Zvezdin evroligaški fijasko: Od borbe za Top 8 do Top 17! Kako i šta dalje?

Košarkaški klub Crvena zvezda stavio je tačku na jako lošu evropsku sezonu posle koje bi na Malom Kalemegdanu svi dobro trebali da se zamisle

Košarkaši Crvene zvezde stavili su tačku na mučnu evroligašku priču u koju su krenuli sa Sašom Obradovićem, a završili je sa "vatrogascem" Dejanom Radonjićem koji je pozvan upomoć kada su kola već krenula nezadrživo da poniru ka ambisu. Crveno-beli su regularni deo najjačeg evropskog takmičenja priveli kraju kao pretposlednji, na 17. mestu, sa jedva dvocifrenim brojem pobeda (10) iz 34 utakmice.

Pošteno je reći da je ovosezonsko putešestvije u rangu sa najjačima bio potpuni fijasko za srpskog predstavnika u Evroligi od samog početka pa sve do samog kraja, sa još jednom neslavnom rezultatskom epizodom koja se desila u Berlinu, porazom od 23 poena razlike.

Preporučujemo

Baš taj debakl možda i najbolje skicira i sumira u jednoj slici Zvezdinu sezonu u Evroligi u kojoj se "gađao Top8", a stiglo se tek dotle da se ne ponese fenjer koji je pripao Himkiju. Ko zna šta bi bilo da se ruski tim nije doslovce raspao tokom sezone i da nije ostao bez udarnih pesnica koji su otišli "kud koji" usled finansijskog kolapsa kluba iz Podmoskovlja.

Tek sada, kada je sezona okončana, poruke sa Malog Kalemegdana o napadu na Top8 deluju kao reči deteta koje veruje da može da upravlja avionom.

- Mi ne odustajemo od naših ciljeva, mi smo u toku sezone, u Evroligi je prošlo 16 kola i mislim da možemo da ispunimo osnovne ciljeve, da osvojimo sve domaće trofeje i da napadnemo u TOP 8 - izjavio je i u decembru prvi čovek kluba Nebojša Čović, pošto je to već rekao negde na startu sezone.

Zvezda je 24 meča gubila prosečnom razlikom 11.4 poena što je takođe vrlo slikovit prikaz činjenice da je ove sezone bila daleko od konkurencije po igrama, kvalitetu i konstantnosti, i tu ne mislimo naravno samo na igrače i trenere.

No, pođimo redom...

Šta je pošlo naopako?

Dolazak Saše Obradovića, koliko god da je izazvalo žmarce, euforiju i stanje proširenih zenica kod navijača, ispostavio se kao jedna od najvećih grešaka ove uprave Zvezde. I skupa, jer je Obradović posle otkaza poslao tužbu bivšim poslodavcima za neizmirene obaveze, gde stoji da moraju da mu isplate i bonuse za osvojen Kup trofej - koji je osvojio Radonjić.

Elem, na stranu pravni odnos dve strane. Nećemo ulaziti u to da li Zvezda duguje, da li je Obradović u pravu, to oni znaju, ali da je ovo bila jedna jako loša veza potvrđuju rezultati koje je legendarni igrač kluba imao dok je vodio tim. Obradović je pogrešio skoro u svemu u čemu je mogao da pogreši.

Posebno mu se zamera selekcija igrača, posle i doselekcija, potom loše upravljanje timom, što je sve na kraju kulminiralo serijom poraza i otkazom. Neki su čak skloni da dovedu u pitanje i Obradovićevu stručnost posle svega, i takvih nije malo.

Defile stranih polovnjaka i lutanje za plejmejkerom

Glavni utisak je da je ove sezone kroz Zvezdu prodefilovalo previše stranaca, i to krajnje prosečnih, a manje domaćih snaga i mladih igrača prema kojima je klub opet imao maćehinski odnos.

U potrazi za "bekap" plejmejkerom preče je bilo dovesti vremešnog Ročestija umesto Uskokoviću dati prostora (što je uradio tek Radonjić), ili "izbunariti" Terija odnekud i dati i njemu priliku koju ovaj nije iskoristio. Šta tek reći o Legnstonu Holu, za koga je Obradović na promociji poručio navijačima "da će biti prijatno iznenađeni Amerikancem". I jesu iznenađeni, ali neprijatno.

