Raša Đoković, veliki 'Borac': "Nisam se još čuo sa Karijem, doživeo sam flešbek kod Lešićeve povrede"

Jedan od najboljih igrača čačanskog Borca pričao je o pozivu za nastup u reprezentaciji, povredi koja ga je odvojila od terena na godinu dana, nastupu na Kupu Radivoja Koraća...

Ako neko zaslužuje da dobije nadimak Borac, baš po imenu kluba za koji trenutno nastupa, onda je to Radovan Đoković. Košarkaš čačanske ekipe, koji je gotovo godinu dana bio odvojen od terena zbog teške povrede koja ga je zadesila na susretu protiv Budućnosti uspeo je da se iz svega vrati još jači. I kako to uvek biva, nagrada je stigla - i to u vidu poziva za nastup za nacionalni tim u predstojećem FIBA prozoru.

Već nekoliko utakmica posle povratka na teren, a tačno 365 dana od tog nesrećnog meča sa ekipom Budućnosti, Raša je zablistao i ubacio je dve odlučujuće trojke u pobedi protiv svoje bivše ekipe Mege u ABA ligi. Od tada, prepreka za njega nema. Ponovo je to stari, dobri košarkaš koji je "cepao mrežice i pisao istoriju" u dvorani kraj Zapadne Morave.

Preporučujemo

Igrač Borca izdvojio je svoje vreme i u razgovoru za Telegraf Sport pričao je o svojim očekivanjima pred Kup Radivoja Koraća u Nišu, ali i o svemu kroz šta je prolazio poslednjih godinu dana tokom oporavka o povrede, pozivu za nastup u reprezentaciji...

"Borac raste iz godine u godinu. Ljudi mogu da vide kakvu atmosferu ovde prave navijači"

• Kakva su tvoja očekivanja od ovogodišnjeg Kupa Radivoja Koraća? Objektivno gledano, deluje da vam je od starta "zapao" nezgodan žreb, pošto se odmah sastajete sa ekipom iz ABA lige.

- Mi smo znali da ćemo imati malo nezgodniji žreb, jer smo bili peta srpska ekipa na tabeli ABA lige. Znali smo i da će od samog početka da će u četvrtfinalu preko puta nas biti tim iz ABA lige. Mi smo u nekom dobrom ritmu u poslednjih mesec dana, možda malo manje. Igramo dobro, treniramo dobro i kompletni smo, osim Save Lešića koji je završio sezonu. U dobrom smo raspoloženju posle poslednje pobede i sigurno je da imamo neke svoje ambicije.

• Sa ekipom Mege si 2016. godine već uspeo da osvojiš trofej nacionalnog Kupa? Budi li to neke emocije pred novi dolazak u Niš?

- Sećam se. Te 2016. godine sam osvojio Kup, tada nisam neku ulogu. U finalu mislim da nisam bio među 12 igrača, ali imam lepa sećanja na taj Kup. Svake godine je zanimljivo i dešavaju se iznenađenja. Nadam se da će ove godine biti isto tako zanimljiv.

• U Borcu si već četiri godine, što je poprilično dug staž u jednom klubu u današnjoj košarci? Šta je to što tebe iz godine u godinu "vraća" u Čačak?

- Ovo mi je četvrta godina. Kada sam dolazio, nisam imao neka velika očekivanja. Klub je bio u Košarkaškoj ligi Srbije i nadmetao se u ABA 2 ligi. Nisam znao šta da očekujem... Postepeno smo gradili taj rezultat od ABA 2 lige, pa u ABA ligi. Bilo je malo napetije za opstanak. Ove godine smo stabilni, uz malo sreće smo mogli da budemo i u plej-of zoni. Klub iz godine u godinu postepeno raste. Svi smo zadovoljni.

• Mnogo igrača iz drugi ekipa stalno ističe da u Dvorani pored Zapadne Morave vlada "najkošarkaškija" atmosfera u čitavoj Srbiji. Koliko to vama kao ekipi znači?

