Nole dobija mesto u Muzeju Dražena: Ovde se čuva i najtužniji papir o sudbini košarkaškog Mocarta

Velikana jugoslovenske košarke posebno ceni i naš Novak Đoković - otud i želja da se u Muzeju oda počast na poseban način

Muzej Dražena Petrovića, košarkaškog Mocarta, možda i najbolje svedoči o veličanstvenoj karijeri koja je prekinuta na tragičan način.

Preporučujemo

Za to je naročito zaslužna majka Biserka - najbolje zna koliko je Dražen uložio u svoj košarkaški, ali i životni put i obrazovanje, pa svaki kutak muzeja predstavlja precizan vremeplov i donosi putovanje od Šibenika preko Zagreba do Madrida, zatim i do Portlanda i Nju Džersija.

Biserka je ekipu Telegrafa dočekala uz jednu posebnu anegdotu koja govori i o druženju Vlade Divca i Dražena.

- Jednom su išli na pripreme, devojke su ga opsedale, slale su mu stalno i pisma, pa sam ga zamolila "sine, čuvaj mi Dražena tamo".

- Ali teta Biserka, kako ću ga ja čuvati kad sam ja mlađi od njega - odgovorio joj je Divac, kog je Biserka još jednom spomenula - Vlade i Dražen su naročito zaslužni što su se u NBA ligi otvorila vrata evropskim igračima i velikanima.

- Ja sam sve sačuvala o Draženu, pa nije bilo problema, jedini problem je prostor. U 15 godina, koliko je muzej dobio, šta su sve ljudi donosili... Moramo nekako sve postaviti, da spojimo u jednu celinu. Imamo stalnu postavu i hoćemo još jedan deo da posložimo da sve bude obuhvaćeno. To je u svetu jedini muzej koji je posvećen jednom čoveku i to treba naglašavati. Poređenje ne dolazi u obzir ni sa kim, osim sa Radivojem Koraćem, jer je njihova karijera prekinuta u najvećem usponu. Ali kad dođu iz svih krajeva sveta, deca, ostanu iznenađeni kada vide šta je sve uradio jedan čovek za svojih 29 godina.

Prvi deo Muzeja zauzimaju uspomene iz rodnog Šibenika.

- Tu je i prvi trofej koji je Dražen osvojio, baš u Splitu, Rato Tvrdić mu je uručio, bio je najbolji mladi kadet na ovim prostorima. Njega je najviše voleo. A jedna medalja je sa utakmice Bosna - Šibenka, kada je prvenstvo oduzeto, a Šibenka je već proslavila titulu. Onda je poništeno za zelenim stolom da Bosna bude prvak, ali Dražen tu medalju nikada nije vratio. Te dve stvari smo odvojili, sve ostale medalje iz Šibenika su u Šibeniku u muzeju. Sačuvali smo identitet, nismo istoriju iskrivili, nego smo napravili onako kako je bilo.

Sudbina se surovo poigrala sa Draženom, o čemu posebno govori jedan dokument koji je izložen.

- Vrlo je interesantna i Draženova iskaznica, to uvek pričam, a niko mi nije verovao, dan kad je njeno vreme isteklo, on je tog dana nastradao. U Šibeniku je izdata 7. 6. 1983, rok trajanja je 10 godina. Istog dana posle 10 godina je nastradao u saobraćajnoj nesreći.

Od prve lopte, Dražen se nikada nije odvajao.

- Lopta je posebno značajna jer je imao pet i po godina kada mu stariji brat Aleksandar dao, i uvek je bila amajlija, uvek je bila u automobilu. Ja sam je jednom digla iz auta i on se tada na mene jedini put naljutio, šta ja diram njegovu loptu. To je ta lopta, vreme je malo istrošilo, ali je original i iz Šibenika. Tu su i figure koje su se radile po Draženovoj figuri, za najboljeg sportistu Dalmacije. On je rekao da dok on igra, niko je drugi neće dobiti. I tako je bilo, sedam puta zaredom je dobio to priznanje.

Spoljni zid Muzeja krase dresovi Stefa Karija, Majkla Džordana, Luke Dončića, Gorana Dragića... Pored toga, mnogi košarkaški velikani su obišli muzej, dok mnogi fanovi na svoj način odaju počast.

