Italijani su zadnja prepreka Srbije ka Tokiju: Azuri bez zvezde prete "orlovima", a Teo ih dobro zna
Glavna zvezda tima im je igrač Albe, Simone Fontekio, tu su NBA igrači, Niko Manion iz Golden Stejta i Nikolo Meli iz Dalasa, ali niti jedan od njih dvojice nije imao zapaženu ulogu preko bare da bi ih smatrali za zvezde
Košarkaškoj reprezentaciji Srbije ostala je još samo jedna utakmica, ali vredna plasmana na Olimpijske igre. Drugi obruč će braniti selekcija Italije koja je uspela takođe da dođe do finala kvalifikacionog turnira, te će Azuri biti poslednja prepreka koju će "orlovi" morati da preskoče ukoliko misle da kaparišu kartu za Tokio.
Nismo imali prilike Italijane da skautiramo na najbolji mogući način, shodno tome da su odigrali samo dve utakmice do finalne utakmice, i to protiv Portorika (90:83) i Dominikane (79:59), pa nismo sigurni koja je njihova realna snaga.
Imajući u vidu roster kojem raspolaže selektor Romeo Saketi, Srbija će biti favorit, ne samo zbog pojedinačne snage i kvaliteta naših reprezentativaca, već zato što Miloš Teodosić vrlo dobro zna šta skoro pola protivničke ekipe može shodno da sa njim igra za Virtus iz Bolonje.
Čak četiri igrača su deo Virtusa, a još trojica igraju u italijanskoj ligi.
Glavna zvezda tima im je igrač Albe, Simone Fontekio, tu su NBA igrači, Niko Manion iz Golden Stejta i Nikolo Meli iz Dalasa, ali niti jedan od njih dvojice nije imao zapaženu ulogu preko bare da bi ih smatrali za zvezde.
Fontekio i Meli provode dosta vremena na parketu, perjanice su Italije, te bi njihova neutralizacija značila skoro pa sigurnu pobedu. U prvoj petorci su još Akile Polonara iz Baskonije, Stefano Tonut iz Venecije i Marko Spisu iz Sasarija.
Realno gledano, ukoliko bi se oporavio Nikola Kalinić do finala, Srbija bi značajno, makar na papiru, bila bolja i iskusnija od protivnika.
Italijani se dosta oslanjaju na šut za tri poena, 25 puta su odatle gađali koš Dominikane u poslednjem susretu i većina njih je imala odličan procenat. Fontekio (3/3), Tonut (3/4), Polonara (1/1), Manion (1/1), Pajola (2/2), Viltali i Meli (1/3)...
Svi pretežno dobiju priliku na meču, pa osim Fontekija i Melija koji igraju uvek iznad 20 minuta, svaki igrač iz protokola provede makar pola četvrtfine na terenu.
Stiče se utisak da je Italija imala momenat da sa Datomeom, Belinelijem, Barnjanijem i ekipom postigne nešto više u protekloj dekadi, ali to nije učinila. Pitanje da li sa ovim sastavom mogu nešto više ako nisu mogli sa plejadom zvezdi onda.
Ukoliko Teo, Micić, Bobi, Bjelica i ostali upale sve motore, ne bi trebalo da se postavlja pitanje ko će put Japana.
(Telegraf.rs)