Srpska košarka srlja u propast: Zvezda i Partizan i ovog leta imaju pogubnu taktiku za naše talente

Amerikanci su ovog leta prioritet sa obe strane, za domaći kadar je opet rezervisana sporedna uloga

Lendri Noko, Džordan Lojd, Kori Volden, Lengston Hol, Kodi Miler Mekintajer, Trej Dreksler - da, zvuče vam poznato ova imena.

Partizan i Zvezda iz sezone u sezonu sve više liče na solidan razvojni NBA tim, gaze po principima koji bi trebalo da ih čine najvećim rasadnicima talenata i vrhunskim reprezentima srpske košarke.

Preporučujemo

Potpuno su zanemarili i zapostavili produkciju domaćih igrača umesto kojih se prostor daje skupocenim strancima, uglavnom Amerikancima, koji dugi niz godina vode glavnu reč u srpskoj košarci.

I ova sezona je, sudeći po imenima sa početka teksta, a ni to nije konačan spisak, potvrdila jasno opredeljenje naših najvećih klubova: stranci će do daljeg biti udarne pesnice Zvezde i Partizana u čijim redovima dugo već nemamo priliku da vidimo loptu "duže u rukama" talentovanih srpskih igrača.

Domaći igrači su u Zvezdi i Partizanu postali epizodisti, uz čast izuzecima.

Kad smo poslednji put doživeli da srpski igrač domaćeg kluba u evro takmičenju vezuje utakmice sa 25+ poena? To se ne dešava ni u tragovima poslednjih godina. Takav potencijal u rukama je imao Bogdan Bogdanović u srećna vremena Partizana kada su crno-beli više brinuli o razvoju podmlatka, pre nego što su se i oni dominantnije fokusirali na rezultat "preko noći" uz najveću pomoć stranih igrača.

Zvezda je, recimo, u svojoj povratničkoj evroligaškoj sezoni nakon dugog posta u rosteru imala tek trojicu Amerikanaca (Šilb, Dženkins i Nelson) i Jaku Blažiča, dok su ostatak tima činili solidni i vrlo dobri domaći košarkaši sa značajnom ulogom.

Vremenom je odnos stranaca i domaćih imena počeo da se balansira, pa smo u protekloj takmičarskoj godini imali jedinstvenu priliku da vidimo ono što malo koji navijač bilo kog srpskog kluba želi da vidi - komplet stranu petorku jednog našeg kluba.

To je danas slika i prilika, i realnost u "Zemlji košarke".

Zvezdin argument na konstataciju iz prethodnih redova je filijala FMP odakle se regrutuju potencijalni nosioci igre ekipe sa Malog Kalemegdana. Dobri primeri, ali retki, su Marko Gudurić, Ognjen Dobrić, Dejan Davidovac i Boriša Simanić koji su uspeli da se izbore za svoje mesto pod suncem pod navalom plejade stranaca svake godine.

Međutim nema baze, nema kontinuiteta u plasiranju talenata, i ono najvažnije, nema strpljenja da se neki novi košarkaški "vunderkind" baci u evroligašku vatru. Sve dok bude tako, teško možemo očekivati da domaći igrači preuzmu primat i važnije uloge.

Zvezdini uspesi poslednjih godina doveli su do toga da najveći rival Partizan, nemajući kud, krene u napad na Evroligu i ABA trofej u pokušaju da svrgne sa trona šampiona.

Kako - kupovinom stranaca.

Proces i stvaranje igrača nije ono čime se rukovode u taboru crno-belih, to je sekundarna stavka u razvoju igračkog kadra, već je fokus stavljen na investiranje u formirane internacionalce.

Prethodna sezona u kojoj je Trinkijeri dobijao uglavnom sve što je poželeo sa pijace, čak se i mogla pokazati rezultatski uspešnom da nije bilo prekida usled pandemije, ali nemaju crno-beli mnogo razloga za optimizam jer su upravo lideri tima, baš Trinkijeri, za njim i Volden, lako razbili koncepciju odlukom da više ne budu deo ekipe.

Šta je ostalo Partizanu?

Jaramaz, Zagorac, Trifunović kao zvezda u usponu i novajlija Nemanja Dangubić, upitni statusi Veličkovića, Birčevića i Gordića (još jedan stranac) i ponovo najveće pitanje: gde je podmadak na kojem je počivao klub kroz svoju istoriju?

Čak se pominje i da će se i podmladak pojačati Amerikancem, jer je navodno Jasu Vorku planiran kao pojačanje, koje će se "kaliti" Mladosti, filijali crno-belih. Sličnu taktiku imala je prošle godine i Zvezdina filijala, kada je na poziciju plejmejkera doveden Turčin Okuben Ulubaj.

U neka slavna vremena, srpska košarka je proizvodila Đorđeviće, Teodosiće, Bogdanoviće, Jokiće... sa ovakvom politikom, pitanje je koliko će najveći talenti dobiti prostora da se razviju i pokažu pun potencijal, a to će najviše osetiti i reprezentacija.

(M. B.)