Direktor Partizana kovertirao igrača koji će biti junak F4, a kad su otvorili cedulju pisalo je...
Veliki vizionar je bio Dragan Kićanović tadašnji direktor Partizana, čovek koji je verovao u Željka Obradovića, pogodio je i koji će igrač briljirati
Trojkom Aleksandra Đorđevića košarkaši Partizana savladali su na današnji dan 16. aprila 1992. godine u Istanbulu Huventud rezultatom 71:70 i osvojili Kup šampiona. To je najveći uspeh srpske klupske košarke u istoriji.
Preporučujemo
Golman Liverpula još uvek dobija pretnje smrću zbog kikseva u finalu Lige šampiona!
Krivične prijave za Jovića i Ninkovića stigle u tužilaštvo, ali imaju i olakšavajuću okolnost
Popularni „Sale nacionale“ preuzeo je loptu ispod svog koša osam sekundi pre isteka vremena, pretrčao tri četvrtine terena i pored Tomasa Đofreze pogodio čudesnu trojku.
Ali, malo ko je verovao da crno-beli mogu do titule šampiona Evrope, gotovo niko, osim njih samih. To se osećalo na svakom koraku, to njihovo samopouzdanje, o čemu svedoči i priča o susretu na aerodromu sa tadašnjim generalnim sekretarom FIBA, sada pokojnim Borom Stankovićem.
Galerija fotografija sa finala plej-ofa 1992. između Partizana i Zvezde.
Susret je bio srdačan, Stanković je čestitao crno-belima ulazak na fajnal for, ali je tadašnji potpredsednik kluba Đorđe Čolović dobacio
- Ostavi neke čestitke i za posle finala - dobacio je Čolović koji je bio najveći optimista u redovima crno-belih po pitanju osvajnja titule.
Osim njega još jedan čovek je bio "vidovit" Dragan Kićanović, legenda kluba u to vreme Ministar Omladine i sporta u Vladi Srbije, ali i direktor Partizana. Najpre je doveo Željka Obradovića direktrno iz patika za trenera prvog tima, a onda je uradio novo čudo u Istanbulu.
On je čak otišao toliko daleko da je kovertirao ime igrača koji će biti otkrovenje turnira.
Kada je koverat otvoren posle finala na ceduljici koja je bila u njemu je pisalo - Mlađan Šilobad.
Mladi centar Partizana je tada imao 21 godinu, a u poufinalu se odlično nosio sa Darelom Doukinsom (211, 140 kg) snažnim centrom Olimpije iz Milana,
- Nije svejedno kad vidiš Doukinsa, ima malo straha. Očekivao sam da me Obradović pozove da uđem u igru i stalno sam mislio na to da ne ulazim u tuču sa Doukinsom, nego da igram košarku, da ga nadigram. Naravno, drugovi su mi pomogli maksimalno - rekao je Šilobad posle finala.
- Otišli smo na taj Fajnal for verujući da možemo nešto da uradimo. Zašto? Zato što su sve ekipe tamo bile iz naše grupe, sa svima smo već igrali i pobeđivali ih, osim Estudijantesa.
- Možda smo imali sreću što nismo igrali sa njima i u Istanbulu, jer nam nisu odgovarali, mada ko zna šta bi bilo da jesmo - rekao je svojevremeno Šilobad.
(D.S.)