost ne poseduju u tolikoj meri, tako da sve moraju da nadoknade trudom i radom.

- Osnovni problem je visina, Indonežani je nemaju ni za plejmejkera, da ne govorim o ostalim pozicijama u timu. Genetski nisu građeni za košarku, ali su pametni, disciplinovani, radni, solidni šuteri. Da ne mislim da ne mogu nešto da napravim, ne bih se ni prihvatio posla selektora. Ovde sam da ih nateram da plešu na parketu, ne sa turistima na Baliju. Ja ću valjda do kraja mandata uspeti da stignem na taj rajski deo arhipelaga - istakao je on.

Indonezija će biti jedan od domaćina narednog Svetskog prvenstva u košarci, gde ime neće biti obezbeđeno sigurno mesto na listi učesnika. Naime, oni će morati da dokažu FIBA na Azijskom kupu rezultatom da mogu da budu konkurentni.

Za sada im ne ide baš najbolje, a ako pogledamo kvalitet košarke u tamošnjoj ligi, mnogo će biti potrebno da bi se stvari pomerile sa mrtve tačke.

(Telegraf.rs)