"Zvezda može do plej-ofa Evrolige, a možda i na F4": Srpski trener tvrdi da ima sistem

Goran Hajder košarkaški savetnik, analitičar i trener razvio je sistem koji pomaže klubovima sa manjim budžetima da budu konkurentni

Košarkaši Crvene zvezde počeli su dobro sezonu u Evroligi pobedama nad Makabijem u Izraelu i Žalgirisom u Beogradu, uz tesne poraze od Fenerbahčea i CSKA.

Preporučujemo

Međutim, surovi ritam takmičenja uzeo je danak, pa je Zvezda na sledećim mečevima doživela tri poraza: od Albe u Beogradu, te Monaka i Milana na gostovanju.

Malo su se trgli ubedljivom pobedom nad Panatinaikosom, ali i dalje moraju da podignu nivo igre ako žele da se vrate na nivo poslednje sezonu u kojoj je Radonjić bio trener pre odlaska 2016/17, kada je Zvezda bila 9. na kraju sezone i kada je plej of izmakao za dva poena.

I tada su imali najmanji budžet, a uspeli su da ostave velikane poput Barselone, Makabija, Armanija Žalgirisa iza sebe...

Da li mogu crveno-beli da se podignu i krenu ka vrhu tabele, iako imaju najmanju budžet, je veliko pitanje. Ipak, košarkaški trener sa velikim iskustvom Goran Hajder tvrdi da je osmislio sistem igre koji je takav da pomaže ekipama sa manjim budžetom da pariraju velikanima.

Hajder je više od 33 godine u košarci radeći najpre sa mlađim kategorijama Tašmajdana od 1988. do 1994. godine, a kasnije se opredelio za ulogu skauta i savetnika trenera u inostranim klubovima Limožu, Luganu i Friburgu.

Kako sa manjim budžetom parirati bogatim timovima?

On je osmislio svojevrstan sistem u košarci koji se zove "Control game sistem" i služi da timovi sa manjim budžetom, ali dobrim skautingom i selekcijom igrača mogu da naprave uspeh mimo očekivanja.

- Kontrol gejm sistem ima više nivoa. Prvi i generalni nivo je sam kalendar takmičenja. Kroz taj kalendar morate da pratite sve parametre kad igrate u gostima kada kod kuće, kada idete na putovanja. Ako igrate dva takmičenja kao Zvezda ABA i Evroligu, koja su teška, morate da imate plan kako ćete da koristite igrače tokom sezone - kaže Hajder i navodi primere.

- Ono što je važno je da sam kontrol gejm sistem isključivo primenjivao na klubove sa manjim budžetima koji nisu imali rezultate ili su rezultatski pali. Primenio sam taj sistem u Limožu, koji je 1998. godine krenuo sa 1-5 u francuskom prvnstvu i 0-3 u Evroligi.

- Tada sam bio saradnik Limoža, jer je moj igrač koga sam trenirao i doveo u klub Nikola Dacević bio tu. Došao je novi trener posle lošeg starta, ja sam mu dao neka svoja saznanja u vezi igre i kontrol gejm sistema. Desilo se na kraju da je  ekipa došla do finala plej -ofa Francuske gde je poražena sa 2:0 o9d Orteza. Znači od poslednjeg mesta je klub došao do finala. U Evroligi je završio sa 4-6 skorom posle 0-3 starta. Uspeli smo da izguramo tu sezonu i to je bio uspeh - priča Hajder.

Zvezda je idealna za primenu ovog sistema

Hajder objašnjava kako ovaj sistem može da se primeni, recimo na Crvenu zvezdu.

- Što se tiče Crvene zvezde ona ima najmanji budžet u Evroligi. Šta je bitno u ovom sistemu? Bitno je uspostaviti kalendar. Treba odrediti pikove, a to je koje su utakmice bitne, koje moraš da dobiješ i koje ne moraju da se dobiju.  Na nekim mečevima možeš da razigravaš neke druge igrače i da možda izgubiš utakmicu, ali sve iz cilja da ti oni kasnije pomognu u nekoj bitnoj utakmici.

- Druga bitna stvar je sistem rotacija. Svaka ekipa ima 12 igrača. Postoje sistemi kada na utakmici koristimo 8 igrača 5+3, pa recimo devet igrala 8+1, pa 10 igrača 8+2, pa sedam +jedan i tako dalje.

- U sistemu rotacija ponekad izgubiš ritam igre. Ja sam kroz praksu razvio kako da koji sistem koristim kako bismo imali kontrolu našeg sistema igre odrambenog i napadačkog.

- Treća stvar koja je bitna je da mi nikad ne igramo istu petorku. U razvijenosti sistema košarke danas svi te skautiraju. Pošto imamo kalendar i predviđamo gde su nam pikovi mi kroz trenažni proces razvijamo različite vrste petorki. Nikad ne krećemo sa istom petorkom i nikad ne krećemo sa istom odbranom. Ono što je problem u Evroligi jako malo alternativnih odbrana.

- Alternativne odbrane  podrazumevaju sve vrste zona, zonskih presinga, meč ap odbrana, odbranu dva na dva, pomoć, rotacije. Danas se košarka svela na odbranu koja liči na rukomet - objašnjava ovaj trener.

