Od čišćenja kontejnera do najboljeg rukija NBA lige, a onda je sa 26 godina čuo strašnu istinu!

Život ponekad donese one najveće radosti, ali često i tuge

NBA liga je puna životnih priča igrača koji su bukvalno sa ulice uspeli da se nametnu i posatnu lider u najjačoj ligi na svetu.

Jednu takvu priču donosi nam portal ostataksveta.com o igraču Potland Treilblejzersa Brendonu Roju.

Preporučujemo

Roj je stigao u Ligu baš te sezone konkretno na draftu 2006. godine. Ta draft klasa je bila jedna od najlošijih u istoriji. Prvi pik je bio italijan Andrea Barnjani, iza njega je Oldridž, dok je treći izbor bio Adam Morison, nekadašnji član Bobketsa i Crvene zvezde.

Lučki radnik u Sijetlu

Za razliku od mnogih draftova pre, Blejzersi su ovoga puta odradili fantastičan posao. Menjali su svog 4. pika i Tajrusa Tomasa za Oldridža, dok su 6. pikom uzeli Brandona Roja sa Univerziteta Vašington Stejt.

Put Brandona Roja do NBA Lige je bio sve samo ne lagan. Prvi ogroman izazov je imao već pri upisu na fakultet. Imao je košarkašku stipendiju za Vašington Stejta, ali trebalo mu je čak 4 puta da položi SAT (prijemni test) kako bi se mogao upisati.

Roj je poput svog brata imao poteškoća u učenju, te iako je sve mogao naučiti i savladati trebalo mu je puno više vremena nego prosečnom učeniku.

To mu je stvaralo velike probleme u školi, ali upornošću je uspeo položiti potrebne ispite te na kraju upisati fakultet. Da nije uspeo možda bi još uvek bio u rodnom Sijetlu na dokovima gde je radio kao lučki radnik, a bio je zadužen za čišćenje kontejnera.

Roj se sada napokon mogao posvetiti košarci. Lagano je krenuo njegov uspon, a tokom svoje NCAA karijere nominovan je bio za sve najveće individualne nagrade za svoju školu, koju je vodio do dva nastupa na "martovskom ludilu" i Svit 16. Odradio je sve četiri godine, iako je prvotno trebao biti samo 3, ali se u posledni trenutak predomislio.

Kolena nisu izdržana napore

Brandon Roj je lagano pokupio nagradu za Rukija godine. Pokupio je 126 od mogućih 127 glasova iako je odigrao samo 57 utakmica u prvoj sezoni. Samo je Juing odigrao manje i uzeo  nagradu.

Već u svojoj prvoj sezoni postao je druga napadačka opcija Blejzersaa, iza Zeka Randolfa. Isto tako, već u prvoj sezoni počeli su njegovi problemi s kolenima. Odmah je bila potrebna manja operacija kako bi se koleno očistilo, te Roj nije mogao odigrao kompletnu sezonu.

Do kraja svoje karijere nije uspio odigrati niti jednu kompletnu sezonu. Naredne dve je odigrao preko 70 utakmica, ali povrede nisu stale.

Druga sezona mu je donela Ol Star nastup, ali i povredu zgloba tik pred taj vikend. Naredne sezone je morao na standardnu operaciju kolena. Vrlo brzo Roj je dobio vest od koje se gotovo svaki sportista užasava.

Sa 26 godina praktično je bio primoran prekinuti karijeru. Njegovim kolenima nije bilo spasa. Savetovao se sa nekoliko specijalista, svi su bili saglasni, Rojeva kolena nisu nikako mogla izdržati napore NBA lige, tako da je nakon 3 sezone ostao bez kolena. Prognoze su bili izuzetno crne, ostalo mu je maksimalno sezona dve igranja, a nakon toga prislina penzija.

Karijeru je mogao produžiti koristeći sada već široko poznat “load managment” što je donelo 65 utakmica naredne sezone, ali već je sezonu posle odigrao samo 21 utakmicu.

Penzionisao se krajem te sezone, pokušao se vratiti u Minesoti u sezoni 2012/13 ali nije išlo. Povrede su uzele još jednu karijeru, s tim da Roj nikada nije kidao ligamente niti meniskus.

Njegovi problemi s kolenima su bili malo drugačije prirode

Najbolje poređenje Brendona Roja je da je Tim Dakan u telu beka. Radio je sve stvari na terenu “s glavom”, retko kada je koristio svoj atleticizam.

Igrao je izuzetno pametnu košarku, bio je strašno čvrst, sjajan rad nogu, ulaz s obe ruke i dobar šut. Kao što je i Kobe rekao igrač bez mane u igri. Osim kolena.

Da nije bilo povreda, vrlo lako bi bio igrač za 25+ poena u proseku, te strašna napast u plej ofu. Ovako, možemo samo zamišljati šta bi bilo, kad bi bilo

(Telegraf.rs/Izvor: ostataksveta)