Potom se čekao Džoni O'Brajant da proradi, dugo se tražio njegov ritam, a kada ga je konačno pronašao i uklopio se bez previše soliranja - dobio je otkaz.

Doveden je i Kino Kolom usput kao dodatak na pleju, ali i njega već neko vreme nema u postavi zbog povrede. U međuvremenu je ekipu napustio i Boriša Simanić od koga je klub posle godina ulaganja ipak digao ruke i pustio ga da negde drugde pokuša da postane igrač (u Megi, gde se obično mnogi preporode). U Zvezdi to nije uspeo, a ko je kriv što takav talenat sad nije igrač sa 20+ poena u rukama, i to je priča koja zaslužuje dublju analizu.

Tražilo se i opipavalo tržište, pa je tako usred sezone doveden još jedan igrač, preko potrebni centar Noko kao ispomoć Kuzmiću, ili je zapravo Kuzmić postao "bekap" bivšem centru Albe. To je sada teško reći pošto ni jedan, ni drugi nisu ubedili nikoga da mogu biti ozbiljna snaga u reketu kada krenu bitke za trofej.

Previše je, dakle, bilo lutanja, menjanja, tumbanja, turbulencija, uspona i padova, zapravo više padova, jako loših odluka od vrha menadžmenta do struke, a rezultat toga je 17. pozicija u Evroligi.

Naravno, bilo je povreda, zaraženih u čitavoj sezoni, pa se i taj faktor može donekle uzeti kao opravdanje za loše rezultate.

Takođe, tek sada se vidi i faktor Zvezdine publike i koliko je krcat Pionir "šesti igrač" crveno-belih, zahvaljujući kome su dobili mnoge utakmice koje se "lome" u neizvesnim završnicama. Sve takve utakmice crveno-beli su ove sezone pred praznim tribinama izgubili. Nema sumnje da bi s publikom broj pobeda bio znatno veći.

Šta dalje i kako do ABA trona pored Budućnosti, Cedevita Olimpije?

Ako je išta dobro po Zvezdinu sezonu u Evroligi - to je da je ona završena. Nema više putovanja, iskakanja iz autobusa u avion i tao ukrug. Sada igrači i Radonjić konačno mogu da usmere sav svoj fokus, energiju i sve svoje resurse ka onome što je najbitnije za klub - napad na ABA tron.

Međutim, žele ga i drugi, i to jako, a osim toga imaju i adute koji su možda i jači od Zvezdinih u ovom trenutku. Budućnost deluje izuzetno jako, još jače sa Milojevićem na klupi, Cedevita Olimpija je pokazala da vredi i da ima potencijal, kao i Igokea koja čeka iz prikrajka. Na kraju krajeva, tim iz Republike Srpske je deklasirao Zvezdu na Radonjićevom debiju i može svakome pomrsiti račune.

Zvezda i dalje ima snage da se pobije za titulu, ali usled svih problema koji je prate mora razmišljati i o "planu B" - šta ako ne uzme ABA ligu.

Zabrinjavajuće je po crveno-bele u tom smislu što će se i za narednu sezonu, kao što je bila i ova, desiti "restart" sastava, jer će većina igrača izaći iz ugovora, a nema pravih mlađih da nastave, da iskoče u prvi plan (što je isto priča za sebe). Malo su Uskoković i Radanov. Otići će Lojd, Kuzmić, Hol (iako ima ugovor još godinu dana), Dobrić i Davidovac će verovatno preispitati ponude...

Mnogo toga će zavisiti i od odluke Evrolige koja će dodeliti dve pozivnice za sigurne dve godine učešća, pa ako jedna bude uručena Zvezdi, može to delovati kao spas iz ove situacije. Ali, u klubu se ne smeju zavaravati. Sa pozivnicom ili bez nje, mora se napraviti veliki zaokret u politici pa makar se i ne igrala Evroliga dve-tri sezone.

Jedino spasonosno i jedino zdravo, održivo i dugoročnije rešenje je okupiti kvalitetan domaći kadar, mlade, poluiskusne i iskusne igrače, uz tek ponekog stranca - ali samo onog koji pravi razliku.

Možda i fiks dana bi trebalo da bude kec na Zenit protiv Makabija u 19.00 u poslednjem kolu Evrolige.  Ruski tim ima otvorena vrata četvrtfinala ako slavi danas, i u zaostalom meču protiv Panatinaikosa, a kvota na keca je 1,20. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Zenit - Makabi.

(Telegraf.rs)