On ističe koje su prednosti.

- Kod kontrol Gejm sistema odbrane su jako važne, i mora da se ima minimum šest alternativnih odbrana.

Na konstataciju da Zvezda igra najbolju odbranu u Evroligi, ali da u napadu "škripi" Hajder kaže:

- Zvezda ima problem u napadu, jer nema alterantivne odbrane. To je jedan faktor. Drugi faktor je napad. Danas se uglavnom igraju te čuvene ruske osmice, uručenja, malo pik en rol i to je sve. U sistemu košarke, mora se više raditi, da bi poremetio ritam u odbrani, moraš da imaš skrin gejm kretanje, bez mnogo driblinga, give and go, utrčavanja i tek onda na kraju možda malo izolacije i pik en rol. Takođe, vreme je jako bitno za kontrol gejm sistem. Jedno od pravila je nema šuta za tri poena u tranziciji i pravilo je da se šutne maksimalno 20 trojki.

Pravila sistema

Hajder objašnjava da je jedan od delova ovog sistema i pravilo faulova:

-  Imamo na raspolaganju 16 faulova ukupno na meču, a da ne dođe do realizacije. Većina trenera kad s3 uđe u bonus, više ne prave faulove i primaju žive koševe. Ja sam u kontrol gejm sistemu matematički razvio da, ako je egal utakmica na 28 faulova koje mi napravimo, mi dobijamo utakmicu.

- Ideja je da se maksimalno igra agresivno na liniju dodavanja lote i da se ne plašimo faulova. Utakmicu delimo na osmine i šesnaestine i računamo 10 tajmauta sa sve prekidima. Osim toga, jako je bitno da se razlikuju, prva, druga, treća i četvrta četvrtina. U kontrol gejm sistemu nijednu četvrtinu ne počinjemo na isti način - kaže Hajder i zatim otkriva malu tajnu.

- Recimo ako vodimo na poluvremenu, treću četvrtinu počinjemo tako što sve branimo faulom. Ne sme da se dese tri stvari: da nam daju kontranapad, trojku, i živ koš pod košem.  Ako izdržimo to, u napadu radimo slično, što manje trojki i  što više pod koš lopta i ne trčimo tranziciju. Kontrol gejm sistem se vežba u pripremnom periodu - objašnjava srpski trener i dodaje:

- Ovaj sistem je razrađen do detalja toliko da smo uspeli da od prosečnih ekipa napravimo uspešne ekipe. Prvi je bio Lugano iz Švajcarske koji 23 godine nije osvojio titulu, a onda seone 1999/2000 uz primenu ovog sistema su osvojili titulu. Te godine smo igrali i Evroligu, onu koja je nova osnovana odvojena od FIBA. Lugano je bio u grupi sa Tim Sistemom, Estudijantesom, Peristerijem, Zadrom i Žalgirisom. Uspeli smo da dobijemo tri ekipe Zadar, Žalgiris i Estudijantes iako je Švajcarska košarka ispod evropske elitne košarke i to sve sa budžetom od 2 miliona dolara, dok su ekipe imale po 10- 15 miliona.

Nakon Lugana, Hajder je radio 6 godina u Friburgu, takođe švajcarskom timu

- Tamo smo za 6 sezona osvojili 12 trofeja, između ostalog 5 titula prvaka Švajcarske. Mi smo uvek imali 3 ili 4 budžet u Švajcarskoj, koji je iznosio 1,5 miliona franaka a samo za tim 300.000 franaka. Nismo bili dominantni što se tiče plaćanja.  Osvojili smo dva puta Liga kup 2 puta Suerkup i 3 puta Kup Švajcarske. Igrači smo 17 finala i osvojili 12 trofeja. Imali smo 195 pobeda i 32 poraza, znači uspešnost preko 86% jer ja tako merim neke rezultate.

- Prve godine smo napravili istorijski rezultat 42-3 skor i osvojili sve trofeje i prvi put se kvalifikovali za Ligu šampiona FIBA. Sledeće sezone pravi bum Dobili smo Saratov 2:0 u kvalifikacijama sa Ligu šampiona, pa onda Groningem 2:0, pa tursku Sakariju sa 2:0. To su sve ekipe koje su imali dva, do tri puta veći budžet od nas. Ukupan rezultat u FIBA Ligi šampiona je bio 9 pobeda 11 poraza, znači skoro 50% gde se mora priznati da su klubovi iz Švajcarske ispod nivoa Evrope. Doveli smo Friburg da može da bude prepoznat u Evropi.

Za kraj on navodi još jedan primer

- Evo još jednog primera. Jedan naš mlad trener Aleksandar Konakov koji je u Mađrskoj preuzeo tim Falko u svojoj prvoj sezoni kao glavni trener. Njegvo rezultat sada posle konsultacija samnom i onoga što sam ga podučio je 11-0 start 9-0 u Mađarskoj ligi i 2-0 u Fiba Ligi šampiona - objasnio je Hajder.

Pogledajte ceo intervju

(Telegraf.rs)