Kako je nastalo Žoc pivo i zašto je Obradović plakao u Čačku: Tragedija je ojačala Željka, on je bog

Čačak, košarka, rokenrol - sve to stalo je u dirljiv razgovor sa domaćinom Žoc kafea, koji je velikom prijatelju i najvećem treneru posvetio i pivo

Kada kažete Čačak, vrlo često pomislite automatski na Željka Obradovića, koji je ime grada proslavio širom sveta. Tu je i neizostavan i Borac, koji je iznedrio brojne legende košarkaškog sporta, ali je i rokenrol jedna od aluzija na grad na Zapadnoj Moravi. A kada su košarka i rokenrol u pitanju, gradska legenda, Dragan Albić Biska, najpozvaniji je da o ovim temama priča. To je Biska učinio za Telegraf, kao domaćin kafea "Žoc", koji je nedavno plasirao i pivo "Žoc", sa specijalnom porukom u Željkovu čast.

Preporučujemo

- Ni više od 40 titula, osvojenih širom Evrope i sveta, nije prekinulo iskreno drugarstvo iz mladosti. Željko zna da ima svoju ekipu, na čiju se čvrstu odbranu može osloniti u svim životnim izazovima. Baš ta ekipa, dodeljuje mu još jednu, titulu pravog prijateljstva. Tako je i ovo pivo, njemu na čast, a gostima ŽOC kafea, na uživanje. Živeli!!!

To je poruka na flaši Žoc piva koja šalje poruku i da se ne može pronaći nigde drugde, osim u ulici Miloša Obilića u Čačku, u lokalu koji se ne može promašiti - zastave svih Željkovih klubova na ulazu su jasna signalizacija gde ste se uputili.

Domaćinski, širokog osmeha, dobrog raspoloženja i uz nalet emocija, Biska je "premotao" sećanja na Čačak u doba kada je Željko harao parketom, ali i kada je na taj parket postavljana bina za istorijske nastupe grupe Smak. Upravo je Biska zaslužan za osnivanje benda sa kojim Šumadija peva o sreći, veliki je prijatelj najvećeg gitariste i najvećeg trenera, sa čime možda više niko ne može da se pohvali. Zato je i razgovor bio košarkaško-rokenrol priča, u kojoj se ipak počelo sa prvenstvenim povodom, pivom koje je razgalilo Željka.

Kako je nastalo Žoc pivo i koliko se Željko Obradović oduševio kad ga je probao

- Dobili smo ponudu jedne privatne pivare, nije nam palo na pamet, ali je tu bio jedan dečko koji je kum imena kafića i imena piva. To smo prihvatili oberučke, stupili u kontakt, nadam se da će ovo pivo da se proširi po celom svetu. Zaslužio je Željko to. Oduševio se! Pošto je kafanski čovek i veliki moj prijatelj. Super, oduševljen je.

Skoro je Željko došao u Čačak, kako je reagovao?

- Gledaj ovo, razišli smo se, ja ovde, on tamo, nije bitno. Ali dirljivo je bilo, majke mi. Vratilo ga je u neko vreme, pre 30-40 godina, baš smo bili opušteni. A pivo, oduševio se, pošto je veliki ljubitelj piva i ostalih tako nekih derivata - kroz smeh će Biska, koji takođe ima košarkašku prošlost.

- Što se tiče košarke, trenirao sam od pionira, bilo je otvoreno igralište i mnoge sam generacije ispratio. Bio sam veliki talenat, što govori ovo ovde što piše - pokazao nam je Biska i uramljeni tekst o duelima sa Draganom Kićanovićem.

- Imam mnogo drugova košarkaša, baš mnogo, od Splita do Zagreba, drugih gradova bivše Jugoslavije, ali sam emotivno vezan za moj Partizan zbog drugara koji su listom išli u Partizan. Ja sam jedan specifičan tip, navijam za Zvezdu u fudbalu, a za Partizan u košarci, iz tog razloga, i bio sam 16 godina vođa navijača ovde. Za mene su Čačak i Zadar najjači što se tiče publike u bivšoj Jugoslaviji. Sve se to pojavilo posle, Zvezda i Partizan i njhove frakcije, ali smo mi bili najjači, na utakmicama po Beogradu i Zagrebu i svuda. Čačak je bio najjači.

Kako je došlo do upoznavanja i prijateljstva sa Željkom?

- Ja sam u to vreme bio vođa navijača i on je počeo da trenira, od pionira ga pratim i znam, veliki sam poznavalac stvarno, ko zna košarku... Da ne pričam, neću da se hvalim. Pratio sam ga i forsirao sam ga, mada je tu bilo boljih igrača. Ali nama je on tu bio nešto simpatičan, i tako. Putovali smo zajedno, vodio sam ga na kvalifikacije po Vojvodini, Hrvatskoj, svuda. Sve on to zna dobro i baš mi je drago.

- I pazi ovo, ovaj grad je malo čudan grad, ovo nije otvoren kafić da bi uzeli nešto od njega i iz interesa. Ne bih to radio u životu, mi smo ovo otvorili jer volimo i on je to zaslužio. Ne samo ovo, on je zaslužio mnogo više. Ali ovo je od nas, njegovih drugara, posebno od mene. I napravio sam mu strašan doček u Domu kulture posle evropske titule Panatinaikosa, da li mu je bila šesta ili sedma... Bilo je krcato, ja sam lično organizovao doček. Plakao je.

Čini se da Željko Obradović koristi svaku moguću priliku da dođe u Čačak?

- Sumnjao sam u to, ali me je ovaj put uverio da je zaista tako. Rekao je da ako ove godine ne potpiše ugovor, ovde će provoditi dosta vremena. I on je čovek opterećen, valja mu malo da se opusti.

