Počinje rat u Jugoslaviji, a Toni Kukoč igra svoj poslednji meč u Beogradu i dobija ovacije publike

Bila je to poslednja utakmica košarkaške sezone zemlje koja se raspadala po svim granicama

Foto: MN Press

Bio je 28. april ratne 1991. Pale su i prve žrtve u tadašnjoj Jugoslaviji, a svima, čak i onima najoptimističnijima, jasno je bilo da se sprema krvavi rat i da je poslednja, treća utakmica plej ofa za prvaka Jugoslavija poslednja košarkaška utakmica lige umiruće države.

Nikad jači Partizan nije imao šanse protiv Kukoča

Partizan je te sezone bio strašan. Žarko Paspalj, Predrag Danilović, Sale Đorđević, Ivo Nakić, Miroslav Pecarski… Ta će ekipa bez Paspalja iduće godine 1992. osvojiti titulu prvaka Europe, ali protiv Splićana tada nije imala šanse, iako su i oni kao aktuelni prvaci Evrope ostali bez Dina Rađe, Duška Ivanovia i Gorana Sobina, ključnih igrači i nositelja iskustva.

U Barselonu je otišao i trofejni trener Boža Maljković. Toni je ostao praktično sam. Bilo je dovoljno. Partizan u finalnoj seriji nije imao nikakve šanse, a ta treća, poslednja utakmica u Hali Sportova na Novom Beogradu samo je bila demonstracija neverovatne košarkaške moći i genijalnosti Tonija Kukoča.

-  Bila je to poslednja utakmica finala plaj ofa prvenstva Jugoslavije koje smo igrali protiv Partizana. Par minuta pre kraja vodili smo dvadesetak razlike i trener Željko Pavličević me izvadio iz igre.

- Bio je to jedan od najposebnijih trenutaka u mojoj karijeri. Beogradska publika se na neki način oprostila od mene i od moje košarke -, rekao je Toni Kukoč tokom intervjua na SK-u kad je evocirao jedan od najčuvenijih trenutaka u istoriji jugoslovenske košarke i vlastite karijere.

Međutim, još rat u Jugoslaviji nije ugasio košarku sve do septembra, a prethodno je u junu košarkaška reprezentacija Jugoslavije osvojila zlato na EP u Rimu.

(Telegraf.rs)