- To je ono što svi znaju o Borcu. Prošle godine nam je to bio veliki problem. Navikli smo da imamo podršku navijača, prošle godine zbog pandemije nismo imali publiku. I to je bila prva sezona u ABA ligi, pa je bilo problema. Navijači su se sada, hvala Bogu, vratili. Ljudi mogu da vide kakvu atmosferu prave.

"Bio sam zabrinut kako će biti kada se vratim. Oporavak nije lak, bolan je i nimalo prijatan, tu sam da pomgonem Savi"

• Sa trenerom Markom Marinovićem si prošao mnogo toga, u međuvremenu te je zadesila i povreda koja te je odvojila od terena na godinu dana. Šta možeš da nam kažeš o tome?

- Sa Malinom sam igrao prvu godinu u Borcu, potom je postao trener. Neki uspesi su zajednički naši, ulazak u ABA ligu, potom i opstanak presekla je povreda. Skoro godinu dana sam bio van parketa. Bio sam malo zabrinut, prirodno, kako će biti kada se vratim. Ekipa je već bila sastavljena, tako da nisam očekivao da ću imati neku preveliku ulogu. Nije to dobro ni počelo u prve dve utakmice. Nakon toga je sve krenulo posle Mege nabolje. Ja sam zadovoljan i ulogom i saradnjom sa Malinom.

• Nažalost, na Kupu Radivoja Koraća nećemo gledati Savu Lešića koji se teško povredio nedavno na susretu protiv Partizana. Da li si na vezi sa njim?

- Naravno da jesam. Iskreno me je potreslo to što se desilo sa njim. Znam kako sam ja prošao prošle godine. Tada protiv Partizana sam doživeo flešbek na svoju povredu. Pričamo stalno, nije još započeo ni proces oporavka, tek mu sledi operacija. Nema potrebe da lažem, oporavak nije lak, bolan je i nije nimalo prijatan. Ali, svakako da sam tu za njega da mu pomognem, makar tim iskustvom, ako bude bilo šta potrebno.

"Ne mogu da lažem - nisam očekivao da ću se naći na spisku. Nisam se još ni čuo sa Karijem"

• Stigao je poziv za nastup u nacionalnom timu u sledećem FIBA kvalifikacionom prozoru. Da li je selektor Kari Pešić lično uspeo da te kontaktira ili si saznao za spisak sa strane?

- Pa da, nema razloga da lažem, nisam to očekivao. Nisam mislio da ću biti na spisku. Obradovao sam se, to je prirodno. To je sigurno neko najveće ostvarenje u dosadašnjem delu moje karijere. Pogotovo kada se zna ko je selektor. Tako da me je iznenadilo, ponosan sam i to je neka dodatna odgovornost. Nadam se da ću se dobro nositi sa tim. Nisam imao još prilike da pričam sa Karijem. Saznao sam samo za spisak. Videćemo da li će se to desiti pre okupljanja ili sada na Kupu...

• Već si nastupao za mlađe kategorije naše reprezentacije. Da li će ti to olakšati posao?

- Igrao sam za mlađe kategorije, U16, U17, U18. U20... Osvajao sam i neke medalje. Baš sam nedavno rekao da to nije za poređenje. Mlađe kategorije i seniorska reprezentacija su drugačije. Ne mogu da kažem da sam iskusan u tome.

• Za kraj, jedan tvoj bivši saigrač je rekao da mnogo voliš fudbal, a naročito Premijer ligu Engleske i da uživaš u igranju Fantasy fudbala. Jesi li nekad možda želeo da se baviš fudbalom i odakle ta strast?

- Poluprofesionalno igram Fantasy, ha-ha. Iskreno, nisam želeo da se bavim fudbalom, ali da je velika strast, jeste. Zapravo, najveća strast. Gledam sve živo od fudbala i to mi je najveća strast posle košarke. Jedino što ga ne igram, eventualno leti ponekad.

(Telegraf.rs)