Bili su kao napušteni psi, a onda postali "loši momci" iz Beograda koji pobeđuju i idu na fajnal for

Nekadašnji centar Partizana, Aleks Marić, prisetio se najboljih trenutaka svoje karijere u crno-belom dresu

Prošlo je tačno deset godina od kako je KK Partizan ostvario najveći uspeh srpske košarke, plasmanom na fajnal for Evrolige 2010.

Bila je to turbulentna sezona, koja je počela dovođenjem malo poznatih igrača Boa Mekejleba i Aleksa Marića, ali se završila velikim uspehom odlaskom na F4 i osvajanjem ABA lige neverovatnim košem Dušana Kecmana u Zagrebu.

Preporučujemo

Deset godina je prošlo od 1. aprila 2010. kada je Marić predvodio Partizan pod obručima u četvrtfinalnoj seriji protiv Makabija (76:67) kada su iznenadili Evropu i prošli na završni turnir u Pariz.

- Na početku sezone osećali smo se kao napušteni psi koje su dopremili u isto sklonište pošto ih niko drugi nije hteo.

- Ubrzo smo postali evropski Detroit Pistonsi, loši momci iz Beograda. Nije nas bilo briga da li igramo protiv Barselone, Olimpijakosa, Makabija ili Panatinaikosa. Dobijali smo ih redom - ispričao je Marić za izraelsku Valu.

Saradnja sa Duškom Vujoševićem na početku nije bila laka ali je bila plodonosna.

- Na početku je bilo jako teško. Trebalo mi je mesec i po ili dva da shvatim šta je to što je on hteo od nas.

Ali, kada sam shvatio kakve su njegove metode rade i da istim čini sve oko sebe boljim, svi smo se zaljubili u njega i njegov rad, ujedinili smo se kao grupa. I dalje me prođu žmarci kada se setim finala sa Cibonom. Već smo bili poraženi.

- Bojan Bogdanović je postigao trojku iz ugla za pobedu i rezultat 74:72 na 0,6 sekundi pre kraja. Oni su slavili, a Dušan Kecman je iskoristio tu hrvatsku žurku, ispalio trojku sa više od tri četvrtine terena i koja nam je donela senzacionalnu pobedu - poručio je Marić, koji je posle Partizana igrao za Panatinaikos, Makabi, Galatasaraj, Lokomotivu Kubanj, Budućnost itd.

(Telegraf.rs)