Ime Željka Obradovića je samo po sebi brend, pa ne čudi veliko interesovanje za pivo na kom dominira citat: Ako igraš dobro u napadu, dobijaš utakmice, ali ako igraš dobru odbranu, osvajaš titule.

- Kako ne, on je ličnost broj 1, najbolji trener na svetu, nije se iskazao samo u NBA ligi, ali je imao poziva, i to dosta, ja to znam. Verovatno bi tamo ostavio trag, sigurno. Nema jače od ovog, Đoković i Željko Obradović, po meni. Dolazili su iz Kragujevca, Novog Sada, Beograda, Zrenjanina, i to je za ovo kratko vreme. Očekujem mnogo turista i to mi je on rekao isto. Iz Grčke, Turske, on je bog tamo, gde god je trenirao, on je bog.

Za sada, Žoc pivo se može naći samo u ovom kafeu.

- Samo ovde, mi smo ga maltene izmislili i ne može nigde više da se nađe. Samo u ovom kafiću, nas četvorica držimo lokal i mi smo ovo otvorili da imamo, da se družimo mi. I sad kako je ispalo, ispalo je odlično, zaslužio je to Željko. To je za njega sitnica, ali mnogo mu znači. Video sam ja to, jer on retko kad ide na neke manifestacije, a mi nismo nikad pravili otvaranje, jer on nije imao vremena zbog situacije sa koronom, pa je morao da bude 28 dana u karantinu, pa kada je to prošlo,  jedva je dočekao da dođe ovde. I to je toliko veselo bilo da... Napravili smo tri vatrometa, on nije verovao, tri! Bilo je super, bio je oduševljen.

Najteže suze Željka Obradovića posle tragičnog događaja krajem osamdesetih

Šta vam je ostalo najviše urezano u pamćenje kao najupečatljivije iz prijateljstva sa Željkom?

- Bilo je momenata, ali nekih tragičnih, koji su se njemu izdešavali. On je jedini čovek na svetu koji je posle svega što mu se desilo slučajno... Verujem da je jedini koji je uspeo da se vrati sportu i napravi ovo što jeste. Reprezentativac i sve, neće da priča o tome... On je stvarno genije, plakao je, svi smo plakali sa njim zbog toga, mi drugari. To je ne daj Bože, slučajno je ispalo i svakom može da se desi. Svaka mu čast, znamo šta je napravio sve posle toga, on je bog što se tiče košarke i trenerskog posla.

Sve je bilo i može biti, jedino je Smak neponovljiv

Smak je čak 22 pesme posvetio Biski, a poznato je i da je Željko Obradović veliki obožavalac kragujevačkog benda. I danas, Biska sa velikom strašću govori o Točku, Kepi i ostalim članovima benda koji je 2015. poslednji put nastupio na Ušću.

- Rokenrol je grupa Smak, ja sam jedan od osnivača grupe Smak, meni su posvećene 22 pesme i to su sve moji drugovi, Točak mi je drug iz detinjstva baš. Imamo i Boru Čorbu, to mi je komšija i drug iz detinjstva, volim rokenrol mnogo, i košarku i sport. Postojao je i bend Biska iz Čačka, imam te plakate, svirali su sjajni muzičari, da ne nabrajam, pokojni Toda iz Kragujevca, koji je za mene bio u top 3 gitarista bivše Jugoslavije. On je poginuo kada je krenuo na more u Split i kada se voz prevrnuo. Barać je bio tu, svirao je bas gitaru i jedan je od osnivača Van Goga. Dobar bend bio, odličan.

Kako je došlo do prijateljstva sa Točkom?

- Sa Točkom sam drug iz detinjstva, generacija smo i družimo se od 12-13. godine. Kada je počeo malo da svira, otac mu je bio isto muzičar, svirao je tamburicu, pravio je točkove i bio je majstor, zato je i dobio nadimak Točak. Njegova kuća je muzej, ima veliki točak, to je stvarno muzej. Tada se videlo da ga je bog poslao ko zna odakle. On je genije. I tako smo se družili godinama, stvarali muziku kao deca. Bili smo sirotinja, muzičari, radnička deca, provodili smo dane i noći zajedno, nekad nisam znao za dan, samo za noć. U to vreme smo stvorili možda 100 pesama.

U prethodnoj deceniji, mlađe generacije su dobile priliku da čuju Smak uživo, Biski su posebno emotivni bili momenti sa prvog okupljanja posle duge pauze, u Areni. 

- Koncert u Areni je za mene bio pakao. Zaplakao sam se 20 puta, sigurno, ne samo ja, svi oko mene. To je bilo, Bože sačuvaj. Nezapamćeno za mene. Na Ušću sam bio na generalnoj probi veče pred koncert, vratio sam se u Čačak, razboleo se, nisam išao na koncert. Žao mi je jer je Borisu to bilo poslednje pevanje u životu, znao sam u kakvom je stanju bio i bilo mi je žalosno, bilo mi je mnogo teško. A Boris mi je drug izuzetan, sa njim imam hiljade slika. To je bio kafanski čovek, pravi. Nemam reči, i bio je vrhunski pevač. Bio sam i na Arsenalu, gde god su svirali, išlo se organizovano iz Čačka, mnogo ima ljubitelja Smaka ovde. Sve sam obišao sa Smakom, to je bila privilegija i ja sam maltene bio član benda.

Za kraj, Biska je opisao i najbolje rokenrol momente iz košarkaške hale u Čačku.

- Smak je svirao u Čačku, ali za mene, ono što je najjače, je kada je Atomsko sklonište sviralo ovde, sa pokojnim Serđom. Bijelo dugme... Bila su to druga vremena, tražila se karta više za svirku. Sada već nije to to, sad je malo "pink" i tako.

(B. Vinulović)