U Crnu Goru puštaju samo državljane, ostale vraćaju: Košarkaš Mege čekao četiri sata na granici

Marko Simonović je zbog prestanka treninga i utakmica dobio dozvolu da se vrati u Kolašin

Košarkaš Marko Simonović izjavio je da mu je dolazak u Megu najbolji potez u karijeri i da je mnogo napredovao otkako je počeo da radi sa trenerom Dejanom Milojevićem.

Simonović je jedan je od igrača koji je obeležio ovogodišnje takmičenje u ABA ligi, došao do statusa trećeg najkorisnijeg igrača regionalne košarkaške lige (16,2 poena i 7,6 skokova po meču).

Simonović je trenutno u rodnom Kolašinu, gde čeka dalji razvoj situacije.

- Imali smo sastanak u klubu gde nam je rečeno da do daljnjeg neće biti treninga. U poslednji čas sam krenuo za Crnu Goru i posle četiri i po sata čekanja na granici sam uspeo da uđem u zemlju. Puštali su samo crnogorske državljane, ostale su vraćali nazad. Kontrole su bile detaljne, a ja sam morao da se javim doktorima. Iako nemam bilo kakvih simptoma, u obavezi sam da budem u karantinu 14 dana i toga se pridržavam", istakao je Simonović i otkrio i da je u kontaktu sa brojim prijateljima iz Italije, gde je situacija dramatična.

- Ne volim da govorim o sebi, već da se dokazujem na terenu. Da budem iskren, i do mene su doprli komentari da sam mnogo napredovao otkad sam počeo da radim sa Dejanom Milojevićem, o kome imam samo reči hvale.

Zadvoljan je dolaskom u Megu

- Od momenta kada sam došao u Megu ukazano mi je poverenje. Dobio sam veliku minutažu, prostor da se razvijam, a sa time je skočilo i moje samopouzdanje. Sa ove tačke gledišta, najbolji potez koji sam u karijeri napravio je bio dolazak u Megu - rekao je Simonović za klupski sajt.

Mladi centar, koji je iz Cedevita Olimpije stigao na dvogodišnju pozajmicu u Megu, objasnio šta je to to popravio od dolaska u tim Dejana Milojevića.

- U značajnoj meri sam unapredio svoj napadački potencijal i verujte mi, sve to je posledica rada sa Dejanom Milojevićem. Zahvalan sam mu na svemu čemu me je naučio. Igračka je legenda, posvećen je svom poslu veoma, pa zato i pravi izvanredne rezultate.

Momak rođen u Kolašinu istakao je da je košarku zavoleo uz stariju braću, a da mu je uzor bio Vlado Šćepanović.

- Imao sam priliku da ga upoznam u detinjstvu i zaista sam ga obožavao kao košarkaša. Dobio sam mnogo saveta od njega, a dva sam dobro zapamtio. Prvi je da treba da me zanima samo sport, a drugi je da mi ciljevi budu najveći mogući. Time se i danas rukovodim", kaže Simonović.

Mega se ove godine žestoko borila za opstanak, a status ABA lige još nije poznat usled problema sa koronavirusom, a ostalo je da se odigra poslednje kolo ligaškog dela.

- Pripremni period bio je fantastičan i ulivao je nadu da ćemo se boriti za gornji deo tabele. Na Bahamima smo sa Univerzitetom Teksas Tek, finalistom NCAA šampionata odigrali dve sjajne utakmice, jednu izgubili tesno, a drugu pobedili.

-Dobili smo Darušafaku, Karšijaku, AEK, ozbiljne ekipe. Ali naš najstariji igrač je Edin Atić rođen 1997. godine. Bili smo ubedljivo najmlađa ekipa i taj nedostatak iskustva nas je koštao mnogih utakmica. Dosta mečeva smo izgubili na jednu loptu. Ipak, dolazak Perija nas je stabilizovao, počeli smo mnogo bolje da igramo i uspeli smo da se spasimo poslednjeg mesta. Ali, kako smo igrali u drugom delu sezone mislim da smo zaslužili više".

O svojoj karijeri u budućnosti Simonović trenutno ne razmišlja, ali i ne krije ono o čemu mašta.

- Jedino što mogu da kažem da sam posle nekoliko dana pauze u utorak počeo da treniram po isntrukcijama našeg kondicionog trenera Marka Sekulića. Kako će se završiti ova sezona i da li će se košarka igrati teško je reći, ali ću se potruditi da budem spreman za svaki scenario.

- Ugovor o pozajmici sa Megom imam na još jednu godinu pa ćemo videti. A, ono što je moj san je da jednog dana zaigram u NBA ligi. Čuo sam da postoje priče oko mog drafta, ali videćemo. To je ono što bih najviše voleo, to bi bilo ostvarenje sna i ispunjenje cilja koji sam sebi postavio kad sam počeo da treniram.

- Za četiri godine koliko sam proveo u Italiji naučio sam jezik, stekao mnogo prijatelja i Italija mi je ostala u srcu. Činjenica je da je situacija u Italiji alarmantna, a ono što im ne ide u prilog je podatak da Italijani sada i paniče više nego što je potrebno. Javljaju mi da je vojska na ulicama, a ako izađu napolje mogu da dobiju robiju. Iskreno se nadam da će se sve uskoro završiti i da će se izbeći još teže posledice.

(Telegraf.rs)