Gde su šta rade sportisti koji su dobili srpski pasoš posle nekoliko meseci u zemlji?

Da li je dodeljivanje pasoša stranim sportistima samo birokratska stvar ili može da ugrozi srpski sport?

Naturalizovanje američkog košarkaša, člana Crvene zvezde, Kevina Pantera samo je nastavak sage deljenju pasoša stranim sportistima zarad rezultata.

Može čak biti da je Panter i rekorder u vremenu za dobijanje srpskog pasoša, jer je ipak posle samo dva meseca dobio našu putnu ispravu.

Ali, nije on ni prvi ni poslednji i mnogi pre njega su dobijali pasoše zbog sportske birokratije.

Doduše, Panter je igrački pokazao da je bitan faktor u timu Zvezde i karika koja može da predstavlja prevagu u osvajanju Kupa Koraća, tako da te stvari treba možda posmatrati i briokratski, jer on sigurno neće igrati za reprezentaciju Srbije, niti će ugrožavati nekog domaćeg igrača.

Srpska košarkaška liga dozvoljava samo četiri strana igrača

Naime, u srpskoj košarci dozvoljeno je da igraju četiri stranca i osam domaćih igrača, računajući tu i igrače iz regiona (Bosna, Makedonija, Slovenija Hrvatska, Crna Gora).

Međutim, kada klubovi poput Crvene zvezde i Partizana dovedu čak osam stranih igrača onda nastaje problem kad treba da se igra Kup Radivoja Koraća i domaća KLS Superliga.

U ABA, Evroligi i Evrokupu je dozvoljen neograničen broj i to ima poentu jer su to najjača takmičenja, ali kod nas je čudno s pobzirom na to da Kup i domaće prvenstvo nemaju značaja, sem prestiža i klupske istorije.

Pre Pantera, bilo je dosta naturalizovanih igrača u srpskom sportu, naviše u košarci, ali je bilo primera i u fudbalu.

I Pejdž naturalizovan pred Kup

KK Partizan je još prošle godine naturalizovao Pejdža, a sudeći po svemu moraće i ove sezone nekoga ukoliko se desi da Redži Reding može da igra, jer je bio povređen. Ako ne bude igrao onda crno-beli imaju četvoricu stranaca Mozlija, Voldena, Mekadua i Tomasa i mogu mirino da se spreme za Kup.

Takođe, Zvezda je pre Pantera naturalizovala Čarlsa Dženkinsa, De Markusa Nelsona i Dilana Enisa... takođe samo sa domaće prvenstvo i Kup Koraća. Ali, njih trojica su od početka sezone bili u srpskim klubovima (Enis u Megi) a Markus i Dženkins u Zvezdi, gde su igrali po dve, odnosno tri sezone.

- Osećam se odlično. Kada sam došao ovde potpisao sam dugogodišnji ugovor. Volim ovaj grad, ovu zemlju, oženio sam se ovde... Što da ne dobijem srpski pasoš?! Pokušavam da ne budem samo Kanađanin, već i Srbin- rekao je Enis, koji je otišao iz Zvezde na pola sezone u KLS Superligi.

Dilan Enis trenutno igra za Saragosu u koju je došao 2019. iz Monaka. De Markus Nelson je igrao u Bajernu do skoro, pa je dobio otkaz, a onda je našao angažman u Limožu. Dženkins je ove sezone u Zvezdi.

Fudbal je prvi počeo da naturalizuje

Što se tiče fudbala, FK Partizan je imao jedinog naturalizovanog fudbalera i to brazilca Klea. Fudbaler Partizana stekao je veliku popularnost u srpskoj javnosti dobrim igrama u redovima "crno-belih", a jedan je od najzaslužnijih za plasman crno-belih u Ligu šampiona 2010. godine.

Kleo je posle Partizana otišao u Kinu u Gvangžu Evergrande, pa u Kašivu na pozajmicu, pa je sledio Atletiko Paranaense, pa Gojas, Pa Kova de Piedade i prema dostupnim podacima sada je u klubu Kuindao Huanghai.

Srpski pasoš dodeljen je i fudbaleru Crvene zvezde Evandro Gebelu (2011. godine) koji je time dobio dvojno državljanstvo, pošto zakoni Srbije i Brazila dozvoljavaju takvu mogućnost.

Evandro je posle Zvezde promenio nekoliko klubova Estoril, Porto, Hull Siti i trenutno je u Santosu u Brazilu.

Džudista i rvači takođe imaju srpske pasoše

Nisu samo sportisti u ekipnim sportovima naturalizovani ima ih i u pojedinačnim. Tako je srpski pasoš dobio džudista Aleksej Nefedov, kao i rvači Gruzijac Zurabi Datunašvili i Mihail Kadžaja.

- Velika mi je čast što ću nastupati za reprezentaciju Srbije. U timu je već moj sunarodnik Mihail Kadžaja, koji mi je pričao sve najlepše o Srbiji.

- Nadam se da ću uspeti da ispunim očekivanja i ostvarim rezultate, koje je Mihail na prethodnim velikim takmičenjim - rekao je Datunašvili.

(D. S.)