Dan kada je košarka u svetu stala: Njegovo "leteće visočanstvo" je reklo zbogom

Pre 27 godina navijači Čikaga širom sveta su ostali u suzama

Majkl Džordan, po mnogima najbolji košarkaš sveta svih vremena, na današnji dan 6. oktobra 1993. izgovorio je čuvene reči da odlazi u penziju.

Imao je tada 30 godina i osvojio je sve što se moglo osvojiti Olimpijske igre sa Drim timom, tri titule sa Bulsima, tri titule MVP-ija NBA lige, tri MVP titule finala.

Preporučujemo

Prosek poena u karijeri bio mu je 32,3 poena po meču, biran je u ofanzivnu najbolju petorku, ali i najbolju odbrambenu petoruku lige.

Više nije imao šta i kome da dokazuje, ali još jedan događaj je uticao na odluku - smrt oca.

U julu 1993. godine, nakon što su Bulsi osvojili treći uzastopni prsten, dvojica tinejdžera ubili su Džordanovog oca, koji je spavao u kolima kraj puta. Nedugo posle toga, u oktobru te godine, košarkaš je objavio da nema više želju i strast da se bavi košarkom, te da se povlači.

Malo je reći da je javnost bila šokirana, a još veće iznenađenje privukla je vest iz februara iduće godine, da je Džordan potpisao ugovor s MLB ekipom Čikag Vajtsoks, čiji je vlasnik Džeri Reinzdorf, koji je vlasnik i Bulsa. Nakon početnih treninga, Džordan je prebačen u filijalu Birmingem Barons, koja se takmičila u nižem rangu takmičenja. Džordan se za bejzbol odlučio zbog oca, koji je rekao da bi voleo da ga vidi u tom sportu, a Bulsi su povukli njegov broj 23.

- Jedna od stvari koje me je otac uvek učio, je da negativne stvari u životu moraš pretvoriti u pozitivne. Stoga sam njegovu smrt pokušao usmeriti u nešto pozitivno, rekao je Majkl.

Dok je Džordan beležio solidne rezultate s Baronsima, Bulsi su se mučili bez prve zvezde tima, te porazom od Niksa u polufinalu konferencije okončali sezonu.

Pred kraj regularne sezone Džordan se našao na doručku s tadašnjim igračem Bulsa Bi Džej Armstrongom. Dok su jeli palačinke u jednom restoranu, Armstrong mu je rekao da navrati na trening da vidi bivše saigrače, što je ovaj prihvatio. Nakon prvog, došao je na drugi, a uskoro je stigla objava da se vraća košarci, a Džordan je umesto broja 23 nosio 45, koji mu je bio ispisan i na dresu bejzbol ekipe.

Armstrong nije bio u timu koji je od 1996. do 1998. godine osvojila još tri tutule, ali indirektno ima velike zasluge za to.

- Nikad nisam razmišljao o tome na taj način. Želeo sam samo da mu budem dobar prijatelj i video sam nešto u njemu. On nije samo voleo košarku, on je obožavao. Takav je bio tip. Ja sam iz poštovanja prema košarci samo želeo da budem dobar prijatelj -prepričao je za "AP" Armstrong.

(Telegraf.rs)