Od Džikića do Matovića: Kako je u Partizanu ponovo sve uspelo da se „resetuje“ i vrati na nulu?

Crno-beli su konstantno tražili način da se domognu Evrolige, a ove sezone su čini se nikada dalji od nje

Delovalo je da ne može gore od sezone kada je Partizan sa skorom 12-14 završio sezonu ABA lige na relativno dobrom petom mestu na tabeli, iako je bio miljama udaljen od borbe za plej-of. Na klupi se posle odlaska Petra Božića našao Aleksandar Džikić, koji je imao ne tako lak zadatak da crno-bele postavi na noge i od njih ponovo napravi klub koji će se takmičiti u Evroligi.

Međutim, teče već šesta godina od tog momenta, a Partizan još nije dobio priliku da se takmiči sa najboljima. Ruku na srce, ne znamo šta bi bilo da nije došlo do prekida prošle sezone u kojoj su se crno-beli našli u četvrtfinalu Evrokupa i zauzimali prvo mesto u ABA ligi.

Preporučujemo

Bilo kako bilo, Džikić je u prvoj i jedinoj sezoni koju je celu proveo na klupu Partizana uspeo da odvede klub u plej-of ABA lige. Crno-beli su tada morali da se nadmeću i u FIBA Ligi šampiona, pošto nisu dobili poziv da se takmiče u Evrokupu. Rezultat – ispadanje od PAOK-a već na prvom koraku u razigravanju na međunarodnoj sceni i neuspeh protiv Cedevite u polufinalu regionalnog takmičenja. Sve u svemu, još jedna sezona u nizu za zaborav.

Već sledeće takmičarske godine došlo je do velikih rezova u upravljačkoj garnituri. Nikola Peković više nije bio predsednik, već je tu ulogu preuzeo sadašnji glavni čovek, Ostoja Mijailović. Partizan je ponovo brljao, tražio sebe, promenio Miroslava Nikolića i Nenada Čanka na klupi i na kraju propustio plej-of regionalnog takmičenja sa skorom 11-11, te novim, petim mestom. O Evrokupu da ne pričamo, crno-beli su tada imali samo jednu pobedu na deset utakmica.

Nije se ni Nenad Čanak nešto preterano dugo zadržao na klupi. Već na početku naredne sezone, posle manje od mesec dana otišao je iz kluba, a na njegovo mesto došao je dobro poznati Andrea Trinkijeri. I Partizan je u neku ruku „procvetao“ pod upravljačkom palicom Italijana, pošto je po prvi put od početka decenije ličio na organizovan sastav, spreman da napadne i finale ABA lige.

Samo pet poraza je Partizan imao sa Trinkijerijem do kraja regularnog dela sezone regionalnog takmičenja te 2018/19. i to nakon što mu je Čanak u amanet ostavio skor 2-3. Međutim, u velikom dvoboju sa Crvenom zvezdom, crno-beli su ipak potučeni u trećoj utakmici i opet su morali da se zadovolje učešćem u Evrokupu.

I onda ta čuvena „kovid-sezona“. Partizan je posle toliko godina zaseo na čelo ABA lige, u Evrokupu je imao najbolji skor posle druge faze takmičenja i mogao je da bude domaćin sve do samog kraja, osvojio je Superkup ABA lige i Kup Radivoja Koraća. Dakle, apsolutno sve je išlo baš kako treba do iznenadnog prekida. Ispostaviće se da Trinkijeri posle toga više nije želeo da ostane na klupi i sve je počelo da se ruši kao kula od karata.

Tako smo došli do ove sezone, koja još teče, a oko koje ne treba trošiti previše reči, pošto preti da bude najgora u ABA ligi još od kako se Partizan u njoj nadmeće. Tokom sutrašnjeg dana ćemo saznati da li su crno-beli završili svoj pohod i u Evrokupu, nakon čega ćemo moći da damo i ocenu da li je ovo i definitivno najslabija takmičarska godina beogradskog kluba u ovom milenijumu. Za prolazak dalje biće potrebno malo čudo.

Kada se sve podvuče, Partizan je za ovih šest godina promenio ukupno šest trenera na klupi, pa će Aleksandar Matović biti sedmi koji će pokušati da podigne crno-bele na prave noge. Ne bi se ove trenerske vrteške postideli ni neki klubovi iz Linglong Superlige Srbije, koja je nekako postala sinonim za smenu stručnjaka. Ipak nismo navikli da to gledamo u tolikoj meri na košarkaškim terenima.

Stoga, postavlja se adekvatno pitanje – da li je Partizan mogao da predupredi i da na bolji način isplanira prvu sezonu nakon prekida zbog pandemije koronavirusa i kako je moguće da su igrači koji su prošle godine bili okosnica, donosili silne pobede i radost navijačima crno-belih, ove toliko „potonuli“ da prosto nije moguće prepoznati da li je reč o istim košarkašima?

Sve glasnije se pominje da bi do kraja ove sezone bilo poželjno „forsirati“ mlade i talentovane igrače, kakve Partizan sigurno ima u svojim redovima. Sašo Filipovski je to i činio na meču sa Cibonom u Beogradu, a zaista se pokazalo da Uroš Trifunović i Nikola Radovanović pre svega imaju veliki talenat u sebi. Biće potrebno da neko sve to kanališe i ako u tome uspe, beogradski klub zaista može da očekuje neke bolje dane u godini koja predstoji.

A do tada, treba završiti ovu, već sada turobnu sezonu... Navijači Partizana složiće se da njoj kao da nema kraja. Ali, iz svega treba izvući najbolje, pa čak i iz ove nimalo prijatne situacije za klub.

(Telegraf.rs)