Dovoljan je i jedan stranac: Zvezda pokazala da sa domaćim košarkašima može da se igra u Evroligi?

Da li će Dejan Radonjić zadržati sličnu filozofiju za narednu sezonu?

Košarkaši Crvene zvezde su sinoć tesno poraženi protiv Zenita iz Sankt Peterburga (75:76) u okviru Evrolige. Moglo je biti drugačije, samo da je lopta „poslušala“ Džordana Lojda i prošla kroz obruč na pet sekundi do kraja utakmice. Bilo bi to jedno od većih iznenađenja ove sezone u elitnom takmičenju, a evo i zbog čega.

Naime, upravo je Džordan Lojd bio jedini strani igrač sinoć u sastavu crveno-belih. Ruku na srce, on jeste bio najefikasniji u timu Dejana Radonjića, pošto je meč okončao sa 21 poenom uz četiri skoka i tri asistencije, ali nekako uvek ostaje otvoreno to pitanje – kako su to srpski košarkaši uspeli umalo da naprave pravu senzaciju?

Preporučujemo

Jer pored Lojda, još tačno osam srpskih igrača koliko ih je bilo u rosteru, odigralo je srčano i želelo da pokaže i da dokaže da zaslužuje dres Crvene zvezde. Prednjačio je tu Dobrić sa 13 poena i jednim skokom, ali su i ostali imali sasvim solidan učinak. Zamalo i dovoljan da se na pleća obori kandidat za plasman u plej-of Evrolige.

Nekako godinama „kukamo“ kako nemamo domaće igrače, kako se plašimo za budućnost srpske košarke i kako u domaće i regionalno prvenstvo dovlačimo previše stranih košarkaša. A istina je da baš ti srpski igrači zaslužuju šansu i da im se priđe na drugačiji način, kao što je to Dejan Radonjić učinio u odsustvu čitave strane artiljerije tokom prethodne dve nedelje na Kupu Radivoja Koraća, meču protiv Borca u ABA ligi i sinoćnjem porazu u Evroligi od Zenita.

Ako treba nekog izdvojiti iz čitave mase, onda bi to vrlo lako mogao da bude i Aleksa Uskoković. Mladi plejmejker otišao je u Novi Sad kao faktički jedini plejmejker u čitavom timu, preuzeo je odgovornost na sebe i faktički je dao neke prelomne poene u mečevima sa Partizanom u polufinalu, odnosno Megom u finalu. Zablistao je posle dužeg vremena i Ognjen Dobrić, koji je očigledno namestio ruku i ponovo pogađa trojke u serijama.

Vredi dodati da su svoju ulogu maksimalno dobro iskoristili i Marko Jagodić-Kurdiža i Dejan Davidovac. Obojica su postala znatno čvršća u odbrani, a u napadu su počeli da iznalaze znatno lakša rešenja i da na taj način dolaze do poena. Stoga je prvopomenuti Jagodić-Kuridža došao i do titule najkorisnijeg na turniru u Novom Sadu.

I dok se svi ostali strani košarkaši polako, ali sigurno oporavljaju i uskoro će se vratiti u trenažni proces, a potom i takmičarski ritam, uvek će ostati otvoreno i zanimljivo pitanje – da li Crvena zvezda sa jednim ili dva stranca može da se nada boljoj budućnosti? Da li je to način da se klub možda naredne sezone vrati u gornji dom Evrolige?

Hemija je neupitno tu, a na Dejanu Radonjiću je da odluči...

(Telegraf.rs)