- Sa svih krajeva sveta dolaze, ne mogu sada reći, Majkl Džordan nije mogao da dođe i poslao je svoj dres, Kari je poslao dres iz finala, sada je već i Luka Dončić, Novicki, a bili su tu Sabonis, Marčuljonis... Prošle godine je u Paragvaju dobio sina i dao mu je ime Dražen. Nije Balkan, ali je Dražen poznat širom sveta, muzej je otišao globalno jer je porodica uložila trud. Htela sam da dobije dobre temelje, kad kuća ima dobre temelje, živi večno. To mi je bila zvezda vodilja, kad je jedan mladi život otišao fizički, ali je ostao da živi kroz svoje delo.

Jedan ljubitelj košarke sa afričkog kontinenta je rešio da tamo napravi svojevrsnu muzejsku postavku o Draženu, a sve je dobilo humanitarni karakter.

- Kada je Dražen 1989. godine igrao u Madridu, on je imao 10 godina i svaki članak o Draženu je skupljao. Sada je odrastao čovek i ima svoju decu, hteo je da to izloži na jedini način. To je u Melilji, španskoj koloniji. Otišli smo stariji sin i ja, stvarno je predivno, on je uporedio Dražena i Džordana, mi kao porodica smo napravili i donaciju za decu sa Daunovim sindromom u Africi. Dražen je uvek želeo da pomogne ljudima, novac ga nije zanimao. Ali je jako voleo da vas usreći ako nešto nije u redu tog dana. Mislim da je ta njegova strana jača od one sportske. Mnogi nisu mogli da ga upoznaju privatno, nego kroz sport. Španci su ga jako dobro upoznali, i kažu da je u sportu bio potpuno drugačiji čovek, privatno je bio miran i tih kao anđeo. Sport je bio druga priča, do krvi sa bratom bi igrao. Večni je pobednik bio, sa tim se rodio.

Muzeju slede i brojne inovacije.

- Htela bih deci pokazati kako je Dražen igrao, kroz ta svetla, i na tome sada radim kroz proširenje, da ta njegova figura igra košarku, da deca vide kako se sve može postići. On je sedam sati dnevno trenirao, a nikad školu nije zapustio. U dve godine je, kada je bio najveća zvezda, na Pravnom fakultetu sve stigao da položi. Nije hteo da dođe na ispit ako se nije spremio. Druga deca, kada bi dolazila na ispit, mislila su da bi se njemu poklanjalo jer je zvezda. Ne, on se baš zato dobro spremao jer je znao da je na udaru. Nije želeo poklon nikakav i na to ukazujemo deci ovde, Draženova je želja bila da se spremi i za život posle košarke.

Uz dresove Dončića, Džordana i Karija, uskoro bi mogao da se nađe i teniski izuzetak - Novak Đoković je svojim uspesima i podvizima to zaslužio, a kao obožavalac Dražena Petrovića, ima želju da mu oda počast na svoj način. Biserka nam je otkrila da je Nole obećao obilazak kada mu obaveze to dozvole, u međuvremenu poseban pečat daju i poruke iz NBA lige.

- Mi smo dobili pohvalu NBA lige da se ovde promoviše i NBA košarka. Zapravo, Dražen je živeo za to da ne promoviše samo sebe. Divac i on su prvi otišli sa ovih prostora i on je hteo da pokaže da evropska košarka može da se ravnopravno igra. To mi je drago, jer tek sada igrači iz Evrope imaju punu slobodu, dala im se lopta da rade i on bi presrećan bio da to vidi, on je promovisao evropsku košarku, a u njegovom muzeju se sada promoviše i NBA. Mi iz Muzeja šaljemo i čestitke, to smo učinili i sada kada je Đoković osvojio Australijan open. To nije fraza, mi to želimo i mi tako radimo. Sport je jedna porodica - zaključila je Biserka Petrović, a uskoro ćete na Telegrafu moći ekskluzivno da pogledate i deo postavke koja još nije izložena i tek će dobiti svoje mesto u Muzeju.

(B. Vinulović)