Jokićev veliki intervju: Zašto se divi srpskim vaterpolistima i zašto plače kad mu konj izgubi

Nikola, konačno, pred kamerama srpskih medija

Voleli ga ili ne voleli, Nikola Jokić je nešto najbolje što je Srbija dala svetu. Uz Đokovića, najprepoznatljivija srpska sportska stvar koja se dešava godinama. Sve što treba reći o Nikoli sadržano je u tri magična slova - MVP.

Nikoli se, ipak, ovde zamera manjak interesovanja za reprezentativne akcije, a kad je košarka u pitanju - to je često neoprostiv "greh". Praktično negde kad je i krenula negativna bura zbog odbijanja da igra za Srbiju, prvi put (Evropsko prvenstvo), pa drugi (Mundobasket u Kini), pa treći (kvalifikacije za Olimpijske igre), polako je počelo i Nikolino povlačenje iz medijskog prostora. Praktično nigde, osim za američke medije posle utakmica (jer je u obavezi), niste mogli da čujete Jokićeve misli i stavove o ovome ili onome...

Preporučujemo

Sada, zahvaljujući TV Arena sport, konačno - intervju sa Nikolom Jokićem. Novogodišnji. Ekskluzivni. Možete ga pogledati u celini na jutjub kanalu Arene, a mi smo za vas izdvojili neke najzanimljivije izjave srpskog košarkaša i zvanično najboljeg igrača sveta.

O odnosu sa trenerom Ognjenom Stojakovićem i "mržnji" koju je gajio prema njemu.

- Sa Ognjenom Stojakovićem, koji je trenutno pomoćni trener u Denveru, u prve dve-tri godine sam se svađao na gotovo svakom treningu i to bukvalno, ono, majku i sve... Dođemo onda na trening pa ne pričamo, a on Srbin ja Srbin, isti smo odakle smo došli, neko bi rekao nerazdvojni, on mi najbolji prijatelj, a mi se psovali non stop. Sad se porodično družimo, i kad sedimo i pričamo ja njemu kažem "kako sam te mrzeo", znači strašno.. Sad malo vidim taj odnos između Čančara i njega, kako se odbijaju, a ja se smejem, gledam, Ognjen mu želi sve najbolje, a ovaj da poludi. Valjda je to normalan proces. Bilo mi je teško da govorim i objašnjavam Ogiju kako radim neke stvari, kako izvodim šuteve na moj način. Nije da mu nisam verovao, samo sam hteo da se nametnem da prvo igram pa ću ja to kasnije malo da doteram, ali on je sigurno jedan od najzaslužnijih za moju karijeru.

Sećanje na prvi prvi "ol-star" i Olimpijske igre.

- Prvo učeše na ol-staru bilo je, mislim, svet protiv Amerikanaca. To je bilo prvo, valjda, ne mogu se setim gde je tačno bilo. Ne mogu da se setim ni gde je prošli "ol-star" bio. Bezveze je bilo bez publike. Definitivno tamo najviše bolim brzo šutiranje trojki, to je najzanimljivije. Ja nema šanse da bih to mogao, ne bih uspeo za minut da šutnem toliko puta. Kako 30 lopti da šutnem, mora i da se trči. To bi Bogdanović mogao, to je takmičenje baš za njega. Za mene, najbolje kod "ol-stara" je sam osećaj da si pozvan i uživanje na terenu. Sećam se sad, ja na terenu, a pored mene u ekipi Janis, Kari, Lebron i Luka. Nije loše (haha). Tako da, toga se sećam, atmosfere u svlačionici, zezanja, još kad se poznaju ljudi, to je najbolji osećaj "ol-stara".

Olimpijske igre?

- Uz individualne nagrade, sigurno najveće dostignuće je srebro na Oilimpijskim igrama gde smo kroz takmičenje bili sve bolji. Pobedili smo u polufinalu Australiju 30 razlike. Bilo je najinteresantnije sa Hrvatima, zbog tog kao nekog rivalstva. Pritom ja sam sa tim momcima jako dobar, družim se sa Šarićem, sa Bojanom Bogdanovićem... Oni hoće da pobede, mi hoćemo, sve je to ok i sam taj doživljaj je super. Ali na OI su mi više od svega najjači utisak ostavili vaterpolisti. Ma ne samo na OI, nego uvek zbog zajedništva, junaštva, kvaliteta, drugarstva, baš baš vrhunski nivo svega. Volim to da vidim. Ne postoji reči koje bih opisao to zajedništvo. Sećam se kad sam ušao kod njih u sobu, njih bilo deset na jednom mestu, non stop se druže. Tad sam shvatio zbog čega sve osvajaju, zašto je vaterpolo najbolji i najtrofejniji sport.

Konji?

- To uvek kažem, neka svoja najveća dostignuća i najveća razočarenja doživeo sam u konjičkom sportu. Kad mi izgubi konj, znaju ljudi koji me poznaju, ne priča mi se, plačem bukvalno, ali tugujemo svi kao tim. I kad pobedimo slavimo kao da smo svetski prvaci. To je neka moja pasija, ljubav koja me ispunjava. Možda odskače od ove priče NBA i MVP, ali ti ljudi tamo me i ne gledaju tako, kao košarkaša, ja sam samo neki visoki momak koji voli konje.

Povlačenje iz medija?

- Ima više razloga zašto je to tako. Prvi je jer nemam socijalne mreže, ne želim uopšte da gledam tuđi život, niti da neko gleda moj život. Ako već nešto pričam za javnost, voleo bih pametno da kažem, a mislim da je toliko stvari kazano već tako da, šta bih ja rekao nešto novo. Ne bih da se ponavljam na neki način. Mislim i da ceo medijski svet uvek traži neku priču, traži ekskluzivu... Na primer, ja sad da kažem nešto glupavo i da kažem nešto pametno, oni (mediji) će tu glupavu reč izvući iz konteksta. Tako da, kako da kažem, izgubio sam neki odnos i ne treba mi to.

Kompletan intervju Jokića možete pogledati u nastavku.

(Telegraf.rs)